Žanr narodne muzike, koji je karakterističan za šire područje zapadne granice Bosne i Hercegovine sa Hrvatskom, tačnije, potez Prijedor-Drvar-Knin. Ova muzika je uglavnom namijenjena stanovnicima ovog područja koji su igrom sudbine (ratni vihor ili klasično "trbuhom za kruhom") bili prinudjeni da napuste svoje rodne krajeve, te im je samo preostalo da se kroz pjesmu prisjećaju savršenog života u davno napuštenim krajevima. Ansambl se uglavnom sastoji od jednog pjevača, koji ima ulogu vođe i 3-4 "medvjeda" čija je glavna uloga da već otpjevani dio teksta ponove što glasnije, i to na takav način da se prosječnom slušaocu, nenaviknutog uha, automatski diže kosa na glavi. Naravno, i ime benda mora biti zvučno, u skladu sa muzikom koju izvode, tipa: Sinovi Manjače, Zmijanjsko krdo, Preldžije, Grmečki baritoni, Basovi Like i slično...Tekstovi uglavnom opisuju daleki i nikad neprežaljeni zavičaj, ljubavničke i boemske osobine stanovnika navedenih krajeva, te pokušaj prilagodjavanja novoj sredini i pokušaj očuvanja narodnih običaja u istoj.

Lenčuga. Lik koji se trudi da mu dupe što manje puta vidi. Nema ni prihoda ni rashoda, a što je najvažnije ne mora ni da se cima da ustaje iz kreveta rano. Negde oko dva, pola tri, da ruča, uzme od keve novu paklicu cigareta, i vrati se u krevet. Da ne mora, ne bi išao ni da piša. Mrsko mu.

Jelte, kao što se elektron u kvantnoj fizici može naći u potencijalnoj jami, gde koristi minimum energije, tako se i on trudi da u sve uloži što manje napora, kako bi otaljao neku obavezu. Bilo da se radi o školi, sportu ili opštenju sa medenjakom na sve gleda sa nezadovoljstvom, i ima samo jedan cilj-da i to skine sa grbače.

Neuredan, čupav i bled, jer je svo Sunce koje je video na klipu sa Youtube-a, krmeljavih očiju pali komp i nastavlja gde je noćas stao. Sati neumitno prolaze, a on na to ni ne obraća pažnju, kao što kulira da mu se već par sati piša. Kad bešika već popusti, skoči do wc-a, olakša se, i ujedno iz kuhinje uzme nešto za večeru, nije još gladan, ali da ne ustaje dvaput.

Čak i kad mu ortaci predlože grad, a ćale ostavi ključeve kako bi ga bar jednom isterao iz kuće, predlaže drugu varijantu, blejanje na krovu uz vops i vinjau...a i vajrles hvata. Mrzovoljan, mršav i usporen, opijen konjićem razmišlja o svom životu, i kolotečini u kojoj se nalazi. Ipak, jebe mu se da bilo šta menja.

Jednostavna formula za uspešnu pljačku. Uletiš, izletiš i gotovo.

obicaj u srbiji, hrvatskoj, bosni...uglavnom, na nasim prostorima. predstavlja mnogo vise od samog cina klanja svinje. taj dogadjaj bukvalno ima dusu, principe, pravila...oni variraju od mesta do mesta, pa i ljudi voli da uvode neke svoje novine ili zadrzavaju nesto sto smatraju vaznim. sve u svemu, posao se radi na sledeci nacin:
izjutra rano, okupi se drustvo, 4, 5, 6 muskaraca kod jednog domacina radi klanja svinceta (ili vise njih). ispija se prva kafa, izlazi napolje, svince se zauzda sajlom, izvuce napolje, obori i zakolje. tada sledi prva rakijica, da ne ide na suvo! zatim, surenje, rad brenerom i komadanje. za svo to vreme, domacin cascava, drustvo se uz rad zabavlja, prepricava sve 'mesne legende' o prethodnim svinjokoljama. te price se prepricavaju na svakoj svinjokolji. i svako ima neku svoju verziju. ali nije vazno, to je izrazito bitan deo 'hepeninga'. zene imaju svoju ulogu u svemu ovome. naime, one se brinu za obroke, koji sadrzavaju 'elemente' te svinjokolje. za veceru obavezno idu krofne.
dalje, kad se odradi komadanje, prave se nadevi za kobasice, kulenje, krvavice, svargle. na kraju, svi sedaju za veceru, prepricavaju jos jednom sve one ruralne legende, iskustva i rastaju se do sledece subote kad ce sve opet raditi kod nekog drugog.
svinjokolje se odrzavaju krajem novembra, pocetkom decembra.
ovo sto sam ukratko opisao je jedan primer vojvodjanske svinjokolje.

