Tri američka veterana. Tri ratna havera. Česta imena koja su značenje proširila i na tipove karaktera. Sada bilo gde u svetu možeš da naletiš na nekog Džimija recimo, ili ma kog od ostala dva Dž.

Džimi je Džimi, i tu nema mnogo priče. Nevičan ljudima, niko ga do kraja nije upoznao. Ne snalazi se baš u ovom svetu, ne sviđa mu se sasvim, želi da ga menja, a ne može da ga promeni. Zato je Džimi tiha, umetnička duša, zamišljen, stalno zagledan u nešto, odsutan. Podizači raspoloženja, alkohol, "jedna žena odnela je sve" ljubavi, Pink Flojd i često zatvaranje u sobu i sebe su delovi Džimijevog lika i dela. Kasnije, ako doživi to "kasnije", brada, zapuštenost, neki truli brak, uz malo sreće dete koje ga vuče napred, i neko čistokrvno umetničko delo koje mu je život dozvolio da ostavi svetu.

Džoni je lepotan, mladi šmeker, kicoš, mangup, nadasve dobar momak, koji je kasnije napravio par grešaka u životu. Brz, previše brz, divalj, iskren, jednostavan, jednako pun manira i uličnih fazona, zavodnik, tip kog bi matorci zvali na partiju šaha, decaci na fudbal, tašta na nedeljni ručak, Siniša u reprezentaciju pa i da ne zna himnu... Ipak, Džoniju se nešto uvek desi pa da tu tuđu ljubav prekrije sažaljenje, seta. Zagriju mu plahovito srce, pošalju ga u rat... Ili poveruje džukcima da je posao čist. Možda je gurao tamo gde ne sme. Ako je Džimi dusa, Džoni je srce. A kakvo je to srce ako ne krvari. Pod stare dane, muva se bircuzima, i dalje doteran, prave kičme, stara škola. I svi koji ga znaju, nakon razgovora sa njim, zagledani u njegove odlazeće korake, sa uzdahom pomisle, a "mogao je da bude veliki, samo da je malo manje 'igrao za raju i zanemariv'o taktiku'". Samo ta raja mu onda i ostane, sve hoće svoje.

Džek. On je jak, ćutljiv, mračan. Uvek tu, na kraju nekog šanka, uvek sam, jer je tako hteo. Spartanska snaga, lakonski odgovori, čelična pravda. Ako je Džoni jednostavan, Džek je binaran. 0 i 1, dobro i loše, crno i belo. Voliš ga ili ga mrziš. Kao i on tebe. Njega zadesi dilema, izbor, gde nema crvenu i plavu pilulu, već gomilu izlaza, opcija, borbi, bekstava... I on zagrize najveći komad, obuhvati mnogo ljudi koje želi da zaštiti, primi najviše udaraca, bez ijedne reči, žalbe, i jedino što ga posle održava živim je saznanje da je ostao dosledan sebi. Džek ne pravi kompromise, radi ubeđenja ide rukama na nož, nožem na metak, Jugom u Budvu. Poraz je opcija, predaja ne. Muda od dijamanta.

Oni su trojka koja bi mogla da sarađuje samo na putu za Oz. U stvarnosti, Džoni traži priču, ljude, osmehe, zaborav na sat, bekstvo od misli, Džek ne voli društvo ljudi, ali ni samoću, i trazi prikrajak, okrajak, kutak, gde je dovoljno blizu i daleko, sve to dok Džimi u begu, tamo iza roletne, stvara novi svet.

Situacija, kada naiđemo na jako, jako dobru defku, ali iz čistog inata, i hejterskog samoljublja damo minus.
Ispostavi se da definicija već ima 15-20 pluseva, i da joj je vaš minus bio PRVI.

