Fraza koja govori o tome da će se uvek naći budala koja će da uradi ono što je normalnom čoveku nepojmljivo. Normalan čovek se uvek pita ko je taj koji:

- trese nos u peškir za lice ili u krpu za sudove
- liže šipku u autobusu ( video svojim očima!!! )
- muva devojku najboljeg prijatelja
- gura prst u šteker
- piša u sudoperu
- pali plastične kontejnere i kante za đubre na ulici
- ostavlja otvoren frižider
- sms-uje sa cicama na plakatima u gradskom prevozu
- ulazi sa cigaretom u lift ili autobus
- baca iskorišćene uloške u WC-šolju
- baca đubre kroz prozor
- ide u majici kratkih rukava na +3°C
...

situacija je sledeća: slobodan dan, slobodna fotelja, slobodan daljinski, slobodan pristup televizoru, na prvom programu nacionalne televizije direktan prenos utakmice vašeg života, prijatelj pored vas, sve vreme jedete čips i pijuckate pivo, a cela utakmica apsolutno napeta.... s tim što je do kraja ostalo dva minuta plus produzeci, niko nije dao ni jedan gol a vama se tako opasno, nenormalno i jebeno piša!!!! pivo uzima danak a trpeli ste celo drugo poluvreme! REBUS: šta uraditi u takvoj situaciji?! nek ide život, ako do sad ništa nisu uradili... odlazite do ve ce - a, pustate zver i u stanju nirvane ste, zivot je zaista lep :)

Kokain za decu predškolskog uzrasta. Pre konzumiranja šećera, dete je mirno, tiho... crta po papiru ili gleda crtać tipa pepa prase.
Ali ako se prevariš pa mu daš tanjir sa kolačima na slavi, čokoladu kad dodješ u goste ili sličan izvor gorepomenute supstance, malo stvorenje se pretvara u antihrista, sotonin okot koji urla, trči, vuče žene za kosu, lomi porcelan, crta po zidovima, piša u patike, ujeda mačke i prevrće stolice. Ne jebe ni pet para pretnje i molbe roditelja, a kada se isti nakane da ga izudaraju pokušava da uzvrati i vrišti ko da mu bubreg vade.

Izuzetno krivi tukidid koji podseća na to staro, zakrivljeno, srednjovekovno oružje.
Zbog takvog oblika vlasnik istog mora da ga meri uglomerom ili krojačkim metrom. Takođe podseća i na krivinu na autoputu Beograd-Novi Sad, baš u onom delu gde će biti Kineski most.

Priča se da je stvorio Vukajliju za 7 dana.

Auto kompanija koja se zalaže za očuvanje prirode. Za ekologiju, prije egoizma. Ideje su propagirane kroz ' Tojotin svet prirode' . Emisiju sa svim zanimljivostima iz flore i faune, između kojih su bile poruke o globalnom zagrijavanju, štetnim gasovima i njihovom uticaju na ekumenu.
Njihov pokušaj da riješe problem dostigao je vrhunac kada su odlučili da eliminišu glavni uzrok svega. Počeli su prodaju automobila sa pokvarenim kočnicama. Na žalost Grin pisa i Pete, nisu uspjeli, jer su pokvareni Amerikanci provalili o čemu se radi i povukli Tojote sa tržišta u Americi. Evropa je pratila. Nakon plemenitog pokušaja i neuspjeha, Tojota sada grca u dugovima.

Lokalni šiptar, izjašnjava se kao Goranac, tu je od vremena pre hatišerifa, prodaje sladoled, semenke, eventualno i neke šampite, teško radi i prehranjuje mnogobrojnu porodicu, svi ga poznaju, sve poznaje, sa svima je dobar. Bezrezervno guta govna servirana od lokalnih mangupa, ima radnju u obliku trafike, ne zamera se nikom. Pazi na kvalitet proizvoda, nedokazano piša na bele semenke i tako ih soli, prodaja istih ne opada uprkos glasinama, prodaje i voće a s jeseni bude barenih kukuruza.

Zahvaljujući globalizaciji a i nekim drugim društvenim gibanjima Musa je pojava koja izumire. Pandan Musi je Džafer, isti kurac drugo pakovanje.....