Čaša pića nakon koje slijede loše odluke.

Novi Reality Show koji će uskoro početi sa emitovanjem u Srbiji i gde će takmičari svih uzrasta imati priliku da pred milionskim auditorijumom pokažu svoje umeće u smišljanju fejsbuk statusa i tako postanu ultra popularni.
Inače, cilj reality-a je da pobedniku donese skok u broju prijatelja na fejsbuku na maksimalnih 5000, dok će kao bonus dobiti priliku da napiše bukvar statusa, gde će, na poslednjoj strani, obavezno pisati "Izlazite napolje? Bukvaru statusa možete pristupiti i putem svog mobilnog telefona!"
Pobednika će, naravno, odlučiti publika "lajkovanjem" statusa putem SMS-a.

Dok se obični smrtnici bezuspešno trude da urade nešto pametno u svom životu ne bi li postali popularni, ova društvena kategorija uporno stiče slavu tako što pravi sranja gdegod se pojavi. To je obično neka "zvezda" koja se na početku svoje karijere isticala po nekoliko solidnih uloga u nekom filmu, nekoliko uspešnih sezona u nekom poznatom sportskom klubu ili pak sa par komercijalizovanih muzičkih spotova i snimljenih reklama, sve dok nije napravila prvi veći ispad u javnosti.
Pošto je sa tim svojim ispadom uspela da privuče veliku pažnju medija i da pritom izbegne prdekanu zato što je slavna ličnost, svesna činjenice da će joj izlazak na naslovne strane žute štampe doneti solidnu zaradu, odlučila je da gradi imidž loše osobe. Paparaci i novinari počinju da je prate, proganjaju i sa nestrpljenjem da očekuju da napravi neku novu glupost da bi mogli na njoj da zarađuju i to traje jedno izvesno vreme.
Problematična slavna ličnost u najvećem broju slučajeva rano završava svoj život tako što se predozira narkoticima ili tako što je neko rokne. Popularnost joj nakon toga naglo raste i većina ljudi tek tada počinje da je ceni kao osobu, pritom zaboravljajući da svoj imidž ona zapravo nije izgradila profesijom kojom se bavila, već sranjima koje je pravila zato što je kao slavna ličnost imala povlastice pred zakonom.

Izaziva konfuziju u ekipi koja je dugo odolevala napadima protivnika. Posle prvog vrlo brzo dođe i drugi, treći...

Jeste.Tamo ako ne znas da igras fudbal,isto kao da si hendikepiran....

Kako se svode kraju sezone puštanja dobrih filmova i emisija,u rano proleće,tako u velikoj količini,sve što se može nazvati žlezdom i luči svakakve bućkuriše,nalazi se u organizmu starijih tinejdžera,ultra hot napaljenih na serijal filmova o Rokiju Balboi,ključa.Serijal napravljen od 6 filmova,gde se od prvih 5 ne zna koji je bolji,dok ovaj zadnji 6. deo je neubedljiv kao gluma Bode Ninkovića u dečijim emisijama.Po mom skromnom mišljenju scena koja je ušla u anale najpaljevinskije scene cele svetske kinematografije je scena u Rokiju 4. kada izazivač Balboa sindroma vežba u sred jebeno ledene Rusije,dok se njegov suparnik,recimo muči u teretani,čika Roki cepa drva,pravi se dostojnom zamenom za vola.Posle zadnjeg zvonca sa sudijskog stola čuje se ''Ejdžrijan,Ejdžrijan'',to se odmah zna,Roki je ubio dušu u još jednom bokserčiću.Onda sledi neodoljiva želja da se ode u teretanu i izbaci 100 kila na benč iz jednog daha i to u tri serije po 10.Imaš osećaj da bi sedeo u teretani satima.U glavi ti je slika iscepanog teretanskog džaka i tvoje zacrvenele ruke,ne zato što te boli što si udarao,već što si toliko jako tuko,da se boja sama skinula.Kad se vratiš kući sa još većom energijom nego što si otišo,rokneš ćaleta iz zajebancije u rame,on čovek padne,pogleda te i ustane i ubije boga u tebi.

Isečak iz muških razgovora. Pohvala nakon uspešnog pohoda u osvajanje ženskog pola i skretanje pažnje da ni sam plen nije ostao uskraćen za zadovoljstvo.

