Slično kao kupovina hleba.

Ako zakasnite i zadnji dođete u pekaru, verovatno ćete dobiti neku veknu koju su svi ispipali da bi probali "kako je pečena" a na kraju ostavili.

Isto tako, ako zakasnite sa venčanjem u životu, verovatno ćete dobiti supružnika koji je prošao kroz mnogo ruku i detaljno je ispipan, ali se nikom nikada nije svideo...

Apsurdan oblik života; ogranak nešto većeg plemena koji nedvosmisleno pokazuje da Srbi
- 1. ne uče svoju istoriju
- 2. ne uče tudju istoriju
- 3. da je Srbin seljak bolesno vezan za svoj komad zemlje kao dete vezano za majku pupčanom vrpcom
- 4. lakše nam je uterati u dupe nego u glavu
- 5. na svetu ne opstaju mudri i civilizovani, već prevashodno narodi sa najizraženijim instinktom i nagonom za preživljavanje.
Za razliku od svoje nešto pametnije braće koja su mesto pod suncem i parče hleba potražila u drugim zemljama - pa i na drugim kontinentima, Srbi u Hrvatskoj ostaju tvrdi u odluci da pokažu svetu kako je moguće ostati uzdignute glave i kada si na kolenima. Ako imaš noge...Rešeni da u trpljenju zajebu i poljske Jevreje, a nespremni na to da se poput kakvih Indijanaca ponižavaju životareći u ogradjenom rezervatu, ovi čudni sisari su svoje uporište zauzeli u sred neprijateljskog tabora koji ih vekovima proganja vatrom, gasom, tupim i oštrim predmetima i svim vrstama lakog i teškog, modernog i zastarelog naoružanja. Ali nema veze. Prirodno nenametljiv, svoju krsnu slavu proslavlja bez uobičajene pompe, trza se kada malo jače zalupi vratima, tera ženu da mesi hleb kako ne bi morao od dušmana da kupuje kruh...Ne ide na stadione, ne peče prase na dvorištu, ali se ipak potajno obraduje kada Šešelj - s vremena na vreme - zapali poneku hrvatsku zastavu.

U jednom trenutku postale su hit u svetu, a malo kasnije stigle su i kod nas. Na kraju su se toliko popele na onu stvar, da su tattoo majstori počeli da tetoviraju slova raznih skaradnih značenja..
Tako su ljudi umesto simbola sreće dobijali simbol za smrt, a neki su dobili i tetovaže značenja - telesne šupljine, daj hleba, muž mi je makro..

Stepen polomljenosti nekog predmeta u kući na osnovu kojeg se određuje kazna. Mislim da je to čista farsa, jer kad god sam nešto polomio najeb'o sam. Celo detinjstvo mi se nije desilo da ćale kaže: Dobro je sine ovo si polomio samo na parče.

Poriv koji se javlja u žutoj minuti, kada ti se suzi svest, a očni živac počne da treperi. Snaga se koncentriše u ruci i prstima i neodoljivo te vuče da zgrabiš tog prokletog skota za sredinu lica i zgužvaš mu facu kao da je parče aluminijumske folije, da ne gledaš više ružnu njušku zbog koje ti skače pritisak.

Žalopojka nekadašnjeg ratnog veterana a sadašnjeg penzionera čiji je život bio protkan opasnostima u ratu i gladi i sve to u ime države koja je bila željna parčeta zemlje i slave po ceni tuđih života jer njima nije bilo bitno ko će da umre a ko će da ostane živ a nisu mu dali ni orden za hrabrost niti mu dali poštenu penziju da može pošteno da živi dok ne umre. Zahvalnost na nuli.

Parče stvrdnutog loja koje se obavezno stavlja u oval sa pečenjem. Za većinu ima samo estetsku vrednost, jer svojom belinom razbija monotoniju u ovalu, ali za prave sladokusce predstavlja gastronomski vrhunac, naročito ukoliko se u sredini nalazi bubreg. Srećom po njih, u ogromnoj su manjini, tako da po pravilu za stolom nemaju konkurenciju.

Pitanje koje se postavlja nekome ko je potegnuo ruku za nečim tvojim ili za nečim što bi moglo da bude tvoje.

to je u stvari, parce tkanine koja se "fljasne" na gace a sa njima i lepi preko khm....u cilju upijanja krvi koja curi .a ne plave tecnosti. sto vise krvi moze da upije to je bolji jer se krv nece preliti i na garderobu ...i taaako.
ekstra pronalazak , po neki krilati imaju i krilca kao dodatnu opremu...

