Devojci možeš prići samo ukoliko veličina tvojih muda nadmašuje veličinu njenih sisa.

Прво и једино правило о одећи у породицама са пуно чланова.

Неизоставни чин сваког човека (бар у Србији). Тај чин појављује се негде око 18. године, тачније, на првим изборима након пунолетства. Политички пандан психолошкој приповетки "Први пут с' оцем на јутрење", Лазе К. Лазаревића.

Напунио си 18. Долазе избори, са великим нестрпљењем и узрујаношћу их чекаш. Чекаш да будеш и ти један од пешес милиона људи који ће заокружити неки број на оном шунтавом листићу. Твоји снови више нису влажни због Џесике Албе, која ти бањава у снове на сваки минут, већ сањаш како заокружујеш број рандом странке. Сањаш како предајеш личну карту оној надрканој службеници (радикалки). Дуго сањаш, све док не дођу избори. Дан пред гласање, ти вежбаш заокруживање. Иако не знаш за кога да гласаш, ти си и даље узбуђен, јер први пут идеш с' оцем да гласаш. Стигао је караван!

Отац те буди нежним речима, да идете на гласање. Јутри, јер касније ће да намештају папириће (бар по дедином јеванђељу). Ти, онако крмељив, устајеш, и већ полако те сва ова сага смара. Сад је готово, кренуо си. Улазиш у општину и ту креће твоје прво гласачко сексуално искуство. Ту крећу да те јебу ко вола. Наравно, заборавио си позив и личну карту. Стани-пани, ћале ти среди да гласаш (ова на дужности је наравно Мићина тетка (СПС)). Дошао си до гласачког листића. Почињу да те посећују жмарци. Али не због избора, него зато што нека хаос милфара, гласа поред тебе. Шта да радиш, мора да гласаш. Само, не знаш за кога! Идеш прво по принципу еци-пеци-пец. Тако ти испаде омиљена странка! О не, неће бити легализације вутре. Разочаран, избацујеш следеће кандидате по следећим категоријама:

1) Највећи сељак
2) Највећи смарач
3) Комуњаре
4) Комуњаре
5) Муслимани
6) Рандом

И наравно остале су ти две странке. Исте оне, које си сањао. Исте оне што ти ћале прича "само немој њих". Али мораш. Еципеци закон је одлучио. Сада си се већ сморио. Милфара је отишла. Немаш више инспирацију. Одлучио си да се мало спрдаш. Написао си своје име на папиру, и запалио гајби са ћалетом. Боли те тукидид ко ће да победи. Ионако мож да радиш шта хоћеш. Ипак, прво гласачко искуство је непревазиђено. Једнога дана ћеш и ти да водиш своје дете да гласа!

Devojka kojoj se posrećilo da naleti na kuratu barabu.

U divljini Afrike najvažnija stvar među slonovima. Naime eksperti tamo su videli da kad god se pojavi generacija mladih slonova koja je stasala bez svojih starijih, oni su mnogo ranije počeli da se polno razvijaju. Sad nije problem to što se mladi razvijaju prerano već to što su krenuli da naskaču nosoroge jer nemaju pojma šta treba da naskaču.

Odgovor koji dajemo kada neko potencira da je stariji od Vas

Количина добијеног ћутека директно је пропорционална курчењу пре ћутека.

Izraz koji koristimo kad ga zabodemo na pocetku skolske godine.

Kada počne da se raspituje o mogućnosti postojanja naslednih bolesti u njenoj porodici.

Вековима су наши преци смишљали и записивали мисли оних за које су сматрали да су умно јачи од већине, све у нади да ће будуће генерације знати да их искористе у корист егзистенције сопственог народа. Али, са друге стране, морамо се запитати да ли су и они, као и ми данас, често прибегавали шали која у модерно време није ограничена и сасвим је нормално видети нешто што делује јако морбидно, неслано, тиче се приватности других..., али свеједно се насмејемо, а и зашто не бисмо?

Рећи ће неки, у 18. и 19. веку није се баш могло говорити шта се хтело, али ко их је тада могао прозрети у намери да у усменој или писаној форми унуцима оставе заоставштину пуну скривених порука, све са циљем да се будућа покољења, њихова крв, јелте, која би морала да размишљају као и њихови дедови, ако не и шта друго, онда макар грохотом насмеју. Тако да су, можемо слободно рећи, народне умотворине нека врста Вукајлије 19. века.

