Ovaj izraz se koristi kada neko pice sadrzi toliko alkohola da ti prosto oci ispadnu..

Kad dodjes u goste domacin te po Srpskom protokolu docekuje sa kafom 'docekusom', dok se ti malo raskomotis, izujes, das poklone u vidu bombonjera snajki i svekrvi, i po (obaveznu) cokoladu 'Najlepse zelje' za decu ('jao sto ste porasli!') uz standardno 'Dobar dan u kucu' i 'Bog ti pomogao, domacine' uz domacu rakiju popijes i 'docekusu' u medjuvremenu.
Posle toga snajka kuva takozvanu kafu 'raspricusu', ti se jos vise raskomotis pa raspalis o: vremenu, japanskoj berzi, komsinici Mici, globalnom zagrevanju i ozonskim rupama, pa kad vec stignes do Agroziv-a u stecaju i sanju u Francuskom parlamentu, vreme je da uzmes i da prezalogajis nesto (snajka, daj nesto da meznemo), jer si, fala Bogu, ogladneo od silne price.
A kad vec zaustis da pitas gde je spavaca soba da malo prilegnes (tesko se vare domaci prsut i sir pa ti se pridremalo), svekrva stupa u akciju i kuva kafu 'sikterusu', kod koje se razgovor vec stisava, domacin lupka nogom o pod, snajka zeva, a svekrva te mrko gleda, sto je veoma jasan znak da treba da kupis prnje i da se gubis odatle jer si dopizdio i Bogu i ukucanima!

To ti je ova nova generacija nezahvalnih klinaca koja prvo što progovore je
"PA-ŠTE-TA". Gomila novih bezobraznih naraštaja bez imalo strahopoštovanja prema osobama koje imaju, ili nose na sebi organe koji su zaslužni za njihov dolazak na ovaj svijet.
Djeca koja seoske radove vide na Diskaveriju, pa se čude otkud žuljevi kod drugara iz klupe. To i nije toliko teško i opasno.
Igračke koje posjeduju su po najnovijim evropskim propisima, dok im ćale plaća siromašnog klinca iz razreda da nosi sličice za njegovog mezimca. Kad se bira ekipa, on prvi bira druga za svoju ekipu te druga koji će biti mreža ili stativa.
Za razliku od djece koja normalnim tokom odrastaju, te probaju bananu tek u drugoj godini, grickajući je sa korom naravno, ova hibridna grupa djece se do tad već zasite i ananasa, manga, a bogami i avokada. Isti ti probaju domaćinski čips prije njegovog puštanja u proizvodnju.

I onda, isti ti kasnije postaju članovi raznih nevladinih organizacija koje se bore za očuvanje prirode, zaštitu radnika i borbu protiv nasilja u porodici.

Latiti se posla, početi neku radnju, poći nekud.
Izraz dolazi iz južne Srbije.

Stanje pred raspadanje.

Oznaka za dobar kvalitet bilo čega.

Kada te domaćin na slavi prvo pita šta ćeš da piješ, a tek onda gde ćeš da sedneš.

Dolazi u obzir malo pre izlaska u subotu vece, ako niste u finasiskoj mogucnosti dovoljno jaki da se uz alkohol lijepo provedete i opustite....

I jedna i druga su ženskog roda. I jedna i druga mogu biti i melem i otrov. I jedna i druga te mogu vozdignuti u nebesa, a onda strovaliti u blato. I jedna i druga će te u jednom trenutku učiniti neizmerno srećnim, a već u sledećem izazvati mučninu. Zbog njih se raduješ, pevaš, tuguješ... I trošiš novce.
U zavisnosti kakve voliš da konzumiraš, i rakija i žena može biti blaga... Ili ljuta... Ili vruća. I zbog jedne i zbog druge umeš da patiš, iako patnja zbog rakije mnogo kraće traje. Mogu te dovesti u stanje ushićenosti, ali i gurnuti u najgori očaj. Zbog njih će poneko raskućiti imanje, posvađati se sa rodbinom i najboljim prijateljima i početi da tumara od nemila do nedraga...
Rakija i žena - dve stvari koje najviše opijaju. Bar na ovim prostorima.