Čovek koji inicira besmislene razgovore vezane za formu helsingborga, učestalost padanja male serije na ruletu i davanja free game-ova na aparatima. Retko i sam za aparatom ili ruletom. Neretko pripit i bez cigara. Od kockarskih aktivnosti najčešći na grčkom kinu i trkama kerova, uz izuzetak vikenda kad igra 3 tiketa po 30 ukatmica. Isplata naravno-34 miliona, ulog naravno-20 dinara. Najveću noćnu moru zapravo predstavljaju po zaposlene. Još veću ako su zaposleni ženskog roda. Prva rečenica koju započnu sa žrtvom je obično "jel daje nešto" i "kako baca?"

Tok reči i radnje u rečenici.

Pa, sasvim prosečan glumac. Dejan CukiĆ meĐu kolegama iz profesije. Nije loš, al' ono, ima i boljih. O njemu nikad nije bilo vladalo neko posebno mišljenje. Znamo ko je al', ništa posebno.

AAAALI!!! Šta se tu sad dogaĐa, braĆo i sestre?

On, lično i personalno sa onim pogledom vuk-Vučka i visokim vitkim telom, plaĆen je da zameni ŠojiĆa!
Pa, da l' si bre normalan krvtijebem? Legendu? Eeeej, pa jesi li ti kršten? Onaj pogled koji ne jebe živu silu? Onu Ćubu? Onu Ćupriju na čelu? Ono Ć i Đ? MILANA GUTOVIĆA??? More, MURŠŠŠŠŠ u pizdumaternu!

Kakav bre i Pantić i ona Sida i ona deca. A i ostali... NULAAAAAAA! Svi su oni pali u NJEGOVU senku. Zašto? Ma, ajde bre, neĆe se z'bavamo...
Dajem patku na panj, da više od pola Srbije nije nastavilo da prati seriju, jer nije bilo NJEGA. SREĆKA ŠOJIĆA! Pa šta i da gledaju? Šta? Dvadesetominutne dijaloge između onih kumova debila, plakanje PantiĆeve Ćerke sa sinom, svaĐanje PantiĆa sa direktorom banke... Završetkom scene, promeni se kanal.

Dva minuta NJEGOVOG teksta sa roĐom, Ćirkom, PanjkoviĆem, Krljom ili Mcikom vrede više od 7000 eura! A za koliko si ti prist'o moj Brstina? Ccccc. Veruj mi, nisi mi bio loš glumac, čak si me nekad i nasmejao. Posle ovoga, na spomen tvoje ime reĆi Ću - plaĆeniku pretplaĆeni.

I da l' si doživeo neku slavu? Nisi. Doživeo si bre da te kolege zajebavaju i podsmevaju iza kamera. Da onaj što drži mikrofon namiguje toncu da neke delove ne snima. Da narod čim te vidi okrene kanal. Da mu je draže gledati reklamu za uloške nego tebe kako se blamiraš i glumiš besne gliste.

Nije ti to trebalo.

Vidi ovako, poštovani čitaoče, stvari su veoma jasne: ljudi su se uvek međ' sobom delili, namerno ili nenamerno. Dođe se do neke tačke kada se nevidljive međe povlače i zidovi (takođe nevidljivi) koji ih prate veoma uspešno razdvajaju pojedinca (ili grupu) A od pojedinca (ili grupe) B.

Da, da, znam - to je sranje. Ali, dobar deo stvari u međuljudskim odnosima je takav, usran, što je veoma unapređeno tokom nekoliko eona. Cena progresa je to, valjda. Najveći problem u svemu je što se kao nešto sveto prihvata to i takvo deljenje, gde imaš neku višu klasu - nobles i vlastelu, neku srednju - radničku i onu treću, sirotinjsku. Sirov pogled na stvari, sirova podela, bez ikakvih nijansi i bez nešto previše otvorenih mogućnosti da se nešto promeni. Jednostavno, postulati takve apsurdne hijerarhije se urežu u srž svake jedinke još u ranoj mladosti.

"Beži od njega, on je Cigan!" ili "Šta se smucaš sa tim ološem, njegov otac je na Otoku ležao?", kao i one koje jasno pokazuju ko je koji nivo u igrici zvanoj život: "Sve je to lepo, mladi ste i volite se. Ali, da li će on kao autolimar moći da izdržava tebe, skoro pa diplomiranog arhitektu, dok ti stomak bude bio do zuba? Razmisli, kćeri, o tome."

