''Reality show'' u životu jednog studenta,najčešće tokom zadnjih nedelju dana u mjesecu kada su popijene,pojedene i prokockane sve pare pa se čeka početak sledećeg mjeseca i priliv svježih novčanih sredstava od roditelja.
Tih dana se živi na čaju od nane i pašteti, pojedu se sve zaostale supe iz kesice,koricom hleba od prekjuče se očisti već skoro prazna kutija Eurokrema,pojede se tegla slatkog što je baka spremila (a obično se nikad ne jede),zbog nedostatka kredita nikome se ne odgovara na SMS i ne ustaje nam se iz kreveta,jer bismo uprkos svim obavezama rado prespavali te preostale dane do magičnog ''prvog''.

Pica sa debelom korom.

Ako znate šta je bajlak, znači da ste zapamtili i redove za kafu. Ove kineske bicikle što koštaju manje od 100 eura, kupiš, ako imaš sreće voziš jedno leto i tu im je kraj. Ako baš imaš sreće može da potraje i malo duže, ali prva popravka na bicikli se obavlja odmah čim se kupi, pre nego što počne da se vozi. E nekada su bicikle pravljene malo drugačije pa su trajale i malo duže. Možda se i nije imalo za drugo, pa su se bicikle popravljale do beskonačnosti. Jedan od kvarova koji se dešavao je da se pocepa spoljašnja guma. Unutrašnja se lako zakrpi, a možda čak i kupi, ali kada pukne spoljašnja onda je to uglavnom problem. Em što u selu nema baš na svakom ćošku prodavnica sa spoljašnjim gumama za biciklu, em što nije baš ni jeftino. Pocepana spoljašnja guma pravi problem zato što omogućava da se brzo probuši i unutrašnja guma. U takvim situacijama se primenjivala popravka, tako što se između spoljašnje i unutrašnje gume, ispod mesta gde je pukla spoljašnja guma ubaci parče debele, tvrde gume, koja treba da spreči brzo cepanje unutrašnje gume. To ubačeno parče gume se zove bajlak. Bajlak može i da se zalepi sa unutrašnje strane na spoljašnju gumu. Osim čuvanja unutrašnje gume, funkcija mu je i da sačuva spoljašnju gumu od daljeg cepanja. Ovakva popravka naravno nije mogla da bude kvalitetna, ali za neko vreme je mogla da posluži svrsi. Takođe je bilo malo neprijatno i to što bi bicikla poskočila svaki put kada bi bajlak bio na dnu točka koji se okreće.

Precenjeno parče krpe u boji koje složenim organizmima na planeti Zemlji služi da se među sobom podele tako što će na tkanini oslikati drugačiju šaru od komšijske.
Ovaj komad krpe se obično nakači na dugački štap da bi se bolje isticao u besmislenim situacijama poput skrnavljenja među vrstom, odnosno u tzv. ratovima i drugim sličnim takmičenjima.
Krpa se često stavi pod mišku da bi se ponela i zabola na vrh nekog brda, recimo Mont Everest. Može se poneti i na Mesec.
Niko još nije pokušao da svoju krpu zabode u Merkur. Valjda niko nije do te mere lud da svoju krpu ćušne u rernu i okrene dugme na 220 stepeni.

Beskućnik u parku. Hranilac golubova.

Novčanica od pet stotina evra. Ne previše rasprostranjen naziv, jer ovo vredno parče papira viđaju i koriste samo odabrani. I to ne oni odabrani, čije spisotine završavaju na naslovnim stranama nekih tamo sajtova, već oni čije fotografije, ukoliko su ikada dospele u javnost, završavaju na naslovnicama tabloida, ispunjavaju žute strane, ekonomske rubrike, a neretko i crne hronike.

Mnogi je nikada nisu videli, a ukoliko ipak jesu, ne uspevaju se tačno prisetiti kako izgleda. To nije čudno, jer i pored purpurne boje, koja prosto zrači i mami, motiv na novčanici je neka izmišljena moderna arhitektura, nepostojeća i lako zaboravljiva. Možda je bolje što je tako. Možda je bolje da nisam svestan da takva novčanica postoji. Srećan sam dok u novčaniku imam jednog, najviše dva Vajferta i ne osvrćem se preko ramena.

