Komarac koji ti isisa krv u toj meri da postaje deo tebe. Kad ga ubijete osetite grižu savest, imate košmare a u snu vam se javlja njegov lik, preteći da će vam se jednog lepog dana osvetiti. Situacija se vremenom pogoršava pa ste prinuđeni da konsultujete popa ili psihijatra. Prepoznaje se veoma lako - na zidu ostavlja fleku veličine kao da ste počinili masakr motornom testerom ili igrali Paintball u sobi.

Amaterski Dačić; ne propušta ništa gde se obeduje, jer jelte voli popiti i pojesti što mu je i glavni životni cilj. Poseduje habitus prosečnog popa. Posela su mu prirodno okruženje na kojima jedino domaćin bude prisutan pre njega. Pohvaljuje kuvanje gazdarice, razgovara punih usta, u startu razmahuje čašom polupunom alkohola, jer nije mogao dočekati zdravicu. Neredovnim gostima dođe kao jeftina zabava i objekat zafrkancije. Pevanje obožava i ne štedi glasne žice.

Misli se na boje lica, naravno. Jer, svaka boja koju možemo videti na semaforu ima svoj ekvivalent na licu i svaka simboliše neko duševno stanje ili emociju.
Crvena - bes ili stid
Žuta - zavist ili opšte teško psihofizičko stanje
Zelena - krajnji osećaj mučnine ili najava radosti za popa
Redosled kojim će se boje smenjivati je različit i može se kretati ili od crvene ka zelenoj ili obrnuto. Zavisi od situacije i sklopa ličnosti žrtve.

Jedna od najčešće izgovorenih rečenica na sahranama. Odnosi se naravno na popa, jer ko bi drugi pevao u takvoj prilici? Elem, komentari ove vrste se uglavnom mogu čuti na seoskim sahranama, kada se okupe prijatelji pokojnika iz nekoliko okolnih sela. Uglavnom razočarani sveštenikom u svom selu, koji, em što ne zna da peva, em krade kao besan. U njihovim glavama to sve ide zajedno, jer neko ko lepo peva ne može biti lopov.

Zamaskirani narodnjaci.
Tema pesama je u biti ista kao i kod narodnjaka, večiti ljubavni jadi samo je seting drugačiji, urbaniji. To više nisu polja, šljivici i livade već klubovi, diskoteke i splavovi.
Ritmovi su takodje malo promenjeni, još uvek je tu onaj balegarsko-seljačko-turski šmek da bi se zadovoljili oni koji insistiraju na korenima i tradiciji, ali su tu već i primese nekog kvazi popa i hausa da bi i oni koji teže ka proevropskim vrednostima bili srećni.

Multipraktični izgovor:

- Za svakog normalnog Srbina da od ranog jutra krene sa rakijom, preseče kolac vinom, pređe na pivo i na kraju se dokusuri špricerom uz pečenje
- Za popa da doda parohijski bonus na platu
- Za đaka da opravdano "pobegne" sa časova
- Za žene da traže odsustvo sa posla jer treba neko da mesi, kuva, pere, čisti, sprema, rasprema i na kraju svih krajeva zabeđuje muskoj populaciji za svaku popijenu čašicu po na osob

Ispustiti tihog ubicu. Overiti celu prostoriju miomirisima iz svoje utrobe.
Isto kao što popa kadi, dok sveti vodicu, on pomera neki kurac u kojem se prži tamjan. Setio sam se! Ta posuda u kojoj gori tamjan se zove kađonica/kadionica i ona je u većini slučajeva neka zagorela posudica sa drškom za kućne upotrebe - upotebe na terenu, a za upotrebu na stalnom radnom mestu je ona kađonica sa zvončićima sa sve zlatnom kajlom umesto drvene drške.

Do ovoga dolazi kada neki pevač ili druga javna ličnost umre. Slušaju i gledaju ih svi koji i nisu znali za njih, odmah počinje oplakivanje na FACEBOOK-u ili Tviteru, oni koji su tu osobu pljuvali odjednom govore kako je to bila zlatna ličnost i veliki talenat, dobrotvor i humanista. Sve češća pojava od smrti velikog pevača Tošea Proeskog, preko velikana Milenka Zablaćanskog, kralja popa Majkla Džeksona, kralja kluboova Darka Radovanovića i do princeze soula Ejmi Vajnhaus (meni draže Ejmi Vinarija).

Neželjeni nadimak za hirurga.

Te, 2009 godine, vaterpolisti Srbije su osvojili bronzanu medalju na 25-im letnjim univerzitetskim igrama u Beogradu, preminuli su srpski patrijarh Pavle, Milorad Pavic, Olja Ivanjicki i Majkl Dzekson,koji se nakon smrti iz pedofilcine i bolesnika pretvorio u kralja popa, neuspesno je planirana gej parada u Beogradu, ubijen je francuz Bris Taton,Mile Kitic je puko u Areni, svinjski grip je poceo da hara svetom, pa samim tim i Srbijom, a Mirko Cvetkovic se odrzao vec drugu godinu za redom kao premijer ne radivsi nista i tako je postao covek.

Dogadjaj koji je naterao sire narodne mase, kako u svetu, tako i kod nas, da se sete da je on ustvari "kralj popa, neshvaceni genije, pali andjeo" itd, sto je prouzrokovalo masovna samoubistva, ritaulna samospaljivanja i pojacanu potrosnju papirnih maramica i antidepresiva, i naravno, naprasno slusanje njegove muzike cak i od onih koji ga nikad pre nisu slusali... Da li uopste treba da se spomene da su prethodne optuzbe bile lazne i nikad dokazane? Svi su shvatili da je bio velikodusni genije, trebalo je samo da umre...

