Ponedeljak:
- ustajanje;
- pukla cev u kupatilu, poplavljeno pola kuće;
- zaglavljen lift;
- kasnite na posao;
- šef kenja;
- sekretarica koja vas mrzi jer niste hteli da je opalite vam baca neku pakosnu opasku, toliko tiho da je čuje pola firme;
- čujete da kasni plata;
- ostajete duže na poslu;
- ne radi lift;
- stigli računi i opemene;
- isključena kablovska i net;
- tuži vas Tijanić;
- nemate apetit;
- došao majstor za cev i odrao vas;
- sređujete stan da liči na iole civilizovano obitavalište;
- skrhani ležete u krevet;
- ne možete da spavate jer se vaša komšika dere kao pornićarka dok je njen dragi spava;
- vi pizdite jer vas vaša draga ignoriše već nedelju dana;
- zaspite par sati posle ponoći;

Utorak:
- ustajete;
- jurite da se tušnete i pored toga što možete da zakasnite;
- nema vode, zaboravili ste da su najavili neke radove za danas i da vode neće biti do 10 uveče;
- polivate se afteršejvom po celom telu da ne biste vonjali kao vepar;
- idete stepenicama;
- sele se komšije, pa se malo (mnogo) sporije ide na dole;
- bus vam beži ispred nosa;
- kasnite na posao;
- šef nije tu, ali sekretarica to ažurno beleži;
- čujete da kasni plata;
- opet ostajete duže, jer ima posla;
- još novih računa kod kuće;
- jedete pasulj iz konzerve, onako 'ladan i bez 'leba;
- bacate se u krevet;
- ustajete oko 2 ujutru da se istuširate;
- nema tople vode jer niste uključili bojler;
- na brzinu se operete;
- vraćate se u krevet, ali vam se ne spava;
- komšinica se opet dere, ali malo tiše jer je ipak noć;
- i dalje nema glasa od vaše drage;
- blejite u TV iako je isključen;

Sreda:
- idete na posao;
- poranili ste skoro sat vremena;
- hvata vas pljusak iako su najavili dan bez padavina;
- mokri kao miš odlazite u toalet da iscedite deo garderobe;
- uzimate neku poluraspalu košnu stolicu samo da ovu tapaciranu ne biste sjebali;
- radite svoj posao, ali osećate neki pritisak iznutra;
- biće danas plata, kako kažu;
- sekretarica konstatuje vaše stanje veoma probranim rečima;
- idete do banke posle posla, sa kog ste kibnuli pola sata ranije;
- opet samo osnovica, prekovremeni rad ništa;
- idete do kuće da se presvučete i istuširate;
- uzimate račune i jurite da poplaćate sve;
- ostaje vam nešto kinte za salamu podrigušu i krmaču i 'lebac "Sava", pa palite doma da se počastite;
- nema struje, prčka EPS nešto;
- puštate poruku dragoj, a ona ni u narednih sat vremena ništa ne odgovara;
- za vreme jedete, ubijate pivo koje je vruće kao mokraća, te vam stomak daje čudne zvuke;
- jurite u toalet i na WC šolji ostajete još sat vremena jer stomačni demoni žele da polako i sa stilom napuste vaš želudac;
- iznureni odlazite u sobu i bacate se na kauč;
- spavate do jutra;

Četvrtak:
- osećate se kao govno;
- pipate čelo i shvatate da imate temperaturu;
- opet jurite u toalet jer vas je ponovo priteralo;
- shvatate da ste se prehladili na kiši i da vas je sjebala kombinacija vrućeg piva i jebene (verovatno pokvarene) salame podriguše;
- nekako se skupite u jednu celinu, pa palite na posao (da vam ne bi i to odbili od plate);
- kasnite 2 minuta, ali sekretarica to upisuje u ćitap;
- šef je dobrog raspoloženja pa ništa ne sere;
- radite posao brzinom puža na koktelu od sedativa i pilula za spavanje;
- krajem smene šef vidi da ste dobro sjebani i predlaže vam da sutra ne dolazite na posao ako vam bude još gore;
- odlazite kući;
- uključili kablovsku i net, ali vi nemate volje ni za jedno ni za drugo;
- tuširate se pretoplom vodom;
- malo osveženi kuvate vodu za čaj;
- zvoni fiksni, zove ona - vaša draga i kaže da dolazi za pola sata;
- po dolasku, sa vrata vidite šta se sprema - kraj, di end, konjec;
- skuplja ono što je bilo njeno i odlazi;
- 5 godina prođoše za desetak minuta;
- šutirate sto i sjebavate palac;
- stavljate led u krpu i zavijate nogu;
- iznureni od svega se bacate na krevet i ulazite u carstvo snova ispunjeno košmarima;

