Bazildonski džinovi elektronske muzike koji već 28 godina sigurno galopiraju dve milje ispred svog vremena. Ili, po Draganu Iliću, *oni sa onim tezgaroškim spotom pa bunda pa pare i tako to*.

Počeli kao sladunjavi synth i elektropop šminkerčići u siledžijkama, zajahali new wave a onda preko rock, doo woop, blues, pa čak i gospel voda definisali sopstveni podžanr elektronike, dodirujući limese i popa i umetnosti i puneći topliste svojim singlovima iako im pesme odišu depresijom i motivima koji nisu za svačije uši. Za razliku od svojih instant synthpop kolega iz osamdesetih, koji su još pre 20 godina obesili sintisajzere o klin posle prva dva hit singla koji su im doživotno obezbedili dnevnu dozu amalgama čarlija i horsa, Dipeš je ipak želeo nešto više od svog dela. Dipeš je želeo tri do četiri doze dnevno.

Balkan može da se pohvali da ima jednu od najposvećenijih Depeche Mode komuna. Subotički “divoušnovci“ okupljaju se na Paliću još od osamdesetih a redovna okupljanja imaju od '93, beogradski s vremena na vreme u KSTu i Dolaru. Laguna je inače 2009. izdala Cukićev solidan prevod njihove biografije.

Nama je najpoznatiji singl "Dream On" posvećen beogradskoj publici koja od osamdesetih čeka koncert u svom gradu.

Izraz za čoveka koji hoda iskrivljen u sagitalnoj ravni, tj. noge mu nisu u istoj ravni sa trupom, tj. deo tela iznad struka je rotiran u stranu u odnosu na karlicu... Teško je rečima opisati takav hod, ali je to karakterističan hod koji kad biste videli odmah bi uporedili sa hodom seljačke džukele kojoj neki seljaci vezuju kanap oko trupa na čijem je kraju panj. Obično je samo krugu seljaka koji to rade jasno zbog čega to rade. Homo sapiens to teško može da razume...

Ljudsko srce. Čuka. I ako izraz nije medicinski, tačan je u potpunosti.

Na dan slave, dobrostojeći Romi parkiraju ispred crkve svoje Mercedese, Audije, Bmw-ove i druge mašine sa austrijskim tablicama sa dobro poznatom oznakom W (Beč).

Kada je pop već odavno počeo da peva, pojavi se glava kuće sa ostatkom brojne familije, naravno svi maksimalno skockani. I dok se ljudi u crkvi okreću da pogledaju ko to ulazi na pola rituala, ponosni Ciga sa obe ruke drži poslužavnik sa žitom, veličine A2 formata, i probija se kroz masu, u prvi red, do samog popa.

Inače, na žitu se nije štedelo, sloj je debeo kao Švarcvald torta, a na kilo žita ide kilo žele bombona. Dakle, recept je žito: žele bombone = 1:1, i dodati oraha po želji; mlevenih, a naravno i u komadu. Obavezno staviti i suvog grožđa ili nekih ukrasa za torte. Samo nek se šareni! Može se od oraha napraviti i neki simbol, na primer – krst (pogledaj sliku).

Na sredinu zabodu što deblju sveću, onu od 200 dindži, a pošto je sloj žita debeo, stajaće bez problema.
Kad sve ovo prođe, nazad u Wienu do sledeće godine...

Pa ovako, da počnemo :
Danas treba pomenuti onog popa što je krao, Vidića koji nije bio poveden sa Mančesterom da igra u Milanu, kako su Sarkozi i Obama čestitali nešto Tadiću (crni pojas treći dan), kako je Dinkić podsetio, a Djelić upozorio, ne treba zaboraviti ni faktor stabilnosti, ni Djilasa koji se setio seče Knezova pa će bes iskaliti na platanima na Bulevaru revolucije, kako su se Beogradjani odazvali da čiste sneg(inače to su sve studenti iz unutrašnjosti koji rade za omladinsku zadrugu da bi imali da jedu, piju pivo i kupuju kondome), Zorica Tomić se seli iz stana u Parizu...
Kada sve to pomeneš, ili odabereš neku jednu ali udarnu vest, ubaciš u tekst reči kao što su : trsiti, sperma, sisetine, močuga(sleng za crnački muški polni organ), orgazam, vlažnost ženskog polnog organa, i ponegde začiniš sa još nekom pičkom materinom ili nekim drugim napušavanjem i dobio si celodnevnu definiciju današnjeg dana sa kojom možeš da se kurčiš po Vukajliji i imaš više od 100 komentara zato što si nezamislivo i strašno kul lik.

