Recenica koju cujemo u drustvu tokom neke zajebane situacije od strane jajare.

Praznilk u slavu Satane. To je dan kad ljudi sa ortacima i ortakinjama odlaze u šumu, gde založe lomaču, kolju zubima pernatu živinu i piju joj krv, neprekidno izgovarajući satanističke mantre i pičeći u krug oko vatre. Kada ritual poodmakne, onda se lepo svi poskidaju goli, potrpaju na gomilu i orgijaju do zore. Tom prilikom im se iz plamena javljaju opskurni entiteti koji im podaruju volšebničke moći u vidu svetloplave ektoplazme.

Jabuka razdora u braku. Neprijatno iznenađenje za oba partnera odmah na početku braka. Žena većinom ne zna još uvek (baš najbolje) da kuva. Muž većinom ne zna još uvek (baš najbolje) da to prećuti. Savršen recept za sjajnu svađu. Nakon ovog ručka, počinje onaj pravi brak, brak začinjen prepucavanjem, svađama i prepirkama.

Očajnički pokušaj pravdanja pred policijom u trenutku kad su vas uhvatili da pljačkate banku.

Moje najlepše sećanje iz detinjstva desilo se neočekivano ne znam kako toliko mi je bilo lepo da sam zaboravio da odgledam moćne rendzere do kraja! Kasnije sam shvatio da je rozi rendzer bio kriv za taj raj na zemlji!

Fraza za prvi dejt kojom će iskusni lovci direktnom gestikulacijom pokazati dotičnoj (ne)srećnici sa kolikim gabaritom će se baktati u bliskoj budućnosti.

Izraz često korišćen prilikom vežbanja u teretanama ili nekim drugim mestima koje zahtevaju fizički napor a označava tek prvo zahuhtavanje prilikom vežbanja. .

Onaj što u crkvi prvi detektuje ključne reči pa se prekrsti, i onda ga ostali prate.

Istina.
Neki ovo zovu "Ljubav na prvi pogled", al' ajd da se ne lažemo.

Prvo, a ujedno i poslednje upozorenje.

Neverovatno iskustvo. Bilo je to doba VHS kaseta, kada si bio cenjen i faca ako si imao video rekorder.
Dobio sam taj video rekorder i obicno gledao neka crtana sranja, kasnije gledao glumačka dostignuča Stivena Segala i Michaela Dudikoffa.
Onda je došlo to vreme da napravim kljucni korak u odrastanju. Da pogledam prvi pornić.
Doduše, nisam znao sta je to. Ali sam uvek gledao kako "odrasle čike" uzimaju kasete sa gornje police, kasnije sam saznao sta su uzimali i odlucio sam se da to i ja uzmem.
Problem je bio sto su pornici bili na vrhu, tako da ih nisam mogao dobaviti.(valjda su to radili da ih deca ne mogu dobaviti) Srećom, videoteka je proširila kolekciju tih "zabranjenih filmova" pa su morali ih nastaviti redati na jednu policu niže - na policu koju sam mogao dobaviti.

Bio sam spreman, samo se cekao pravi trenutak - da starci negde zbrišu tako da imam 3-4 sata slobodno. Konačno, i to sam dočekao i krenuo u akciju.
Nerovoza je bila jako velika, a adrenalin me pucao. Ulazim unutra i onako razgledam i razgledam, trajalo je to dobrih pola sata. Napokon, radnik je okrenuo glavu pa sam nabrzinu zgrabio neki dokumentarac o kanadskim šumama i još neki film. Onda sam se protegao i dobavio jedan pornić, neverovatan osećaj je bio držati ga. Stavio sam ga izmedju ona dva filma tako da se ne primeti (jasno je da sam one filmove uzeo samo da bih zamaskirao onaj glavni).
Polako idem prema kasi i bacam iskaznicu i filmove na sto i kuliram. Radnik je primetio sta sam uzeo. Ne secam se sta sam mu lagao, ali bilo je skroz providno, a i njemu je bilo sve jasno.
Mislio sam da se prvi i nagori dio zavrsio, ali pogresio sam u vezio ovog drugog.
Dolazim kuci i otvaram vrata kad tamo stari i stara, kazu da nisu daleko odmakli - auto nije mogao da upali.
Trazili su da pogledaju sta sam uzeo iz videoteke i da zajedno nesto pogledam. Znate sta su vec zatekli kad su otvorili drugu kasetu.
Na licu starog se vidio osmeh, skriven, ali dovoljno jasan da se primeti izraz zadovoljstva. Naravno, usledila je mnogo gora reakcija stare. A stari je bio prislijen da potvrdjuje sa "DA! KAKO SI MOGAO?" da bi postedio sebe od optuzbi da kvari dete.

Prvi hladan dan nakon najmanje 60 toplih ili vrelih. Oblaci, zakasnelo i mlitavo razdanjivanje, kiša-miks koji preti da porobi naša, na golotinju navikla, tela. Dok biramo šta ćemo da obučemo i obujemo, prisećamo se: sunčali smo se i plivali pre samo 3-4 dana, jeli sladoled i ispijali ledena osveženja, nosili šorciće&miniće....eh..

Nema nam druge: jakna je u pripravnosti, kišobran je spreman za akciju, odeća je tu, ali....čarape...cipele.... Bljak!!!

