- Kako je prošlo kumstvo? Jesi li se urokao?
- Ma jok! Bio sam sa ženom i još morao da vozim... a i kum sam pa sam morao da se lepo vladam. Sve se svelo na pet šest piva i tri četiri rakije...
- Ništa gore nego kad upolovačiš!

Baba 1: Joj vidi ovog Milkinog e to je dečko za pohvalu.
Baba 2: Vala svaka bi ga poželela za svoga.

- Nesrećo jedna, opet si pio... Gle'aj ga bre, razvalio si se!

- Ma bež' bre... Nisam, trezan sam k'o kis'o kupus...

...i sve je super dok te ne banuju...tad ti naglo opadne potencija.

- Kako su dobri ovi momci, pa to je nerverovatno. Milan mi je uparkirao kola u garažu, a Stefan preneo kofere.
- Zaista, Rado, zlatni su. Sve su to moja deca, ljubila ih Stana.

Upoznao sam jednog pre neko veče. Ljigavi čistunac, mirišljava papuča, ispeglana košuljica, veseo pogled, ženski jezik, znači ono, sve najgore.

I jebote pričamo mi i pijemo dunju, a ja sve gledam kako da ga nabodem mamicu mu onu seljačku i pijemo mi, al' jebote dobro pije, prati on mene, kako koju radžu eksiramo ja zahuhćem kao medved, a on izbaci nekakav ženskasti visoki zvuk, kapiram da ga to radi, al boli me kurac i tako se ja, da ne grešim dušu, moram da priznam, fino zargejem. Nisam bio pijan, daleko od toga da sam se uletvio, ali posle sedam dunja ovaj peškirić se odlično držao, mamicu mu njegovu neotesanu.

Elem, nešto smo pričali, neki vic, a zamislite samo kakav vic može da priča jedna seka, neki kurac o dve devojke koje otišle u šoping pa nešto upadnu u raspravu sa prodavačicom oko visine nekih štikli, nemam pojma, bole me kurac, koja je poenta, al' sam se smejao, majke mi nešto mi bilo smešno, bole me kurac, valjda kako ovaj govnar priča ko moja pokojna strina Anastazija pa mi navrle i emocije i sve, a pa poenta cele priče je da je taj fegetlić iz unutrašnjeg džepa svog ultrauskog prsluka izvadio nekakav kurac, kaže "šnjuf".
Nisam ja od prekosutra, bole me kurac, kažem ja njemu da to nije šnjuf nego da je šnjuf kad pričaš nešto što nema mnogo veze, skoro kao "zbljuv".
On meni na to ležerno spusti šaku na koleno i kaže da se opustim, da je ovo najbolji šnjuf ikada. Naime, po njemu je šnjuf nekakav kurac koji se sipa u uši, neka pederska stvar, al' sam tolko bio veseo nešto, dal je od one dunje ili piva ili atmosfere, proradi mi želja i bloe me brige, zbljuvnem ja taj šnjuf u kurac u uši.

I jebote da vidite vi te komedije, čovek od šljufa stvarno pozbljunjavi, kako smo srali ko navijeni, bole me dupe, on, mamicu mu inkulinsku i ja, cimala me riba ja joj se nisam javio, bole me dupe baš da joj se javljam, jebote kolko je dobro.

E i tako priča ima poentu, a ona je da sam se probudio u nekom redom krevetu i shvatio da nešto ne miriše na dobro. Bio sam siguran da nikada neću koristiti šnjuf, ali sam po zbljuvljenoj jastučnici znao da sam jebo jednog koji koristi.

Sve u svemu, bole me dupe, nije loše, bole me kurac baš.

Pa ne mogu da verujem da je Milan karao onu rugobu!
-Ma znaš ti njega, jebe sve što ima rupu.. Strah me da mene ne zguzi negde ..

Vraćaš se kući mrtav umoran i padaš na krevet,zatvarš oči kada se odjednom začuje orgijanje mačaka iz komšiluka.Otvaraš prozor i dereš se iz sve snage:‚‚Nije februar pizda vam materina!",zatim sa osmehom na licu ležeš u krevet za sledećih 5 minuta dok se mačke ne vrate u akciju.