Radio stanica u potpunosti posvećena ruralnoj narodnoj muzici.
Slušaju je svi na selu dok popravljaju traktore, uz ručak, uz kafu, uz rakiju, tokom opštenja, na svadbi, na rođendanu, tokom ispraćaja, dopraćaja, u kafani, na poljani, na kombajnu, pored elevatora, ispod prikolice, na senu i na slami...
U gradu je sluša komšija pored, eventualno dve kuće udaljen (nedovoljno udaljen u svakom slučaju), koji ima običaj rano da ustaje, kasno leže i ima problema sa sluhom (zato pojačavao radio do daske).
Muzika koja se pušta je pravljena da se sluša isključivo sa najgore brlje od tranzistora (eventualno nekog kasetofona iz 89. godine), inače zvuk nije autentičan. Glavne teme u pesmama su poljski radovi, stoka, i žena koja vara, često uz sve tri teme istovremeno ili naizmenično u istoj pesmi. Epizodni motivi su rođenje sina, ispraćaj, svadba i poneka druga kulturno-oračka manifestacija.
Na ovoj stanici nema šanse da čujete najnovije hiteve Mileta Kitića, ili Indire Radić (pogotovu ne pesme na stranim jezicima koji čekaju da budu izmišljeni).
Takođe, ova muzika je poznata po tome da ore po mozgu (brazde za to i služe, zar ne?).

Ono što se željno isčekuje u kafani, o ponajviše se istom raduju konobari.

Svetlo kod komšija. Pardon, kod komšinice. Ovoga puta je sama. Deca spavaju. Muž i njegova majka - nestali su. Dala je sebi oduška, nakon mnogo meseci provedenih u zatvoru. Muževljevom zatvoru. Tortura prosečnog srbende željnog potčinjene žene. Njegov zadah na alkohol. Ona se ne gadi. Nema dozvolu. Gnusno.
Priključila je život apsurdu. Priklonila se pravilima tuđe kuće. Sada je uokovana Alisa. Rotten apple svira na mom radiju.

Odlazim po domaću rakiju. Razgovara joj se. Nema sa kim, usamljenost izjeda. Najgora bolest. Daje sebi oduška. Traži slobodu. I svetlost u mraku. Teška dosada, čim i sa mnom priča. Bilo joj je drago. Doneo sam zračak vazduha koji vodi dalje od njene konzerve. Koja smrdi. Mnogo. Koju ne voli. Ni malo. Odlazim. Deca spavaju, svetlo na terasi i dalje gori. 23 je časa. Na to nije navikla, a ni ja. Ne spava joj se. Čeka stranac za razgovor.

A u duši trune ova mrtva svraka. Želim joj miran san.

Koliko je jaka rakija ?

Džinovska čaš(ic)a žestine; danas se može videti samo u birtijama.

Osoba koja se uklapa sa svima.

Ono zbog čega će se Srbima srušiti svi snovi o evropskoj uniji.

U starija vremena celo selo se okupljalo kod nečije kuće, na jednu vrstu mobe da bi mu pomogli da očisti klipove kukuruza od omota. To je se zvalo komišanje. Podrazumevalo se da svako zdrav i dobre volje dođe i pomogne.Ovaj događaj je vrsta spajanja lepog i korisnog, jer iako očiste kukuruza za ceo ambar, seljaci su znali da se provedu na takvim skupovima. Ko svira harmoniku, poneo bi je, ko dobro peva obavezno bi pošao(njima se obično i progleda kroz prste ako zabušavaju), momci bi išli da vide ima li koje novo devojče,a cure da bi im pokazale da ima. Puno brakova se izrodilo sa takvih susreta. Deca su uvek molila da krenu sa roditeljima, jer se komišalo do kasno uveče, a to je savršeno vreme za igranje žmurke( i valjanje u okomišanom kukuruzu), gazda bi uvek imao dobru domaću rakiju za sve. Nažalost,ovakva vrsta solidarnosti je nestala( i to ne zato što se više ne komiša kukuruz), sada kada bi neko rekao da ide da pomogne čoveku iz sela bez ikakve nadoknade, strpali bi ga u ludnicu.

Parafraza poznate izreke koju primenjuje svaka kuća koja je jednom iznela pred majstore flašu domaće.

Nekad deo vica, danas je pojam postao sinonim za pobedu nacionalnog ponosa svake vrste. Uz munem stranac, uzvik tipa muda Kraljevića Marka leči sidu i čini da Kosovo kao srce Srbije na trenutak sklizne u zaborav.

To je ustvari vječita nedoumica na slavama, i drugim vrstama veselja i besplatnog konzumiranja hrane i već nabrojanog pića.