Elegantan(citaj 'ekstremno primitivan') vid iskazivanja 'zaboravio sam sta sam hteo da kazem' do pak i zbrdazdolisanog okoncavanja dragog li nam razgovora... nakon cega naravno sagovornik u sebi postavlja cuveno pitanje "STA JE PISAC OVIM HTEO DA KAZE?" Naravno onaj ko koristi u ovom kontekstu ovaj 'izraz' je najcesce tuka(http://vukajlija.com/tuka/99891 )...

Početna faza u ispijanju klekovače .

Akademsko spuštanje. Sagovorniku stavljamo do znanja da može samo da nam pljune pod prozor ako bi pokušao da ukrsti mačeve znanja sa nama.

Emisija koja je odavno trebala da umre, da kao takva nadje svoj spokoj, i da ostane samo lepo sećanje... Ali se ona ponovo i ponovo i ponovo i ponovo diže iz mrtvih, i sve je gora. Sve je strašnija i krvoločnija.

Zauzeo stolicu na nekom slavlju.

Jedan od načina da sagovorniku saopštite da vas ne zanima ono što priča

Uzasno blaga rakija koju bi ste radije koristili za ciscenje stakala nego da njome zaprljate grlo...

Stidljivo i pomalo uplašeno obilaziti oko objekta svojih želja ne bi li se neko smilovao i ponudio te. Sam ne smiješ uzeti, a sramota te da tražiš, pa zato špartaš okolo u maniru usranog goluba.

Mera prijateljstva i uvažavanja u Srbiji.