Petak:
- usatajete;
- palac boli ludački;
- kontate da je slomljen;
- javljate kolegi da obaveti nadređene na poslu da ne dolazite;
- cimanje po domu zdravlja radi uputa;
- posle 3 sata jurcanja konačno dolazite kod ortopeda;
- nežan je kao Ivan Drago, ali odrađuje posao;
- gips vam stoji kao saliven i odlično se uklapa u vaše sveukupno sjenamo stanje;
- dolazite kući;
- sedate u fotelju i uključujete TV;
- komšika se opet dere a vama neki pritisak ide od želudca ka grlu;
- jauk besa i očaja traži svoje mesto u svetu ludila, tranzicije i vrućeg piva;
- teši vas da je sutra vikend i da imate dva dana za odmor;
- optimizam brzo nestaje, jer znate da ste sjebani i psihiki i fizički, da vam je muka od svega i da biste mzeli sebe kada bi vas još neko video takvog;
- isključujete i fiksni i mobilni i ostajete sami;
- uveče gledate tekmu: reprezentacija protiv neke bivše SSSR republike;
- naši indijanci gube sa 3:1;
- U KURAC!

Tokom književne večeri ždrakaš po sali jer su pisci neopisivo dosadni a tebi neugodno da izađeš usred priče o ontološkom u poeziji i balzakovskoj metatezi o socijalnim kategorijama u raslojenom društvu, i tako ti se pogled susretne sa tamno kestenjastim očima ispod plave kose a iznad prirodno crvenih usana, noge prekrštene desna preko leve, desna se lagano njiše. Pogled u tebe. Pisci seru li seru. Spaziš da je mesto pored nje prazno, i kreneš tamo. Zgaziš dvoje dok se primičeš, oni gunđaju, riba uzme svoju tašnu sa tog sedišta; imaš slobodan prolaz.
- Smaračina, kažeš.
- Smaračina, potvrdi ona. Dubok glas. Gleda te u oči.
- I kako sad da protumačim baš takvu konstelaciju sudbine da je meni noćas prazna gajba a ovde tako dosadno?
- Pa, mislim, kaže riba, da tu nema mnogo šta da se tumači.
I eto vas, vozite jedno iza drugog, ona te prati, ti joj pokazuješ da već treba da se uparkira jer ste blizu gajbe. Odmah staje na prvo mesto. Ne daje žmigavac. Gasi svetla zajedno sa motorom. Štikle joj odzvanjaju pločnikom dok se primiče gajbi tvojoj. Krupan korak. Butina koja se ocrtava pod suknjom. Mirišu lipe.
- Mislim, kaže dok šara pogledom po tvojim zidovima, da je kritičar večeras preterao sa hvaljenjem; roman ni izbliza nema onu hermeneutičku dimenziju koja bi mu bila potrebna za tu filozofsku ravan koju je pisac hteo da dosegne. Šta misliš?
- Mislim se šta piješ... imam neki porto. Može porto?
Riba uvrće kosu na kažiprst i klati nogom. Baš klati nogom, izula joj se cipela sa pete. Lepo stopalo.
- Porto je samo reminescencija na nekadašnje vino.
Stojiš nasred sobe, ispod se, na ulici, čuju mačke kako se deru.
- Mačke više ne poštuju prirodni red, kažeš kao za sebe, daleko je februar. Može li čaša te reminescencije?
- Mačkama je poremećen ritam jer je cela planeta iskočila iz zgloba, otapaju se lednici, nestaju šume Amazonije, kako, zaboga, mačke u svemu tome da održe svoj, milenijumima ustanovljavan, red parenja?
- Teško bez glečera.