Opcija koja bi trebalo da postoji u svakom braku, čijom bi se realizacijom zaštitila muška zagarantovana prava na unapred određenu količinu snošaja na mesečnom nivou.

Gospodin koji je nakrivio šešir, a onda premlatio Boga u petnaest rundi. Jedan od najvećih boksera u istoriji ovog plemenitog sporta, ali osuđen da večno ostane u senci Muhameda Alija. Možete se onda pitati zašto je Džo značajan? Imao je muda do zemlje. Poznat po tome što se bori od zvona do zvona, nije štedeo protivnike, a sebe još manje. Svestan toga da mu je onaj od gore dao čvrstu bradu, jurišao je na svoje protivnike kao oklopno vozilo od prve do zadnje runde. Ono što je zanimljivo jeste da je za prilično sirovog borca, koji je pri tome imao blago deformisanu levu ruku i bio gotovo slep na jedno oko imao fantastičnu kretnju i eskivažu.
Na sve to Džo je bio tih bokser koji je najviše pričao u ringu. Veruje se da Aliju nikada nije oprostio uvrede koje je ovaj izrekao na njegov račun, pogotovo zato što se i sam zalagao da se Aliju ukine zabrana koju je dobio zbog izbegavanja ratne obaveze. Ipak ono što me je lično najviše oduševilo, jeste jedna njegova izjava neposredno pred smrt, kada je govorio o svojoj karijeri, insistiranju na tome da je on pravi pobednik sva tri meča i još nekim stvarima, tada je jednostavno rekao:
To sam-što sam.

Zahtevano obrazovanje za rad na Vukajiji

Verujem da su svakome od vas roditelji kada ste bili mali trubili kako nešto mora da se uradi, jer to je za tvoje dobro - moraš jesti boraniju, rano u krevet, ne smeš gledati crtaće predugo..Jer to je za tvoje dobro. Ako nećeš, dobićeš batine, jer to je opet za tvoje dobro, da binaučio da slušaš i poštuješ roditelje, a to je pogotovo za tvoje dobro.
Na kraju ti baba i deda kažu da su i oni tukli tvoje roditelje zbog istih tih stvari, i ko što ti shvatiš kad odrasteš da od crtaća nisi pokvario oči, nisu ti vadili krajnike zbog dva sladoleda dnevno, nije strašno razbiti prozor a boraniju i dan danas ne jedeš, ni njima batine nisu pomogle.

Mnogo je važnije ono što ja osećam da je za moje dobro - upisaću srednju i fakultet koje ja želim, da bih se bavio onim što volim (pustite me makar da se nadam) Oženiću koga ja želim, družiću se s kim meni odgovara, ako mi se pije pivo piću ga, ako padnem ispit jer me je jednostavno strašno mrzelo da ga spremim - pao sam ga. Položiću ga drugi put, neće svet propasti. Možda tebi ne znači, ali tih pet dana lenjosti sam proveo u uživanjima i ponekoj sreći, i neću se zbog toga kajati. Tih pet dana sam živeo koliko se moglo i kako sam hteo.

Kao nagradu ću dobiti sebe - ne uštogljenog japija koji trči za šefovima i kojem keva vezuje kravatu.
Možda ne ni naročito uspešnog čoveka, sa nadrkanim nadredjenim, kolima koja me izludjuju i neizvesnim odlaskom na more svake godine. Zbog nečega ću se svakako i kajati. Ali to ću biti ja, i znaću da sam odluke donosio sam.

Univerzitet života.

Prve dve reči u odgovoru na pitanje izveštača sa nekog sportskog događaja.
Specijalnost fudbalera, a ni ostali sportisti nisu mnogo bolji.

Buka koja te je upravo probudila. U prvi mah ne znaš šta te je snašlo, ali ubrzo ukapiraš jer znaš ko živi u komšiluku.

Drugim rečima tvoja,moja, nečija baba koja čuje po potrebi. Iako je legla pre 23h i zaspala pre 00h i uveliko testeriše, uvek čuje kada se vratiš iz grada u 5h ma kolike bile tvoje sposobnosti za nindža ulazak u kuću.

Alkoholisanom subjektu u krajnje obeznanjenom stanju, će trebati bar tri puta više vremena, da dodje iz tačke A u tačku B, iako se subjektu čini da je utrošeno vreme jednako onom za koju istu razdaljinu predje u trezvenom stanju. Svojevrsni dokaz teorije relativiteta.