1. Ustani bar dva sata pre polaska. Žurba i stres ti nisu potrebni.
2. Doručkuj. Ručak može da bude dosta kasno, nema razloga da rizikuješ.
3. Popij kafu. Dok ispeglaš stvari i spremiš se, kafa će odraditi svoje. Iskenjaj se. Zvuči glupo, ali bolje to nego da te pritera u svatovima.
4. Ponesi vlažne maramice. Ne pričaj nikome, reći će da si gej. Objasniću kasnije zašto su bitne. Ponesi žvake, po mogućstvu orbit eukaliptus. Spremi par novčanica od sto i dvesta dinara, i (minimum) jednu crvenu. Važno je, čućeš kasnije zašto. Nemoj poklon da zaboraviš.
5. Ne idi svojim kolima, sputavaće te u smislu alkohola. Ako imaš pare, idi taksijem, ako nemaš, prišljamči se nekome.
6. Ako imaš devojku, izbegni da je vodiš sa sobom, ukoliko je moguće.
7. Kad stigneš tamo, ako se ide po mladu, kupi u prodavnici limenku ili dve piva. Naročito ako je leto.
8. Kad bude venčanje u crkvi, ako možeš, napravi se lud i ostani napolju. Nije lepo da ulaziš sa pivom u crkvu, a i smorićeš se.
9. Ušao si u salu, dao poklon. Dao si i sto/dvesta/trista dinara za kićenje. Ručak počinje. Ako ti nude kafu, uzmi je obavezno. Sa šećerom, ako možeš, ako ne možeš, ne mora. Šećer je, inače, bitan. Pij uz to vodu/kiselu/sok, jer tečnost je još bitnija. Traži i rakiju uz kafu. Ovo je jako važno, objasniću kasnije zbog čega.
10. Predjelo. Uzmi malo, prijaće ti. Ali ne preteruj, čuvaj se za pečenje! Ako si ispoštovao stavku br.2, ovo ne bi trebalo da ti predstavlja problem.
11. Izbor pića. Izaberi jedno i ne menjaj! Iako si već pio pivo, ono nije naročit izbor i izbegni ga ako možeš. Najbolja opcija je rakija. Ali samo ako je dobra. U koraku br.9 probao si rakiju, tako da već znaš kakva je. Ako je dobra, nastavi sa njom. Ako nije, ili ako ne znaš da proceniš, uzmi vinjak, on je standardizovan. Ako ima viski, nemoj njega, nestaće posle sat vremena. I nemoj da se kurčiš, gasi žestinu vodom, trebaće ti želudac i dogodine. A ako baš ne voliš žestinu, možeš da pređeš na špricer.
12. Supa. Ako nisi pio pivo u kolima i ispred crkve, obavezno pojedi tanjir supe, naročito ako je vrućina. Inače, ne moraš.
13. Sarma. Naravno da je voliš. I naravno da ćeš da uzmeš. Ali opet, ne preteruj, ostavi mesta za prase. Jedan, eventualno dva komada. I obavezno ren uz to. Lakše ćeš mast da razbiješ.
14. Pečenje. Pored ljubavi i večne sreće, sama suština svadbe. Ako si ispoštovao dosadašnje korake i piješ rakiju, šokiraćeš se koliko si u stanju da pojedeš. I popiješ. Pečenje je vrhunski lubrikant. Ako si planirao nešto da startuješ, pogledaj s vremena na vreme okolo i ako vidiš nešto zanimljivo, raspitaj se diskretno. Sada su već neke ribe ustale da igraju. Neku od tih možeš kasnije da startuješ, one što sede otpiši, od toga nema ništa.
15. Sad jako važna stvar. Ustani da igraš. To je dobro zbog pražnjenja masti i alkohola. A i zabavno je u pičku materinu! Ako ne možeš da igraš i pevaš uz narodnjake, vrati se do stola i popij još dve-tri na brzinu. Ako i dalje ne podnosiš narodnjake, ništa ne brini. Odrašćeš. Ako nešto hoćeš da napadaš, sada je vreme. Kasnije nisi više sposoban za to, a kamere snimaju! Pre nego što kreneš u eventualnu akciju, iskoristi žvake i vlažne maramice. Devojke ne traže od tebe da budeš Milan Stanković, ali ne moraš baš biti ni Miša Tumbas. Kad ti donesu slike, uzmi ih, plati i časti devojku bar 50 dinara i nasmeši se da te zapamti. Napićeš se i zaboravićeš slike na stolu, a ona će ih onda dati mladoženjinoj ili mladinoj kevi da ti ih sačuvaju. Bar jednu hiljadarku si pripremio. Daćeš je muzici za pesmu i neće ti biti žao. Uživaj, to je najbolji deo svadbe. Igraj, pevaj, ako hoćeš muvaj nešto, a pečenjem i alkoholom se dopunjuj po želji. Sačuvaj hiljadarku za taksi ako navataš nešto, ali i ako nemaš ili potrošiš, ne brini, pozajmićeš. Za posao i pičku svako će ti dati.
16. Torta. Obavezno! Uz dosta tečnosti. Voda i šećer su ti najbolji prijatelji, bićeš im zahvalan kad se probudiš sa minimalnim mamurlukom. I eto... to ti je to. Iz mog i iz iskustva starijih i pametnijih od mene. Ako budeš poštovao ova uputstva, svadbe će ti iz torture prerasti u najbolju moguću zajebanciju u životu.

Ako. Reč kojom izražavamo odobravanje i podršku nekoj pojavi.

Izlizana floskula zaularenog voditelja kojom pokušava topografski da opiše bezgraničan nivo popularnosti (ne)dotičnog neshvaćenog umetnika iz Pičkojevaca.

Ubitačno piće jače od bilo kog alkohola. Obara sa nogu u većini slučajeva.

U poljoprivrednom rečniku znači raditi uzaludan posao.

Naziv za sve ono što pas ne bi trebao da njuši.

Svaka rečenica koja poćinje time izražava tugu ili kajanje. Opisuje golemu tugu, žal za nečim. Najčešće za propuštenom prilikom da nešto kažemo ili uradimo.

Nedugo poslije obavještenja da smo prodati, dobili smo i zvaničnu potvrdu neprijateljske vojske u vidu zvižduka granata, i ostalih pratećih pojava jednog rata na Balkanu.

