Odgovor upućen osobama kojima je jezik brži od pameti, te osim što izvrnu vaše reči, dodatno još odaju neku tajnu koju vi sve do tog trenutka niste znali.
-Pička, kurac, pička, kurac.
-Dobro bre Milane oćeš prestati više to da govoriš svaki put kad prođeš pored mene, jebala sam se sa Žarkom, pa šta.
-Nisam na to mislio, ali kad već kažeš hvala na informaciji. Ček sad kad ispričam svima, opaa.
-Ali, šta ti znači to pička- kurac, onda?
-Opušteno sad ćeš da vidiš.
----
Posle pola sata.
-Opa Mico, Žare znači. Mora da si vrištala k'o da ženiš brata.
-Da nije i tebe opalio pa znaš?
-Ne, nego nam je svima ispričao koja si narikača, OPAAA!
I lepa i kršna.
-Gledaj kume kakva je ona crnka!
-Aha, ima je i na oko i na vagu.
Jedno od poslednjih zadovoljstava gmaza što po zemljici dragoj mili a čovjekom se zove. Ono što, na kraju, u stadiju vegetacije nalik fotosintezi, ostaje; na putu naniže od toplokrvne zveri ka hladnokrvnom memljivcu običnome, rod starac, potklasa starkelja, familija kupusa: nikom potreban. Pa onda, šta će, u jesen, kad su dani sve kraći i približava se ono hladno, a što nije zima, u inače hladovitom dvorištu naći ugao gde još sunce dopire. Tu klimavu klupicu, tu hromi stočić, tu grku kaficu i sladak ratluk, i da se ogreje na sunašcu još jednom dok zlatni lijepi pauk na rame se spušta s mreže vedrih oblaka. A dal će tamo da bude svetlo ili mrak, tko to zna, daj da štrpne grešna duša od ovoga još malo kad se već ovako besplatno deli, dok još ima. Dok svijetla lopta ne zađe iza ružnih, novih, zgrada, samo si kamen koji skuplja toplotu i ništa više, utrnule svesti, i dosta je i dovoljno je, jer davno su grozni vinogradi života digli slatko grojze, tebi, više, van dohvata, ruke. Život prođe kao kratak san, reče Dučić il Hanka Paldum jebem li ga, il beše ljubav, a to mu isto, pa ostade samo privid ovaj slatki, sunčan, slab, kao zlaćana rakija što ugreje i zgusne na čas raštrkanu dušu, pa se brzo sve rasprši u oblake il otkorlja niz donju ulicu sa ostalim jesenjim listovima i prljavštinom prošlih leta. Malo li je na ovu skupoću, jeftinoću života? Šta te sad boli kurac za sve ono što je bilo, što te jelo, što te boli i bolelo, Sunce, ionako, sve, izmiri.
- De si komšija greješ muda malo na toj klupi?
- Hah ma eto izašo malo da uvatim ovo sunce dok je lepo...
- Ma šta on ima da greje nema tu ništa!
- Ahah e nemoj Javorka da ti dođem!
- Kolko beše ti dotera ima sedamdes?
- Sedamdes i treća moj ti.
- Uuu bre pa tu smo mi negde ooo evo ti ga i unuk, de si ti?
- Ma evo me čika Ljubo odo da se drogiram.
- Ako sine, nemoj samo da se drogiraš... Nego el završi tu školu, te fakultete više?
- Pa jesam bre este pili onomad za čast izlapotine jedne... a šta vas dvojica radite grejete muda na tom suncu? Zabole vas, uživate...
- Ma šta ste svi zapeli od jutros za ta muda koj moj više... Javorka!
- Oće te ženimo više da ti zaigramo kolce ja i deda još jednom pa na onaj svet?
- A jes nismo mi te sreće još vi imate piva da poločete i rakije da poližete!
- Eeee meni i tvom dedi ostaje još samo da se grejemo na suncu i da na saranama pričamo bolje on nego ja...(uzdah) Nego ajde bre Mikane de sipaj onu tvoju po jednu, sad ne pijem lekove, šta si se stiso tu...
...trenutak koji se desi ljudima koji su bili unaprijed etiketirani kao oni koji će da naprave "velike stvari",makar u svom životu,a možda i u tuđim,većinom zbog ishitrenog poteza koji naprave,ili zbog slijeda nesrećnih događaja koji ih totalno unazade...
Jovan,36 godina,učenik generacije u osnovnoj školi,učenik generacije u Gimnaziji,pred upis na fakultet proradila junačka prađedovska krv u njegovim žilama,dobrovoljno ode da brani vjekovna ognjišta svojih predaka,nejač svoga naroda...ranjavan dvaput...poslije rata dolazi kući,stara majka nema šta da jede,izgubio oca na bojištu,ide da traži posao...pronalazi samo građevinu...danas njegova dva druga A.S. i M.J.,nekada bili među najgorim i najproblematičnijim učenicima u Gimanziji, su "uspješni biznismeni",koji su se bavili "drugim" stvarima dok je on vojevao...A.S mu je šef...M.J. je kupio diplomu i postao uvažen akademski građanin...Jovan je od "velike nade" postao radnik na mješalici...