Kaže se za najobičnijeg neradnika, ko u životu nije podigo ništa teže od vekne hleba, jednom rečju alternativni naziv za iste je parazit. I ako te vidi da ne možeš nešto sam duradiš on te zaobilazi kao da si groblje, i pravi se da ne vidi i razmišlja o nečemu u datom trenutku

Partizani su bili borci protiv fašizma zbog kojih sam se ja raznih govana najeo kad sam bio dete.

Ono što nam se najčesce nadje ujutru za doručak (ponekad i za večeru). Predstavlja polovinu skamenjene vekne hleba od juce (moze i više od jedan dan). Jede se u nuznim sitvscijsms kada bas nista nema da se jede. Odaje utisak porodicne atmosvere, topline doma i docarava nam uspomene...

Poveća kvalitetna najlon kesa u kojoj se nalazi: nekoliko boksova skupih cigareta, nekoliko flaša viskija, poneki parfem, razne džidža-bidže, i služi za podmićivanje carinika tako da ovaj nema potrebe da kupuje ništa sem hleba iako je glava četvoročlane porodice.
Nešto što svaki švercerski autobus mora da ima u nekoliko primeraka, uz sposobnog "vodiča".

Aktuelna stanica metode "hleba i igara" na putu njenog evolutivnog sazrijevanja i sinhronizovanja sa kulturnim uzdizanjem afiniteta obicnog covjeka koji su u samom pocetku bili zadovoljavani prolivanjem krvi gladijatora,dok se sada to postize prolivanjem sperme.No,kako mi u svemu kaskamo za ostalim svijetom,izgleda da ce nam ova masovna masturbacija u potpunosti uspjeti tek iz treceg pokusaja.

Čuvena replika iz crtaća Zemlja snova, koju izgovara siroto dete koje nema šta da jede, osim hleba kome su juče izdali 40 dana. Koristi se kada je neko gladan,a jedino što je na raspolaganju je neko sranje čiji (ne)ukus se mora zamaskirati jogurtom,mlekom ili nekom sličnom tekućinom.

Ovom vrstom zalogaja uglavnom se služe ženske osobe, tako što će pitu/kolač/picu/keks itd. da zagrize što manjim zalogajčićem da parče koje je zagrizla izgleda kao da ga je miš načeo... d' napomenem da to rade uglavnom kad su sa nekim u društvu, ne bi li ispale fine.

Produkt od svinje, Proizvodi se topljenjem u bakračima, a nusproizvod se zove čvarak.
Koristi se za:
Podmazivanje vrata koja škripe,
Za pečenje kada nema zejtina,
Za mazanje svih vrsta plehova i roštilja,
stavlja se između hleba i aleve paprike čisto da sklizne...
Od nje baš lepo sijaju cipele ili kožne patike samo se čuvajte izgladnelih pasa lutalica.

Magično parče papira kojim penzosi mašu kasirki u Maksiju kako bi dokazali da su penzosi i ostvarili 10% popusta određenim danima, ujedno izazivajući i čežnju i zavist pomenute kasirke koja je svesna da je veća verovatnoća da će sama umreti za tom kasom, nego da i ona jednoga dana nekome maše čekom od penzije ispred nosa.

Sve masovnija pojava političara “fine sorte” – sklone umetnosti, maštanju i lepim stvarima ukazuje na to da su mnogi od onih što nam kroje kapu po konkretnim pitanjima tipa hoćemo li danas imati mleka ili sutra hleba, ljudi neostvarenih snova, ličnih ambicija, zalutali u politiku i uopšte neispunjene karme. Mogli su lepo da budu umetnici, kad vole.

Sendviči, pečeno pile, turšija, pa čak i obična jabuka. Klopa za put je prirodni fenomen koji prkosi svim zakonima gurmanluka jer čak i najgora salama podriguša u kombinaciji sa jeftinim domaćim "trapistom" i spakovana u dva parčeta suvog hleba (da ne bi došlo do oslobađanja bojnih otrova u dodiru sa vazduhom) dobija neverovatne osobine predivne hrane nakon samo par sati krčkanja u nekom prevoznom sredstvu.