Moj did u stilu Gorana Bareta povika: „Hajde, vrijeme je da se krene!“

Na vrat na nos pakuju se stvari, svak se o svom jadu zabavio, da se ne zaboravi štek, najbitnije da se ponese, sve se to trpa u Ladu, a moja sestra još uvijek nesvjesna blizine prve linije, misleći vjerovatno da idemo na kakav izlet ili nešto slično, u žutom „ellase“ prsluku i sa lutkom pod rukom, pojavi se na vratima sa riječima : „Šta čekate, ja sam spremna!“ Ponijelo dijete najbitnije, šta'š.

Taman kad smo mislili da smo spremni pojavi se did sa dva kanistera od 40 litara i dvije puške o ramenu, pjan k'o crna zemlja: „Rakiju ne dam, nju sam ostavio malom kad se bude ženio, momčina didova, a puškama ću braniti kuću makar pogin'o.“ Malo je falilo da pogine, mati kad ga nije ubila. Jedva smo ga ubacili u Ladu, uz kompromis da se ponese rakija a puške da se zakopaju u dvorištu.

Krenuli smo put Banja Luke i uključili se u zmiju koja se grčila po prevojima Manjače...
Sama po sebi, situacija nije laka. Naročito kod nas u Ladari, majka upravalja, baba suvozač balansira, ne da u provaliju, a nazad dvoje sitne djece i skoro neupotrebljivi did. Kolona k'o kolona, metar naprijed pa čekaj pola sata...

Na po Manjače dok smo savladavali uspon, pritisnuta septembarskom vrućinom, prokuva Lada. Ionako nikud nismo pristali, sad i ovo da nam padne na glavu. Neki čovjek u traktoru iza nas naredi svojima: „'Ajte pogurajte malo samo da se sklone sa strane, makar da ostale ne ustavlja“!
Na njegovu komandu sa prikolice siđoše četiri žene, natmurene face i oborenog pogleda stežući marame pod bradom kao Roberto karlos kopačke, zasukaše rukave, priđoše traktoru... Svetu ti nedlju kad upriješe u nj ja sam mislio odnesoše traktor u pičku materinu!
„NE TRAKTOR GURATI BOG VAS JEBO, LADU, ONA JE PROKUVALA!“
Dok dlan od dlan, Ladara je bila kraj puta sa gomilom ljudi okolo, koji su nešto vijećali.
Na kraju povika jedan:“ E nek sam vidio da i Lada može da se pokvari, sad me može i granata pogoditi“! I odoše. Sreća dođe stric, nešto čačnu i opravi Ladu kao Karabaja jugića Seji Seksonu.

Ostatak dana je prošao u manje –više istom ritmu i osuluškivanju vijesti sa prve linije.

Bliski rođaci su nas sačekali u Banjaluci i poveli ka preddodikovskim Laktašima. Ono danas je neka nabača. Tad im je kikiriki bio glavna poljoprivredna kultura,a danas se žale kako im ništa ne valja.

Stigli smo u nešto, između doma (po luksuzu) i prihvatnog centra(jebi ga, nije naše), sa jasno iskazanom dobrodošlicom.
Prvi poziv dobili smo iz kuće od ćaće :“ Gdje ste, kako ste, jeste li se napatili, i što je ona budala odnijela svu rakiju , ni kap nije ostala, šta će vojska piti?!“

Zivot po sistemu `jebe mi se za sve`.Jedini način da u Srbiji živite po ovoj filozofiji je da se dobro napijete u ranim jutarnjim casovima.

Kaze se za coveka koji moze da popije boga oca, a uz to i da ostane na nogama.

Kada padne noć i pogase se sva svetla oni ožive i krenu ka svom malom svetu - Cipelgradu.
Primenjivo na sve vrste noćnih ptica, koje nakon vecere u 8, negde oko pola 3 osete glad i krenu u pohod na frižider. Naravno, niko se ne sme probuditi, inače je propao ceo plan.