Ili situacija do koje dođe kada ti vrata ispred nosa zatvori ortak iz kraja, sa kojim ste blejali kao klinci ispred zgrade, išli u istu osnovnu školu, pa čak i srednju, cirkali iza lokalne radnjice kada sakupite neku siću i delili par "Drina" bez filtera koje si pokupio dedi iz paklice, jer je on sada neki faktor u partiji, na nivou je i nema vremena za neke nebitne i "neostvarene" ljude koji nisu zagrizli kao on.

Zajebantski odgovor zajebantskom prozivanju tipa "Zašto ne napišeš roman" kada razgovaramo sa nekom osobom o temi u koju se razume kao Marica u onu stvar ili koja ga zanima koliko i Šumadinca koji peče rakiju i mezeti pihtije - proizvodnja čačkalica u Avganistanu.

Velika fajda uz mali doprinos i ulog za ostvarenje iste. Hteti leba bez motike ( doduše, danas jedino da ubiješ sa njom nekog zbog leba, al ajde, da ostanemo dosledni kulturi predaka i koristimo ustaljeno značenje). Kad očekujš da ti nešto samo od sebe dođe; "ko kec na desetku" što bi se reklo. Ili da padne s neba, tako je najlakše.

Najbolji dokaz da je čovjek postao od majmuna kao i činjenica da glupost ipak može biti prelazna.
Uputstvo br. 1 za "uspješnu" fb grupu:
1. Pronaći vic, neku foru, šalu ili zajebanciju. (Prolazi i slaba tačka)
2. Pozvati sve "prijatelje" koji će istu podržati.

Uputstvo br. 2:
1. Pronaći nešto što bi voljeli raditi na FB-u, a ne možete - zabranjeno voće (npr. promjenite boju fb-a, gledajte ko Vam gleda profil itd...).
2. Otvoriti grupu, napisati standardan tekst za pozivanje prijatelja i dobijate na email ili sms kada Vam neko posjeti profil. Pored toga moguće je dobiti zadatke iz matematike, nuklearne fizike, razne eksperimente na faxu.
Pojedine FB grupe su tako moćne da mogu bacati čini i kletve.

Biće iz srpske mitologije,koje bi trebalo po predanju rukovodećih glava pomenutog naroda da se pojavi poput mesije,i reši probleme finansija,nezaposlenosti,redovnih plata,penzija,bus plusa,i sve druge probleme sa kojima se dotični narod svakodnevno suočava.

Odvajkada poznata alternativa glasu.

Obicno kazemo starost-ludost. I stariji ljudi jos nisu izgubili smisao za humor. To dokazuju svakodnevnim izvalama,glupostima,ludostima...

Nemam blagog pojma kakve su seksualne biografije dotične dve gospođe, niti me zanima, ali ako bih čisto na prvi pogled sudio izgledale bi ovako:

Zorana je bila vr pička u srednjoj i na fakultetu. Svi su hteli da je jebu, al niko nije. Bila je i dobra pička pre nego što se udala posle prve duge veze. Sa budućim mužem se jebala u mraku dva puta nedeljno, davala zguza za godišnjicu. Kada se udala počela da je boli mindža i za izgled i za sve ko i svaku prosečnu udavaču. Do sredine četrdesetih ugojila se, zarasla u guzicu i dva tri sloja stomačine. Jednom godišnje promeni frizuru. Stra te da ako je oko nove godine opališ po dupetu to će salo i celulit da se zaustave negde na uskurs. Jebe se u mraku jednom nedeljno u misionarskoj pozi. Varala bi muža sa komšijom dva sprata iznad, ali je mrzi.