Svaka veća seoska ili prigradska svadba poodavno odmakla u veselju, kad više niko i ne prima na ulazu a tacna je odavno prošla. Tad počinje sa radom Narodna kuhinja. Uđeš, pristojno obučen, osmotriš situaciju. Nikad ne ideš gde su najpijaniji i najbučniji, suprotno uvreženom verovanju iskusnih svadbenih grebatora. NE! Jer ti najpijaniji su sa mladoženjine strane a to ti ne treba osim ako nemaš mazohističkih poriva. Sedneš negde u kraj, odmah do benda po mogućnosti. Ko te i vidi pomisliće da si neki bez kojeg se ne može al eto toliko je drag da je smešten tik uz zvučnik. Ništa ne brini. Niko neće da peva. Kum je odveo pevaljku na kres u svojim kolima odavno. Moraš biti brz, sad će fajront, mladenci otišli odavno da broje pare. Kreneš redom, teraš konobara, ili lokalnu babu koju su zadužili da ga glumi, da šibči ko mamen/a : supa, suhovina, pečenje i salata a kolač na repete. Sve se to gasi ladnim pivom naravno uz konstantno smaranje okoline kako je u crkvi bilo lepo i da su mladenci predivni.

Odomaćeni izraz koji u stvari znači upisivanje, beleženje trenutnog stanja brojila strujomera, vodomera i ostalih merača koštanja najnormalnijeg života u sadašnjem vremenu. Kupovina i upotreba sveća umesto sijalica, kupanje i pranje veša na obližnjem potoku svakako smanjuju kućne rashode.
Jes' da je dva'es prvi vek, ali nije još uvek svuda stigao.

Pornići u kojima je glavni akter protestantski sveštenik koji se uvek se nađe da 'pomogne grešnicama'.

Ikona, krst i tri prsta preko klit-a. Orgazam neminovnuje dok se pitina kora suče. Mi hrčemo, boli nas ušad. Vidar nagrđuje popa što je oplakivao prebijenu lekarku jer je prevarila komšiju s mužem ćerke svoga oca. Greh ne broji godine. Distanca. Ne frendujemo ni sa kim, gadi nam se svaka pomisao na to. Jebemo ih sve, ali vodimo ljubav isključivo sa sobom. Preumljenije nam se mili. Oni neznaju da ne znaju da je alfabet lepši ako je napisan Ćirilicom. Jer mogućnost postoji, šta će nam alternativa. Svetlana je uramljena na istoku i obgoreva slavska sveća. Smeh dece se ne ori jer gerontonovo je mudronosno zborenje. Hvata nas socijalna fobija ali zadnjica nam je tamo daleko, daleko, gde cvokot sekutića ne može da dopre. Ako li neko kroči, pucamo pre nego da uhvatimo šturu. Očiju nam hajdučkih, ova je zemlja zemlju iznedrila i u njoj će naše kosti ustanak da večnuju.

Neizbežna misao ili rečenica kojom ispratimo izlaganje nekog dibidus feminiziranog muškarca o njegovim jebačkim afinitetima prema ženama.

Subota kada izađete da se napijete "za dušu", a posle ste u stanju da vam se komotno mogu zadušnice postaviti.

Izraz koji je nastao za vreme samoupravnog socijalizma, pa je u pitanju opština, ali može da se kaže i "to pravo u crkvu" ili "to odma' pod ruku, pa kod popa / matičara".
Koristi se kao prijateljski savet ortaku koji je sa ali neverovatnom ribom, koja ne samo da je lepa i pametna, nego ima i lep stil nošenja, bogate roditelje koji jedva čekaju da je se otarase uz veliki miraz, sjajnu karijeru, opisuju je definicije savršenstvo i govori tri jezika četvrti zamuckuje, a on je sav u fazonu "ma super se zabavljamo, još smo mladi za nešto ozbiljnije". A vama bi u poverenju pričao kako ima takvih devojaka kol'ko 'oćeš, samo njega čekaju. Dok ga jednog dana ne ostavi, za nekog natovljenog matorog biznismena-ološa, jer jebi ga - "vreme ne čeka ni na koga", a tada kad shvati dubinu svoje zablude, već će biti kasno - ostatak života će provesti po kafanama, ako ima sreće - pevajući o svojoj tuzi, a ako ga i sreća jadnog ostavi - slušajući druge kako kukaju, u oblaku dima i alkoholičarskog vonja.