-----------------------------------------------------------------------
Nikola,26 godina,vukovac u osnovnoj,odličan učenik u srednjoj,sve do 4 razreda,kada napada profesora kojeg je zatekao u pokušaju silovanja drugarice iz razreda...pri napadu profesoru razbija nos i jagodičnu kost,takođe ljekari profesoru konstatuju teži potres mozga i napuknuće lobanje...Nikolu izbacuju iz škole...majka mu doživljava srčani udar ,a otac ga ne slušajući njegove razloge izbacuje iz kuće (poslije godinu dana,kada je iz drugog izvora čuo pravu a ne profesorsku priču,moli sina za oprost,NE DOBIJA GA!)...Nikola se u 19-toj zapošljava kao radnik građevinac,danas radi na mješalici...nastrani profesor i dalje predaje...
-----------------------------------------------------------------------
Slaviša,33 godine...bio najperpektivniji košarkaš u svojoj generaciji...rano je ostao bez majke...na jednoj utakmici trener protivničkog tima mu opsuje majku,na šta Slaviša djeluje instiktivno i "treneru" zadaje nok aut...biva doživotno diskvalifikovan sa svih "pozicija i funkcija" u baksetu...U svojoj 22 počinje raditi kao fizički radnik ,danas radi na mješalici...
------------------------------------------------------------------------Milan,25 godina...odličan učenik u osnovnoj,prosječan u srednjoj...važio za izuzetno inteligentnog i retorički potkovanog sagovornika....predviđala mu se blistava pravna karijera...kada je vidio ko sve upisuje i završava fakultete,smučila mu se cijela situacija i kategorički ga je iz inata odbijao upisati...u 20-toj se zaposlio kao "fizikalac"...danas radi na mješalici...
Gekn'o mamut!!!
Uuuuuuu jeeeee... big dil, šob rekli likovi iz američkih tinejdž serija...
Na isti način se može dati objašnjenje za frazu iz naslova ove definicije; vezano za Diskaveri, televiziju koja se, u dobroj meri, bavi proučavanjem nekih Dejan Cukić istraživanja... poput onog kada nam Mitbastersi otkrivaju koliko će flaša dajet-kouka odleteti u visinu kada u nju nagruvamo pakovanje "Mentosa", ili kada su nam podarili mega-frapantni zaključak o tome da i dobre ribe umeju da prde. Jebote, znali smo da prde ali smo izgleda bili dovoljno glupi da verujemo u to da njihov prdež ima miris prve prolećne kombinacije begonije i jorgovana.
Dragi gledaoci, ostavite te trivijalnosti naučnicima sa univerziteta u Masačusetsu, a vi se bolje dohvatite obaveza da ne biste i vi uskoro geknuli zajedno sa mamutom...
- "Matori, si izaš'o na ispit...? Šta si uradio?"
- "Brate... nisam ni išao, jbg. Uspavao sam se..."
- "USPAVAO SE? Pa dobro, jesi li ti normalan? Da li znaš da ti tog ispita zavisi godina i opstanak na budžetu???"
- "Pa nije od tog, imam i oktobar 2..."
- "Ma važi, oktobar dva i još tri ispita... Kakav si papan, ne verujem. I kako si se uopšte uspavao, da nisi možda sinoć gled'o na Diskaveriju kad je gekn'o mamut...?"
- "E aj poštedi me tih nigrutinskih gluposti, mame ti... Mislio sam da ćeš me bar ti razumeti..."
- "Ma ti si šaban bre... tebe ni Frojd više ne bi razumeo..."
Jako bitna pojava koja se ciklično ponavlja na žurci, skoro svo pivo koje ti ljubazan konobar donese iz šanka ti još ljubaznije vraćaš u klozetsku šolju.
Kako si pijaniji put do klozeta postaje sve izazovniji i pretvara se u lucidne misije sa različitim ciljevima: ribe iz tvog okruženja će primijetiti da te nema - njihov očaj od bojazni da si otišao zauvjek će rezultirati pohotnim napadima na tebe kada se vratiš, užasno fizički jak se probijaš kroz masu pravdoljubljivih ideja i narcisoidne samouvjerenosti, ispred wc-a možeš pokazati svoju dominantnu duhovitost u nepoznatom društvu žena koje čuvaju vrata svojim drugaricama i dolaze u iskušenje da pozovu obezbeđenje pa neka se ono divi tvojoj duhovitosti, probijaš se po sred grupe od 7-8 nabildovanih likova i moliš se za njih da ne pomisle da se zakače sa tobom..