Kolinda nikad nije bila gabor, dobro dupe i dobre sise, nikad na vrhu drkačke šortliste vršnjaka iz razreda ali niko joj ne bi ni odrekao porciju kurčevine. Počela da se udara pred kraj srednje, a kad je pošla na faks krenula i u teretanu dodatno zategla dupe i nastavila da nadograđuje skilove. Jebala se sa budućim mužem na svim mestima u svim pozama. Posle udaje nastavila da ide u teretanu, na pilates i jogu. Sredinom četrdesetih godine se vide, ali je i dalje sve nekako čvrsto i zatgenuto i mami da bude štipnuto i šljepnuto. Jebe se tri puta nedeljno sa mužem, zajedno poručuju seksualna pomagala preko interneta. Ako mu se slučajno više ne bude dizao naći će nekog mlađeg da ga odvali od pičke.

Kad ti sve ide na kurac, osim pičke, pa svoju ogorčenost kanališeš putem interneta.

Evolucija i metamorfoza narodnih izreka i umotvorina.
Naime,radi se o fenomenu totalne promene znacenja izreke za 360*,usled promena drusva,stvari i pojava.Jos jedan od dokaza da je sve relativno i da je Ajnstajn Cvajnstajn.

Prvi razred
Mika, Pera i Laza se znaju iz osnovne škole. Nisu baš išli u isto odeljenje, ali u situaciji gde niko nikoga ne zna, dođu jedni drugima kao malo vode na dlanu.
Ovoj družini ubrzo se pridružuju Žika i Goksi. Sva petorica počinju da puše i piju pivo, zafrkavaju Evgenija, dežurnog razrednog štrebera, jedni drugima nabacuju ribe.

Drugi i treći razred
Miki profesori nalaze marihuanu ispod stola, pa biva "zamoljen" da promeni gimnaziju, kako ne bi morali da ga izbacuju. Ostatak društva odlučuje da ostane u kontaktu sa njim po svaku cenu, ali ubrzo on prestaje da se druži s njima. Društvu se pridružuje i Draganče: za koga je ekipa ranije mislilo da je najgori seljak, ali su skontali da je ipak kul. Pera prezire Dragančeta, pa napušta ekipu

Četvrti razred
Seksipilna Tanja i njena privezak-drugarica Sanja simpatišu ovu ekipicu, pa počinju da se druže sa njima. Draganče se posle dve nedelje smuva sa Sanjom, i njih dvoje se toliko zacopaju jedno u drugo da se sasvim izdvajaju od društva. Žika i Goksi se obojica zacopaju u Tanju, međusobno se posvađaju; a ne mire se čak i kada saznaju da Tanja ima 10 godina starijeg dečka. Vremenom, Laza uviđa da Evgenije, sada već pobednik svih takmičenja u matematici, ume da bude kul i nastavlja da se druži sa njim. Štaviše saznaje da obojica upisuju isti faks. Pred sam kraj, celo nekadašnje društvo će se družiti kao nekada (jer znaju da se konačan rastanak bliži).

Fakultet i život
Laza i Evgenije postaju najbolji prijatelji. Na fakultetu, Laza upoznaje Mariju, koja postaje ljubav njegovog života. Posle par godina, venčaju se, a Evgenije je kum Lazi. Nakon dva meseca, Laza podnosi zahtev za razvod, jer je zatekao Mariju i Evgenija zajedno u krevetu

Iako se posebno grozim definicija koje se bave ovim sajtom, i članovima istog, hteo bih da ukažem na jednu psihološku zanimljivost. Analizom definicija nasumice izabranog autora, lako možete utvrditi pismenost, političke stavove, interesovanja, seksualno opredeljenje, muzički (ne)ukus, ili kod pojedinih čak i oblike psihopatoloških obolenja. Potrebno je samo malo znanja iz veštine u narodu poznata kao "čitanje između redova"