Но, године су пролазиле, водили се ратови, комшије повећале стопу активности за око 7000%, почели су да се шире митови о нашим безгрешним прецима и прави смисао овог својеврсног културног наслеђа се изгубио. Почели су да нам продају приче како су пословице ништа друго до врхунца животне филозофије наших предака који ми никако не можемо достићи.

Али дубље размишљање о народним изрекама могло би наговестити, макар површински, прави смисао њиховог постојања. Па, да почнемо:

Када вас у детињству родитељи истуку ако у читуљама нацртате рогове и хитлерске брчиће покојном комшији а смеју се када унаказите фотку непознатог мртвака.

Savet kovača šegrtu da užarene bodeže odmah stavi da se 'lade.

Januarski (neuspeli) ispitni rok.

Pre ili kasnije, to čudo zadesi sve bračne parove.

Dan ima svoje faze:

1. Odaju se tugaljivom raspoloženju i preteranoj brizi ("Šta li je jelo, ko ga je noćas pokrio...) što je obično bespotrebno.
Ne bi se oni rastali od svoje dece da nisu u bezbednim rukama.

2. Hmmm...opuštanje nastupa : nema nikoga da trza na svakih pet minuta, da razbacuje tek složene igračke, da otima slušalicu iz ruke, da traži da se nosa ili vodi napolje....

3. Osećaj krivice. Kako? Pa deca se vole najviše na svetu i tako balablabla (mislim, tačno je to, ali ipak može se/lepo je bez njih)...

4. Život je lep. Živela sloboda protkana tišinom, strašću, knjigom, blejanjem, skitanjem, torokanjem .....i kod potpuno "neadekvatnih" roditelja : krečenjem stana, hoblovanjem parketa....

5. Deca se vraćaju. Svima je lepo.

rečenica koju izgovori onaj drugi..manje kreativan mladić svom prijatelju...pošto ovaj, nakon što je video neko lepo lice... kaže "uuuuuuuuuu vidi je samo" ...i time da do znanja da ju je već "odvojio"
čija će biti?
verovatno ničija..ko to zna

Tema na kojoj se cesto bazira radnja porno filmova sa tematikom incesta.....

Pomisljate u sebi "samo da ne pomisli da mi je mali", nerviranje zbog kondoma, i zamisljanje sta cete sve da joj radite treci put. Od cega cete verovatno polovinu stvari i uraditi, neke stvari cete ipak ostaviti kao predlog, za neku godisnjicu, naravno ako do toga dodje...

... рече клиња у Мартинама (енглески изум) и Алфа јакни (Амерички изум) узвикујући есесовске пароле (још један страни изум).

Реченица која се користи за људе који су "дотакли дно", углавном дрогом, коцком, алкохолом, или једноставно остарили и запустили се!

Svako je kad je bio klinac slušao od ćaleta priče o njegovim ribolovačkim pustolovinama (ovde se misli na one ribe koje obično obitavaju u rekama, jezerima ili čak morima ako hoćemo toliko daleko da idemo). Na pitanje zašto nije upecao ribu on će vam ispričati priču ravnu Šeherezadinoj. Te priče zvuče toliko fantastično da počnete da maštate o danu kad će vas pozvati da idete sa njim na pecanje. Vi maštate o sinbadovskoj pustolovini, ali to prvo pecanje za vas nije ni približno tome.

Jutro kad treba da idete da pecate ćale će vas probuditi u 5 ujutru. Al vas neće to raditi kao keva, šutiraće vas u guzicu, draće vam se na uvo a ako treba i polivati vodom. Nakon mrzovoljnog ustajanja i ćaletovog doručka (koji se sastoji od nečega jebem li ga čega namazanog na leba) konačno odlazite i stižete na destinaciju. A pecanje nije inakvo kakvo ste ga zamišljali. S obzirmo da ste dete višečasovno sedenje u tišini i nije tako primamljivo. Onda počinjete da smarate ćaleta, on vam jebe majku nevaspitanu i tako u krug. Naravno ništa ne upecate i tada shvatate da je ona priča o vraćanju ribe koja je toliko teška da bi se nosila kući čista laž.
Nakon nekog vremena shvatiš da pecanje nije u pustolovini nego o nečemu drugom, i naučih da ga zavoliš.