Prljavi trik domaćina na slavi koji predjelo, verovatno, potapa u drevnu persijsku svetu vodicu i time ga učini još sjajnijim i ukusnijim, čime nas svesno tera da pojedemo što više, kako bi njima ostalo više sarme i pečenja.

Vidim da na sajtu postoji mnogo ljudi koji ne znaju cemu tacno sluzi tzv.druga wc solja...neki su povracali po njemu,a neki manje iskusni korisnici wc-a su cak obavljali veliku nuzdu u njemu...anyway
Zamislite sledecu situaciju : posle zadovoljavajuce velike nuzde ostane vam veliko parce izmeta na dlakama.e sad mozete ga skidati papirom,sto uopste nije bezbolan proces,a mozete lepo da sednete na bide, pustite cesmu i sperete sekundarne materije sa/bez pomoci sapuna...jednom naviknuti na tu cudesnu stvarcicu i cistocu koja pruza vasem dupetu,ne mozete da zamislite wc bez toga...sorry ako je malo ogavno ali to je realnost...

Vrhunac duhovitosti ali i zlobe generacija učenika. Imaju veze sa fizičkim i mentalnim osobinama prosvetara.
Davali ih još naši roditelji koji i pored toga i dalje tvrde da su bili smerni i nisu sedeli na ladan beton.

Ne, nije u pitanju svetac!
U pitanju je obično osoba muškog pola i ne radi se o partneru ili drugu,
već o osobi koja bi to da postane, ali jbg ne ide....
Isti pokušava da svojim ponašanjem koje je veoma providno,
jer u "džentlmenstvu" preteruje, dođe do intimnih zona suprotnog pola.
Nažalost ili na sreću, to mu retko uspeva jer, ko se još ševi sa svojim kerom.
(čast izuzetcima izopačenih pogleda na svet)

Jesti po malo, bosti na čačkalicu. Razlog može biti dijeta i tada ide uz ženin prekorni pogled ("opet ćeš da se preždereš!") ili ostavljanje prostora u stomaku za sledeće jelo ("miči mezu, kad će to jagnje?").

Toster i fen ponekad zaista jesu zločinački aparati.
Zločin koji iz njih potiče ima svakodnevnu i filmsku formu.
Svakodnevno kriminalisanje fena upoznali su sigurno oni kojima je isušio kosu do slame ili ako su istrčali iz frizerskog salona sa kesom na glavi.
Prozaično maltretiranje tostera se može ogledati u ugljenisanju hleba ili kada postane rasadnik bubašvaba koje rado jedu mrvice sa dna, nakon čega postaje neupotrebljiv.
Toster i fen su, pak, i filmska sredstva kojima se trenutno lišavaju života žrtve koje vole da se kupaju nadomak fena uključenog u šteker ili one koje u momentu pranja sudova psihopata iznenadi dodatnim pranjem u struju uključenog tostera.

Mama i tata svih koktela. U narodu poznatiji kao šank koktel, doduše s jednim malim dodatkom. Smrt u čaši.

Sendvič koji ustvari i nije sendvič, već se svaki sastojak jede posebno.
Normalan sendvič: Na hleb masti, na nju slaninice, na slaninicu crnoga luka, pa preko toga paradajz.
Paorski sendvič: Naseci hleba, pored slanine, pored crni luk i paradajz (osoliti ga po želji). Mast stoji pored svega toga, služi da u nju umačete hleb. I onda, Mile, tamani to posebno, kako i čime god stignes!
Obicno se ovakvi sendviči jedu kad se kod jednog ode raditi, pa taj neko, ili njegova žena iznesu sastojke, a ostali krkaju. Ili kad je neko dovoljno lenj da sastavi pošten sendvič.

U kakvoj god besparici i nemaštini živeli slavska trpeza mora da bude puna. Ukoliko je mrsna, koliki god da je sto, mesta neće biti za sve. Počevši od domaćeg sira i šunke čisto da se zameze(iako se ja prejedem već od toga) raznih salata, preliva, a gde je još sarma, pečenje neću ni da spominjem. Izbegavajući Slavsko replay pitanje gledaš parče pečene svinjske buljetine kao da je poslednje koje ćeš u usta staviti. Toga naravno ima više nego što svi mogu pojesti, baba ti slavske ostatke spakuje u rumunske plastične posude koje jedeš narednih nedelju dana.