Ide ta Novogodišnja euforija. To kolektivno ludilo koje uhvati ovaj narod kao da stiže apokalipsa. Nisam joj baš sklon, ne volim ta opštenarodna " ludila". Nikad nisam pripadao takvom čoporu. Valjda to ide sa godinama. Sve se broji i računa i tačno znaš šta voliš, a šta ne. To se kanda zove zrelost, mada ni tu reč ne volim. Ali, tačno znaš kakav ti provod prija, kakva muzika, kakvi ljudi.Isto je postalo moderno sveopšte kukanje na vladu, besparicu, nemaštinu. Moram da priznam da je sve tačno i da sam počinjem da spadam u takve. Valjda od te ogromne količine negativne energije počneš da ličiš na svoje okruženje. Bes, nemaština, ogorčenost....stav nemamo čemu da se radujemo. Kad i sam postanem takav, onda se upali alarm da nešto nije u redu...to nisam ja!!! Ma šta nemamo? Kažu da u Novoj godini treba uneti promene. Promeni ono što možeš, a to je stav. Radujte se ljudi!!!!! Dočekajte je sa prijateljima, decom ili sami uz čašu kuvanog vina....pa šta?Izaberite sebi muziku koju volite, čitajte knjigu, gledajte film i ako nemate kome da je čestitate, čestitajte je sebi!!!! U to ime ja ću kao nekad sa drugarima u provod, bez ikakvog opterećenja toaletom...muzika i djuska do zore. Sutradan ću izljubiti svoju decu i poželeti da ostanu zdrava i prava. Treba li više za sreću? A na trpezi...šta se nadje...
Zaboravite na loše stvari, kredite koji su tu pa tu i ko ih šiša, besparicu i ostalo. Udjite u Novu veseli što ste dočekali još jednu i očišćeni od svakog zla! Dobra vam naredna godina prijatelji i budite veseli, zdravi i čekali ih još mnogo!!!
U to ime živeli!

Legendarni napadač Liverpula i engleskog fudbala. O njegovoj veličini govori činjenica da se često ubraja među najbolje engleske špiceve, iako je za reprezentaciju odigrao samo dvadesetak mečeva (delom zbog strašne konkurencije u liku Alena Širera, kasnije i Majkla Ovena).

Tri su glavna momenta Robijeve karijere koje ga čine fudbalskim besmrtnikom.

- Spajs bojsi - posprdni termin koji su britanski mediji dodelili strašnoj generaciji engleskih fudbalera koji su nastupali za Liverpul, momci koji svoj vanserisjki fudbalski talenat nikada nisu uspeli da materijalizuju i osvoje titulu, ali su ga zato i te kako znali iskoristiti u drugim sferama svojih života - pamprčenju drugarica Viktorije Bekam. Član te generacije, pored Džejmija Rednapa, Dejvida Džejmsa, Pola Insa, Stiva MekManamana i drugih, bio je i Robi Fauler.

- Fer plej - čuveni Faulerov potez na utakmici protiv Arsenala marta '97 koji mu je doneo nagradu UEFA za fer plej. Fauler je u jednom trenutku izbio pred Simana, skrenuo u levo i pao. Sudija je odmah pokazao na penal, ali je Fauler ustao i jasno stavio do znanja da penal nije postojao. Ipak, sudija je odbio da promeni odluku (!?), pa je penal ipak izveden. Penal je šutirao upravo Fauler, koji se tada verovatno nalazio u moralnoj dilemi promašiti za pravdu ili pogoditi za tim? Robi Fauler je promašio penal.

- Snifovanje gol linije - jedan od najkontroverznije proslavljenih golova koji je ovog čoveka koštao suspenzije, a Liverpul trideset hiljada funti. Robi je nakon postignutog gola protiv Evertona prišao gol liniji i simulirao njeno ušmrkavanje, čime je aludirao na uzimanje kokaina. Ovaj potez je bio cinični odgovor na optužbe Evertonovih fanova o upotrebi droge. Robi nikad nije bio pozitivan na testovima koje je redovno obavljao, ali to nije sprečilo britansku javnost da o njemu stvri lošu sliku, što će i biti drugi razlog njegove ne tako uspešne reprezentativne karijere.

Robi Fauler možda nikada nije bio Lineker, Širer, ili Runi, ali je uvek bio fudbalski gospodin, iskreni emotivac koji gine za tim, pripadnik vintidž vrste koja lagano izumire.

Univerzalan i krajnje očekivan odgovor nekog admina na većini CS servera. Šiljenje virtuelnog kurca poprima potpuno novu dimenziju u paradoksalnom internet svetu igranja terorista i pandura.