Cuje se cesto u kladionici, kad neko ceka rezultat za isplatu a nikako da dodje, a njemu se pisa.
Mrzi ga da ustane da ode da sora, i ceka zadnji trenutak, sve misleci da ce da padne taj gol bas kad on ode u toalet.
Kad na kraju krene u wc kaze "idem da ispisam maler", nadajuci se da ce sa tim soranjem nesto da promeni, da istera maler, losu srecu iz sebe.
Bilo je slucajeva da bas dok je taj neko u wc-u padne taj gol, ali cesci je slucaj da ga drustvo przi i svi se deru u kladionici "to majstore, dala barsa, mancester...(ko mu vec treba) gol".

Postati imun na sranja koja nas sistematski uništavaju, a od kojih ne možemo da pobegnemo.

Na prvi pogled nema smisla,nema ni na drugi,ali može se čuti kao fraza za otvaranje oči drugu koji bi "poginuo" za devojku.Služi više za zaštitu druga od "čini" te cure "veštice".

Bogohuljenje na simpatičan nacin. Uvredio si Svevišnjeg, ali ovako bar lepo zvuči, kao da je bogougodno.

Lajna upućena ribama koje kibicuju da neko ustane da bi ugrabile slobodno mesto. Prvobitno osmišljena kao pošalica tim istim ribama da sednu na vaš kurac u erekciji. Vremenom su ovo počeli da koriste isključivo u pogrešnim situacijama i isključivo džiberi koji imaju toliko muda da samo ortacima prodaju seksističke fore.

Dodatak rečenici koji dočarava hitnost situacije.

Nasuprot tome što su kod nas pogrebne priče obično tabuirane ostacima paganskih verovanja stoji jedan u najmanju ruku čudan princip pogrebnog materijalizma, da ga tako nazovemo. Ova vrsta shvatanja kod nas nije prihvaćena, nego uvrežena. Ona nije samo primetna, već je konstanta i kriterijum po kome se meri stvarnost. A sve potiče od toga što bi mrtav Srbin da se za njega čuje. Mrtav Srbin hoće da se ZNA da je on lično bio tu. Da se nasmeje masno i pokaže srednjak svim gostima na sahrani. I to nije sve.

Mrtav Srbin bi da piša po živima.

Ljude koje prilikom metal svirki praćenih šutkama treba izbegavati u širokom luku. Ne samo zbog toga što imaju dva metra i sto kila mišića već i zato što su operisani od bola, a ne shvataju da drugi nisu.

Predmet želje i vekovnih aspiracija muškaraca. Blago onom ko je nađe.

Fraza koju baba koristi kad opisuje pradavna vremena kad je bila mlada i čuvala ovce i koze.Iako prvo pomislimo da je baba bila verzija Indijane Džonsa na kraju ispadne da su za stoku koristili izraz blago.Inače u to doba su ljudi mogli da urade vrlo neobične stvari.

dokaz da je sve otislo u pizdu materinu! DINAR pre svega...

Muškarčina na kub, pa ne treći. Njega život nije mazio ni pazio, pa je zato izrastao u rmpaliju. On ima ruke ko lopate, a brkove do zemlje. Njegova maljavost na ramenima i leđima postidela bi i jetija.
On ne ustaje, on iskače iz kreveta. Spava obuven jer nema vremena za nameštanje, jer treba drva cepati, treba gvožđe kovati.
Njegovi obroci se obično sastoje od najzačinjenije hrane koja može da potraje jednoj porodici ceo dan. On jede ljute papričice bez kapi vode.
On sere u poljskom wc-u. On piša uz vetar.
Nikad nije pustio suzu, osim jednom kada mu je špen veličine klikera upao u oko. I tada je, kažu, pustio samo jednu. A špen je iščupao rukama.
Ne koristi penu za brijanje, već ulje za motor. I brije se plugom

Najzajebanija stvar na svetu. Ulaziš u kuću. Jedva uspevaš da napipaš kvaku jer ti je pao mrak na oči koliko ti se piša. Trčiš ka kupatilu, skačeš, u vazduhu radiš salto, kolut napred, kolut nazad, počešeš mudo, dereš se kao Brus Li i šutiraš vrata od klozeta..... ali kurac, tvoja veš mašina koju je keva dobila za svadbu '87, inače ponos Elektronske Industrije Niš je doplesala na krilima centrifuge do vrata i zabarikadirala se. Vrištiš, grebeš vrata, psuješ komunizam, udaraš vrata maljem, ali po ugledu na ruske veš mašine, i tvoja je teška kao omanji tenk. U afektu ga vadis, i zalevaš babinog adama kapitalca koga čuva dva'es godina.... Jebem ti veš mašinu.