Pera: "OHO! Vidi koliko je sati! Gotova pauza. Brate, ajde, moramo se vratimo na posao!
Zoki: " Oooo, stani malo, imamo jos fore!

Ja:e desi Pero,imas 'ladno pivo?
Pera:Imam sinak 'ladno kao pingvinovo mudo
Ja:ufff daj 6 komada

Na pismenom iz Engleskog, Djura prepisuje od Pere.

Djura: " Pero de stoji ono -the- ? "

Pera: " nisam siguran ".

Djura: " e jebi ga ".

- Stao mi auto na Milunovom putu 1A, a nemam para za gorivo, dolazim sutra oko podne Nogatransom.
- Dobro, čekaće te Pera na autobuskoj, koji peron reče?

- Brate, jesi vido da se čak i onaj Pera oženio, a mi po ceo dan jedemo govna i pijemo u kafani kod Zokija?
- Jesam, brate, Tugaj Kerimoglu!

Mile pije koka-kolu.

Pera: Brate, daj malo.
Mile: Ne mogu brate, boli me grlo, zarazićeš se.

Pera Štraub: Stevo, zašto vučeš to kljuse od žene sa sobom?
Steva: Nemoj tako, Pero, Tabita je moj talisman. Pardoniraj nas sad, idemo na trke kerova.

- Gde je Pera, nešto ga ne viđam u zadnje vreme?
- Nisi čuo, eno ga na robiji, ubio taštu.
- Ma kakva robija, ja bih ga u banju poslao....

-Onaj deda Pera baš zna mnogo stvari, vidi se da je iskusan čovek. Koliko on ima godina?
-E moj sinko taj ima sve i jednu.

...pera sedi u sobi,gricka nokte i čeka da čuje komentatora...

-(komentator iz sve snage)aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!
-(per)jao,gol,gol,gol,stižemmmmmmmm!
-(komentator)kakvo je to bilo ispucavanje lopte sa gola...
-more marš u pizdu materinu!

Mika: Ovo govno od kiše neće nikad da prestane da pada, a?
Pera: Dobro je dok ne pada ono belo govno.

- A: Gde je Pera, dugo vremena?
- B: Ma postao Misirska baba, pa znaš kako je..
- A: A sad mi je sve jasno...

-Dobro jutro. Primetio sam da smo kolege, vidim, svako jutro ulazite u preduzeće, ali Vas uopšte ne viđam tamo. U kom sektoru radite?
-Radim kao ložač u kotlarnici.
-Ahaaaa, znači Vi ste Pera Đavo.

Ivica: "Žile! Koj' kurac, bre - š'a ti bi s rukom?"

Žile: "O, Ivice, bez Marice! Jebaga, nastradoh na fuci. Jeb'o me onaj moj otac ludi, da me jeb'o i kad sam ga poslušao da igram fudbal na ovim seoskim turnirima!"

Ivica: "Š'o, bre, tako za čiča Raku da pričaš? Jes' da ima on trenutaka, ali..."

Žile: "Ma, pusti ga u peršun. Znao sam da će kad tad doći do ovakvog nečega, ali kada čačkaš mečku, onda se posle čačkanje tebi desetostruko vrati. Igrali smo turnir neki u Kasidolu i bilo je ok do finala. Timovi polupijani, jer se pijančilo nedelju dana pre trodnevne zavetine. Nismo se ni preznojili pošteno. Na kraju, u finalu, igrali sa domaćima. Oni popili boga oca, a delovalo je kao da jedva čekaju kraj, pošto se posle tekme služio vo sa ražnja. No, ovi krenuli silovito, a i mi bogami. Ništa balet, ništa nobles - izgaranje za svaku loptu. Jedva je bilo 2:2 do pred poluvreme, kada je nastao pakao na zemlji. Prvo je Pera Maloni dobrano zasrao..."

Ivica: "Što Maloni - je l' to zato što podseća na onog škotskog igrača?"

Žile: "Jok, mori! Taj nadimak nosi jer je jedan najobičniji maloumnik, kome ravnog nema. Ali, baš je dakbe da nekome zvanična "titula" bude takva, te smo to malo ukrasili."

Ivica: "A-ha! OK, razumem. Nastavi..."

Žile: "Dakle, prvo je Pera Maloni krenuo neke nazovi finte da prodaje njihovom centru koji mu je, onako iskusno, em uzeo loptu, em ga zarotirao za 720 stepeni, da kao ker juri svoj rep. To ne bi bilo strašno da nije samo golman bio iza njega, pa smo, naravno, primili gol. Hajde-de i to, nego sam posle toga ja krenuo po desnoj strani da prodiram ka golu. Odjednom sam se našao kod ražnja, video desetine glava kako me gledaju. Ruka mi je gotovo visila kada sam je podigao. Ispostavilo se da me je njihov odbrambeni igrač, koji se odaziva na ime Vlada Bager, tako nežno pokupio prilikom svog upada u moju zonu kretanja, da bih bolje prošao da me je auto na pešačkom opičio. Ugruvan sam samo tako, u glavi mi zuji, a ponekad vidim i trostruke oblike. To što smo na kraju izgubili sa 10 prema 2, to je sasvim nebitno. Al' š'o imaju radžu dobru - mrtve diže!"

Krsna slava. Rucak se privodi kraju. Nakon polusatnog zatisja u kom se samo culo lupanje kašika, mljackanje i po koji srk i posto se pomela i sarma i proja i pečenje i gibanica, dolazi na red to teško pitanje 'Ko je za kolač?' Prvo kratka pauza. Gledaš stomak koji hoće da pukne, gledaš onaj kolač... gleda i on tebe, majku mu. Otkopčaš lgano ono dugme (ma, i tako su svi malo popili, kao da će da primete) uzdahneš duboko i tražiš parče. Ipak si ti kulturan lik, a stvarno ne bi bilo pristojno odbiti domaćicu, zar ne?

Pera: Šta ti je?
Djoka: Ma otkinu me stomak, cekao sam dva sata na autobuskoj morao sam da kupim da jedem.

- ae, kako ćemo da se podelimo ?
- ae igramo Marko, Pera i ja na vas trojicu ?
- ae.

Lepo je bilo,ali je gibanica bila preslana,pivo mlako, a pečenje nešto suvo, bolje je bilo kod Pere prošle subote (Pera je pokojnik, prim. Bora).

Rodjus kod najboljeg ortaka,tebe pritisao stomak i sledi ispuštanje gasova.

Pera: Brate jel osećaš da nešto smrdi?
TI: Ma jok brate,zapušen mi nos.

- Znaš da je Pera sjeb'o ruku dok je prao sudove?
- Ma, čovek je totalna dileja, kad piše ime, zapne kod prezimena!