Ne, jedan pop nije dovoljan.

Razlozi su sledeći:
- dolazi neko veliko mudo
- dolazi televizija
- dolazi veliki broj vjernika
- crkvenom dobrotvoru je geknula staramajka - ka'e 'oće sadodma' četir popa debela da je otprate na onaj svijet
- poslednji, ali najvažniji -da se uzme više para. Dupli pop - dupli pot.

Za bubnjevima - Episkop banjalučki Jefrem! Bas gitara - Vasilije Ka ča veeeen da! Ritam gitara iz Eparhije mileševske - Fiiiilaaaret. Solo - vladikaaaa Grigorijeee. Grigorije. Moje ime je Irinej. I IDEMOOOO!!! Uuuskliknimo s ljubavlju...

Nadaleko poznato selo iz okoline Niša.
Moj drugar je imao običaj da za svog gazdu koji je iz Pukovca kaže:
"On nije iz običnog sela, on je iz posebnog sela."
Mala digresija. Niš je jedini grad u Srbiji gde su domaćinstva dužna za struju više od firmi. Ovome je jako doprineo i Pukovac, selo u kome niko, barem po pričama, nije platio struju 15 godina. Kažu ljudi, da je Zoran Živković bio umešao prste u to.
Pukovac je specificno selo po svojim temperamentnim meštanima i po tome što u Nišu kruže milion "urbanih" legendi o tom selu.
Prva je svakako vezivanje šarplaninca za banderu, da radnik distribucije ne može da iseče struju. Da napomenem, da tog psa Pukovčani vežu tek kad se ovaj radnik popne na banderu.
Dalje...čuveno dovođenje popa na svaku utakmicu lokalnog kluba. Pop, naime, sa sve kandilom stoji pored sveže pripremljene rake za sudiju. Raka je inače, tik pored aut linije.
I mnoge druge...

Recimo da je neko jelo, neki burek ili pica , ne znam šta je ono, koje je palo na pamet ili neverovatno debelom i zadriglom čoveku , koji je hteo da stavi što više kalorija u jedno jelo, ili pekaru koji ič nema profit od 1234 vrsta klasičnih peciva , pica i ostalog... Svi Zaječarci znaju da to ima da se kupi u pekari ''Klas'' nedaleko od srednjih škola. Kad jedeš ono ne znaš šta prvo ispada kada zagrizeš- salama, kečap, kore, mast ili nešto slično.... Samo od popa uši u onome fale...

Ne znam uopste koji djavo placam pretplatu RTS-u kad imam babu...

Episkopi i njihovi predstavnici koji u Nikeji "sabor saborovaše, Ariju bezumnog proklinjaše, Svetu Trojicu izložiše i nama ih zbilja predadoše" itd, itd.
Stalni učesnici u svakoj slavarici koja se kazuje prije lomljenja slavskog kolača.

Stalni učesnici, ali sa nestalnim brojem. U zavisnosti od dolibaše i od gostiju koji učestvuju u obredu, nekad ih je 318 (pravilno), a nekad 380 (nepravilno), al' šta da radi prosti srpski seljak, neće valjda da pita popa pa da se smiju njegovom neznanju? I ko ih je uopšte brojao u toj Nikeji? Tako je, kako je, pa koliko god da ih je!

Dan kada je jedino izvesno, da je sasvim neizvesno, kada ćeš, i da li ćeš negde stići.
Prvih godina,onako neiskusno, zaletao sam se, bezuspešno naravno, u bolnicu, ili prodavnicu, ili na posao, svađao se sa policijom što se vozim sto kilometara, da bih prešao dva, molio, psovao, plakao, kumio, kleo, i sve bez uspeha. Sad sam već iskusan. Dva dana pred taj "praznik", navučem u kuću svega što bi mi moglo nedostajati, ne daj Bože, hrane, lekova, vode, kidnapujem lekara, popa, onoga iz kablovske, i ne izlazim iz stana, ni u slučaju elementarne nepogode.

Pošto je sve manje kočijaša, popovi su, zbog viška slobodnog vremena, i sve manje zainteresovanosti ljudi za crkvu, preuzeli na sebe ulogu psuvača.

Ukoliko ugostiteljski objekat pocinje ,,Kod ___ '' znaci da je neka teska birtija ili pab.

Potplatiti. Podmititi. Podmazati.

Uglavnom, univerzalna lepa reč za sva gvozdena vrata, čarobno sekirče za rendom Gordijev čvor, alfa & omega svake "if ju vont samting dan" situacije, metoda iz naslova na meridijanima koje nastanjuje nebeski narod svoju zlatnu primenu nalazi u bukvalno svakom segmentu životarenja istog; od "preventivnog čašćavanja" anesteziologa, babice i doktora pri porođaju, preko obaveznog spremanja koverte u cilju osiguravanja (budućeg) radnog mesta, do ne nužnog al' svakako poželjnog drešenja kese zarad dvojice vozača, četvorice grobara i jednog grobljanskog službenika, a kako bi sahrana vama drage osobe protekla bez, citiram, "nepredviđenih nepredviđenosti, hehehe". Popa i onog njegovog retarda da i ne pominjemo.

Da ne poželi čovek ni da se rodi, ni da mre, realno...