Ljudina. U punom i pravom smislu te reči. Ne po gabaritima, već po karakteru. Pošten, vredan, nenametlijv i lojalan prijatelj. Sa oštro izdefinisanim socijalnim stavom i osećajem za pravdu.
Omiljen kod starih i mladih, poštovan od neprijatelja i rivala, strah i trepet za nepravdu bilo kog oblika. Odlučan kad vodi, istrajan dok sledi, ne zna za strah, ni za odustajanje.
Veseljak je, te stoga rado viđen gost na svakom derneku, kumstvo ne odbija, iako ga češće zovu nego popa. Domaćin za primer, muž, otac, brat, kum, komšija za poželeti.
Pomaže pre nego stignu da mu pomoć zatraže, zahvalnost ne očekuje, jer smatra da je pomoći nekom, nešto sasvim prirodno.
Može biti fakultetski obrazovan ili jedva pismen, ali mudrost stečenu kroz život rado će podeliti sa svakim ko je zatraži. Skroman kakav jeste, nikad je neće nametati. Čoko se ne postaje, čoko mora da se rodi.

Kafana sa muzikom na uvce i laganom atmosferom. Možeš da se veseliš, lupaš čase i uporedo da komentarišeš prisutne razgolićene pičke ili neku pređašnju situaciju.

Prostonarodski iskazana multilateralna kontrola mišljenja i postupaka pojedinaca oslikana demokratskim principima komunizma. Ideja je da uvek treba da postoji neko iznad tebe ko može da te kontroliše, da promeni tvoje odluke i da te koriguje. Takođe, osnov komunizma nalaže da vlast treba da bude data i širokim narodnim masama,da i one mogu da kritikuju one na vrhu i da zajedno sa njima učestvuju u donošenju i menjanju odluke...Što će reći, izvorna Grčka demokratija preslikana i proširena na mnogo veći uzorak...Ništa drugačije nije ni danas, a vala neće biti ni sutra...

Nesrećnik koji je prejeb'o stadijum pijanstva sa teturanja na hod sa sve čet'ri. Elem, šake, noge i kolena su mu odrani od bezuspešnih pokušaja da se uspravi. Mučne ogrebotine od padanja u jarak i šiblje, a ožiljak na čelu od udarca u kvaku pri otključavanju vrata. Naravno, jutro posle prosvećeni se ničeg ne seća i izgleda k'o Isus pre raspeća.

Ne priča, bije.

Univerzalan nadimak svih muških Popadića, Popića, Popčevića i ostalih Popovića. Nema osobe koja ne zna bar jedno 6-7 Popova, pa se često desi da uobičajen svakodnevni razgovor dobije konfuzan karakter.

Jako dug monolog koji se javlja u dva oblika:

Monolog negativca:
Obično monolog koji otkriva mnogo toga o zlobnim planovima zle maćehe ili bivšeg dečka. U njemu će biti spomenuti svi detalji lukavog plana kao i sva silina mržnje koju negativac oseća prema glavnoj junakinji!
Svrha ovog monologa leži u tome da ga neko čuje i iskoristi. U prvo vreme je to skoro uvek bio neki pozitivan lik koji bi posle toga posvedočio o tome što je čuo i Lusesita bi živela sa Dijegom srećna do kraja života, ali kako je latinoamerička produkcija uznapredovala, često se desi da taj monolog čuje drugi negativac što znači da moć leži u njegovim rukama i da će serija imati bar još stotinak epizoda!
Monolog glavnog lika:
Obavezno monolog koji se dešava u dramatičnom trenutku njihovih života.Uglavnom pri kraju serije. Obavezno se radi o izjavi ljubavi i obavezno se dešava u crkvi i spred Virhensite de Gvadalupe. Ovaj monolog je takođe predviđen da bude prisluškivan i to od strane popa- koji će da prosvetli glavnog junaka i povrati mu veru u ljubav posle čega ide rasplet i svadba u istoj crkvi sa istim popom!

Izreka potekla iz svešteničkih krugova, u cilju pribavljanja (protiv)pravne koristi, sa daškom zloupotrebe službenog položaja i monopolističkog ponašanja.