Parce plastike,pomocu koje postajete najnizi oblik zivota na ovoj planeti,tj.potrosac.
Potrosac nije onaj koji kupuje robu koja mu je neophodna ili koja mu treba,vec osoba koja kupuje stvari koje mu ne trebaju i to radi stalno...
Osoba koja kupuje za kes,tri puta se prebroji,pre nego sto odvoji lovu za neku stvar,dok sa karticom ,sve to ide mnogo lakse i posle izvesnog vremena,kod nekih ljudi se razvija tik,koji se manifestuje pokretom ruke koji simulira provlacenje kartice kroz aparat,kada uoce neku stvar,koju istog trenutka pozele .

Nešto maksimalno gej što se može pazariti u prodavnici. Osim toga što to kupuju uglavnom gej osobe, jer je ovo šatro dijetalni proizvod a opšte je poznato da gej osobe drže dijete i paze šta trpaju u sebe (hehe), a i samo ime artikla im itekako ide u korist jer je takođe gej, dok je cena stvarno pederska - 57,51 din za par kolutova hleba s aromom luka.
Brusketi Mareti - zvuči kao neki bivši žabarski gej porno glumac koji je zbog fasovanja side primoran da napusti osnovnu delatnost primanja u bekstejdž ispred kamera i sada se trudi da uđe u italijanski parlament, kao predsednik ogranka Gej saveza Kalabrije kako bi se ogrebao za zdravsteno osiguranje.
La rivoluzione è come il vento!

Misteriozno proizveden, nenadjebiv, privlačan, uvek podjednako vruć (kako im to uspeva!?), uvek božanstveno ukusan, samoprodavajući, hrskav, fino pečen sa obe strane i izložen da opija mirisom svaku žrtvu koja zakorači u pekaru - hleb zbog kojeg su Grci razorili Troju, zbog kojeg je Miloš pobegao sa Kosova i Gavrilović napustio obalu Beograda. Ne, to nije vruć hleb koji nikad ne stigne ceo kući. To je hleb koji nikada, ali baš nikada i ne stigne kući. San svake trpeze i svakog gladnog stomaka. Svi koji su makar jednom posetili Kraljevo, čuli su za skromnu i slavnu Šiptarovu pekaru preko puta parka. Oni koji su pored toga i probali hleb, nastanili su se zauvek u gradu i postali Mu (hlebu) podanički odani. Pa dobro, pekara se zapravo zove ,,Proleće", ali toj činjenici od pamtiveka niko nije pridavao značajnu pažnju. Čovek koji je osmislio ovo osmo veličanstveno čudo sveta poznat je prosto kao ,,Šiptar", a njegova pekarica koja je pobegla iz drugog dela ,,Kuma" kao ,,Kod Šiptara". Niko ga nikada nije video, niko ništa ne zna o njemu (mada se govori da je mitsko biće i izabranik bogova), ali svi jednako i sa upornošću prvobitnih hrišćana kupuju njegov hleb i slažu se da je, skromno rečeno, fantastičan.

Eto na šta je država spala. Ljudi koji sede u kancelarijama dobijaju plate vredne kao nečija godišnja plata, a ljudi koji zapravo i čine neku korist dobiju čisto neki dinar, da mogu sutra doneti veknu hleba u porodicu. Ti isti ljudi sa masnim platama su najčešće samo dno društva duhovno, a materijalno dno društva je najproduhovljeniji. Ako malo razmislimo, vidimo da se nije ni napredovalo od srednjeg veka. Oduvek je bio neko ko tlači, ko obećava, a s druge strane neko ko mora ta obećanja da ispuni i da se ne buni, jer ako imaš svoje mišljenje, nisi dobrodošao.

Kaže za dobrog i pametnog trgovca, majstora svoga zanata.
On je svoj zanat toliko usavršio da se za njega kaže da bi mogao svima sve uvaliti pa čak i ciganki tuđe dete za lovu.
Retko koji poseduje takvu harizmu, umeće i promišljenost a oni koji je poseduju, ljubomorno čuvaju tajnu. U stanju su da ti prodaju nešto što čak ni tvojim unucima neće trebati. On zna tačno kako svoje umeće da iskoristi i kako da te navede da kupiš nešto što ti ne treba jer on je majstor svoga zanati a ti si samo parče materijala koje njegov stručni jezik i um obrađuju.