Stopalo se obuvanju protivi ko’ protivprirodnoj radnji, duša nam se znoji od muke jer su nam noge sapete. Najtanje čarape se doživljavaju ko vunene, cipele se u prvih par koraka ko’ bukagije (inače su udobne).

Nakon nekoliko sati otopljava, sunce se samo šalilo. Biće ovo dan za „teško” koračanje.

"U kolu su svi jednaki, osim kolovođe. On je ili najbolji igrač, ili mu pozicija prvog sleduje kao obaveza prema nekom običaju." U praksi je praktično:

Onaj tip koga se, kad na svadbi povede kolo, prisjetite sa prošle svadbe na kojoj ste bili i na kojoj je takodje prvi prvo kolo poveo, dok ste ga vi gledali ukrštenim očima kroz ukrštene nož i viljušku i prisjećali se kako je isto ovako prvi poveo kolo na prethodnoj svadbi na kojoj ste bili kada ste... Nije baš da svaki čas idete na svadbe, pa se zapitate, je li se on ovo baš potrefi da krade mladencima red samo kad ste vi tu, ili mu je to ta osobenost po kojoj će ga pamtiti kad umre?

Često zna biti neki običan tip, kakav šanker ili eletričar, neki "Izvini" ili "Majstore", koji je tek u kolu smogao snage da se izrazi. I ima to smisla, jer marginalcima je teško u svakodnevnici da se iskažu, jer treba previše harizme, tih kombinacija riječi i osmjeha, pravih i pravovremenskih, od kojih bi mu lakše pale kombinacije krošea i aperkata... Teško je u sportu, teško u umjetnosti, teško u odborima mjesne zajednice, još teže u svijetu. Ostaju mu svadbe, da uskače prvi - tu bar trebaju samo noge i par sati vježbe. Jedini problem: i dalje mu ime ostane pogubljeno za šire krugove. Ostane upamćen isključivo po toj osobenosti, iz priča "Bješe jedan što..."

Osim ovakvih (meni) zanimljvih slučajeva, prvih u kolu ima svakavih. Kunem se, neki se pri ulasku, od samog vazduha pod šatrom opjane i kad krenu u kolo, jedni ih vraćaju na mjesto, drugi meću muzici pare u hramonike da opletu jednom dok još nema puno ljudi. Ima onih što se osjete najponosnijim, to teče uglavnom, univerzalci i akrobate, pa stave zidarca na glavu, i desnom ujedno balansiraju pivo i vode kolo, a drugom ubrizgavaju neophodnu dinamiku u pokrete pratilaca. Zadesi se ponekad drčna organizatorka, rodjaka sa neke visine (planinske, ne staleške), koju redom zovu zbog sposobnosti da mune i razbaca se pa zamijesi pite, i zavije sarme, opere stolnjake, i kao nagradu koju sebi sama odredi - povede kolo i ne pušća dok se ne popada. Često se zadese egzibicionisti što ih niko ne zna, a koji redovno upadaju po raskošnijim svadbama, da čupnu od pečenja, potegnu neke skuplje žestine, oprobaju sreću kod haljina i haljinica, i - povedu kolo kao da im se najrodjeniji uzimaju. Ima nekad i onih kao ja, nesreća što krenu po sali da traže konobara pa zamašu pijanim rukama, a ostali se prime, i dok on shvati da vodi kolo, već ga porodica iz ćoška posmatra - crvena i otvorenih ustiju, skladno.

I šta znam, ima valjda i onih dosadnih svadbi dje se sve radi do kraja po propisima.

Danas pomalo zaboravljeni žargonski izraz, za osobu ili stvar kojoj odajemo priznanje.

Kao i na svakom poslu pod Božijom kapom, najteži je prvi dan. Pogotovo ako si nezainteresovani mulac. Ipak, dok kod drugih okupacija postoji određena blaga kriva edukativnog procesa na samom poslu, npr. gde poštaru pred penzijom moraš objašnjavati da ne sme čitati tuđa pisma u potrazi za inostranim banknotama, kod bauštele je ona nemislosrdnija nego kod bilo kojeg drugog zanimanja. Ili znaš da zidaš ili te uzidaju, što no saznade ljuba Gojka Mrnjavčevica, po narodno Gojkovica mlada. Komplikacije rada na realizaciji arhitetektonskog plana tj. građevine nastaju najčešće oko nivoa struke radnih lica. Ne toliko po osnovu iskustva koliko po teoretskim predispozicijama, za divno čudo.

Portir u istoimenoj ustanovi. Kada ulazite u ovu državnu ustanovu prvo nailazite na ovog čoveka.

Pravilo, koje važi kada prvo pojedete deo torte koji više volite.

Neizbežan uslov za međusobno lupanje macoli kod 2 lika.

Uglavnom tako nastaju najveće ljubavi i najveće opsesije koje nas oduševe na tren i takav nam utisak ostavljaju dugo, dugo vremena. Jednostavno kada naletite na takvu osobu ili predmet u zavisnosti od afiniteta, odmah budemo sigurni da je to to.

Opaska nubu da veoma traljavo dela, deluje nesigurno i neiskusno te trenutnu aktivnost koju je inače više puta reprizirao izvršava kao da debituje.