Uzimaš čašu i sipaš porto i za nju. Pružaš joj čašu. Zagonetnog izraza pruža ruku, uzima čašu. Čačkaš po CD-ovima, tražiš nešto što bi odgovaralo trenutku u kom se glečeri nezaustavljivo tope.
- Imaš neki džez? Tako volim džez... zvuk crne trube u noći je kao primalni krik.
- Džez, kažeš? Odakle ti džez, mislim, ko to još sluša? Imam Rijanu, može bluz? Imam Kleptona, šestostruki album, pravi raritet, da ti ga pustim sa gramofona, radi mi...
- Džez je poslednje utočište pesnika, kaže ona i otpija sećanje na vino.
- Pesnika? Kojih pesnika?
- Ne insistiraj ne imenima, nikad ne insistiraj na imenima! Pesnik je stanje duha, a ne ličnost...
Prilaziš joj kao Bogart Bergmanovoj u onom marokanskom gradu:
- Živela ti meni.
Ona ustaje, gledajući te u oči, i zgrabi te za glavu. Duboko te ljubi, paziš da joj ne zaliješ leđa reminescencijom. Pročešlja ti jezikom usta i otrgne se od tebe kao da je na glečeru koji se topi i otkida od Antarktika. Spustiš čašu na sto, sigurnije je.
- Lepa ti je kosa...
- Hvala...
- ... kao Gvinet Paltrou u »Silviji«...
- Silvija... zašto si spomenuo Silviju Plat?
Češkaš se po glavi kao prvak:
- Pa zbog tvoje kose, gusta i plava...
- Ali ne Silviju, ona je nosilac takvog bola, razumeš li ti to, KOSMIČKOG bola koji je morao da se razreši njenom glavom u rerni... ne, oh, zašto si spomenuo Silviju?!?
- Jebiga, nemam pojma šta mi je trebala ta Silvija...ajde popij malo portoa, mani sad rernu...
- Ne ne ne, ne mogu sad ni o čemu da razmišljam...
- Pa to ti i ja kažem, pusti razmišljanje...
- Ne razumeš, Silvija je moja KARMIČKA pesnikinja, ona se obraća meni i samo meni... oh, Bože, kako mi se vrti!
Spušta glavu u šake, plava kosa joj pada preko crvenog laka na noktima. Kakva gre'ota, misliš ti, kakva gre'ota. Priđeš joj i spustiš ruke na njena ramena, ona se trgne kao da joj je tamo pala mačka sa poremećenim rasporedom parenja. Užasnuto te gleda, izmenjenim pogledom.
- Gde mi je mantil, kaže pokrećući se, gde mi je mantil, gde si ga ostavio treba mi mantil odmah!
Pružaš joj mantil, ona ga grabi i ne gledajući te kreće prema vratima, stojiš i kao mačor u julu gledaš za njom. Na vratima se okrene, pogleda te kao da bi nešto rekla... ali se predomisli i samo nestane iz okvira vrata. Osećaš se kao mačka na usijanom ledenom glečeru ali više nemaš šta da uradiš povodom toga.
.........................

Sutra ujutru ti zvoni telefon. Ortak pesnik saznao da si otišao sa književnog smora sa lepom neznankom. Pita kako je bilo?
- E, jebiga, sjeba me Silvija Plat, kažeš.
- Kakva bre Silvija, šta pričaš?
Opisuješ mu situaciju, on se kikoće.
- Ne reče li ti da se sad ložiš samo na pametne... he he he...
- Sine, ne zajebavaj osujećenog; ložim se, al nikako na prepametne!
- Aha aha, nije lako pogoditi tu zlatnu sredinu, nije... Nego, 'oćemo na pasulj sa rebarcima kod Toše, kad već sinoć nisi umočio, makar kašiku da umočiš?
- Džukelo! Aj u pola četiri...