Ovaj moćan osjećaj se završava kad se vratiš za sto i shvatiš da je neki lik zažvalio onu ribu koja je trebala da oduševljeno prihvati tvoj ultra muževan poziv na ples a drug ti je popio više od pola piva i ludački se zadovoljno smije tom svom uspjehu..
Često izgovorana rečenica od strane ljudi kad otvaraju deo novina gde su čitulje.
Znak da je vlasnik vozila neka buržujčina iz Nemačke ili neke druge zemlje Evrope gde su Srbi. Obično se vide na vozilima Mercedesa ili nekog drugog nemačkog proizvođača.
- Dobar dan vašu vozačku i saobraćajnu.
- Nemam trenutno kod sebe ostalo mi u drugim pantalonama, imam samo ličnu kartu.
- Dobro dajte mi ličnu kartu :zvuk radio stanice: Kolega proverite mi Mercedes A150 sa registarskim tablicama Nenad 1.
:radio stanica: Nemamo među registrovanim vozilima Mercedesa sa takvom registarskom oznakom!
- Gospodine odakle ste Vi?
- Ja sam iz Nemačke.
- A jes, mogao sam i da ne pitam. Kako drugačije prepoznati našeg čoveka u nemačkoj nego po registarskim tablicama. Vozite pažljivo i sledeći put ponesite vozačku i saobraćajnu.
Kad pijan u neznanju smuvaš neku rođaku koju do tada nikad nisi video.
-E sine jesi upoznao malu Tamaru, ona ti dođe neka dalja sestra al opet rod je rod.
-Jesam, kurcem u čmoor sam je upoznao
Old skul poziv na jebačinu.
-Zvao me Šaja da dođem kod njega na kafu i da slušamo ploče. Šta da ponesem?
-Kako to misliš šta da poneseš?
-Pa ne znam šta voli...
-Sredi bikini zonu i ponesi rezervne gaćice.
Omiljeni prevoznik studenata u Srbiji
Mile: "Brate, kako idemo za Kragujevac sutra?"
Raja: "Sine, Ljubin mali nas vozi trktorEm do pumpe, na pumpi popijemo kaficu i hvatamo na magistrali palac ekspres za Kragujevac, neko mora da nam stane majku mu"
Surova stvarnost na prostorima brdovitog Balkana. Po Markovnikovo pravilo pri izvlačenju nekih nagrada uvijek će dobiti onaj koji već ima previše, a sirotinja će ostati gladna!
Pojava kada otac nosi sinove odbacene patike, majice, dukseve, jakne itd. Za razliku od obicne krize srednjih godina, ova se karakterise po tome sto otac nema toliko sredstava da sebi prisuti te stvari nove a sve usljed manje kupovne moci u ovom regionu ili po sistemu greota da se baci.
Putokaz za sve prehlade i bolesti, a da se pri tom početna lokacija može naći bilo gde na telu (i šire). A sta će se to zbiti "na pluća", ostaće večna misterija, kako nama, tako i našim starima, koji su, sudeći po ovom, anatomiju držali u malom prstu.
- Ogrni nešto na leđa, vi'iš kako kašlješ, će ti ode na pluća!
- Stavi nešto ispod dupeta! Kad se budeš pre'ladila, će ti ode na pluća!
- Stavi kapu na glavu, zima napolje, će ti pređe na pluća!
- Obuj čarape, 'ladan patos, gle'aš da na'vataš na pluća!
- Makni se od tog prozora, gledaš da zaradiš na pluća!
Potencijalno zajebana stvar.Vrlo.
Zato što je sutra ponedeljak.
Ponedeljak posle škole/predavanja/posla u kladionici...
-...Hvala Sekula, vidimo se... *stavlja 3 soma u džep*
- Idemo?
- Aha...ček...a brate šta ima večeras da se igra...?
- Nemoj brate, čekaj vikend sledeći, nemoj.
- Ma...uuuu vidi treća francuska, Red Star 93, francuska Zvezda! Ma mora da dobiju...
- Nem...
- Uu, al čekaj vidi ima i zaostali slovački kup, Dubnica brate, tamo je otišao onaj Krle iz žutih zgrada.
- Koji Krle?
- Ma onaj Krle što kad je krao žvake sa trafike u sedmom zaboravio ranac na pultu.
- Aaa, da da on se tuk'o sa Mustafom Ciganom na fizičkom, da da...
- Pa ništa onda jebem mu mater, Sekula, kucaj mi ovu Dubnicu za 3000.
- 'Oćeš iz keca?
- Je l' Boris Tadić mason?
To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
Najpoznatiji džingl devedesetih, pravi ulični hit, poziv na novčano-novčanu razmenu.Danas na svakom ćošetu(a i između) blinkaju table menjačnica sa deviznim kursevima i uništavaju mogućnost cenjkanja i tople ljudske komunikacije.
Dilera niko nije pljačkao na radnom mestu, nego kad se skloni s ulice, tj. pređe u neku drugu ulicu, a danas im otimaju pare i na radnom mestu.
