Razvesti se od debele žene.

Pored svog osnovnog – ako dozvolite – “gasterbajterskog” značenja (vidi ovde), izraz iz naslova se takođe vezuje i za verovatno jedinu granu ljudske delatnosti za koju smemo kazati da “bez nje možemo živeti, ali NE i oni koji se njome i bave”. Nažalost, nije to što dovikujete, u pitanju je “UMETNOST”.

Šalu na stranu i te munje, idiom iz naslova zapravo označava trenutak u stvaralačkoj sferi jednog umetnika u kojem se on ili ona, nakon izvesnog perioda kreativnog eksperimentisanja, “traženja sebe” i mešanja raznoraznih tehnika/stilova/pički-materina, ponovo vraćaju na svoj autentični i nekako najčešće bolji “fazon”, na opšte oduševljenje, razume se, svojih vernih obožavatelja i psihijatara. U savremenom slengu se, naravno, pomenuta floskula rabi za sve živo i mrtvo, samo da to ima veze sa vraćanjem na ono staro, poznato, naviknuto. Koji su vaši koreni, cenjeni autori sa Vukajlije?

Čovek koji će se ozbiljno smoriti kad bude umro ni od čega.

Renomirani Alkoholičar kojem su sve psiho-fizičke sposobnosti svedene na nivou deteta od dve godine, više fizičke, no psihičke. Isto k'o dete, mumlja, niko ga ne razume, i kad' kaže nešto razumno što se retko dešava ne shvata se za ozbiljno. Na kraju zaspi k'o zaklan. Toliko je sve organe sagoreo u sebi da je doš'o do tog stadiuma da ne može da se kreće i razmišlja u isto vreme.

Parče kartona namazano lepkom i sa parčetom hrane u sredini, koje se obično nalazi u ćošku neke prostorije.

Najčešća komparacija u srpskog naroda. Šta god da se dešava, to se uvek poredi sa konjem, iako u 91% slučajeva nema veze sa konjima.

Kaze moja majka.Dok je ulazila u moju sobu,zgrazavala se nad stanjem u njoj.Vise ne ulazi.

Kada usled gužve, random devojka bude prinuđena da svoje grudi prisloni na šipku, baš tamo gde se držite.

Covek koji je uvek kriv za sve

Šta koji kurac?

Srpska verzija skraćenice WTF (vot d fak, vatafak).

Često se koristi u sms porukama i raznoraznim internet četovima.

Koliko se ponekad trudimo oko nečega, mozgamo, na kraju, kad već odustanemo od svega, stvari se reše na neki volšeban način.

Floskula koja predstavlja elegantan i jednostavan način da bukadžiji predočimo da nismo zadovoljni onim što je rekao, ali da nećemo afektivno reagovati jer ne želimo da se spuštamo na njegov evolutivni nivo.

Predočićemo mu takođe da dobro čujemo i da slučajno ne počne da se bahanališe i galami ako se nađe uvređenim, jer postoje realne šanse da se manemo floskula i umerenosti. Postoje šanse da nam preskoči kaiš pa da mu razmontiramo glavudžu kao Edvard Norton onoj plavoj vaginčini u "Fajt Klabu". Da ga izjebemo k'o Moniku Beluči u "Otpozadi", i da posle svega ostane neupotrebljiv k'o rumunski kurton posle drugog korišćenja. Da od njega ostane njega -koliko i hrane sredom popodne u kazanu javne kuhinje. Ništa!

Ili, da se ipak pravimo da nismo čuli..?

Pitanje koje se postavlja kada nam neko ponudi da jedemo neke splačine ili neko nama nepoznati ''specjalitet''!

Način na koji ćale zajebant podprckuje sina aludirajući na disproporciju izmedju spektakla koji se odigrao kada ga je pravio i njegovog trenutnog ponašanja.

Odgovor na pitanje: "Kako je bilo sinoć?"

Znači da nemaš lepe reči za svoje ponašanje. Ni Đani Ćurčić prokleti ne bi imao, a onda znaš koliko je sati. Da je ono čega se sećaš loše, a ono čega se ne sećaš još gore. Da si leš u poodmakloj fazi raspadanja.

Zato što si sinoć šukao vinjak kad da si pobedio na tenderu za "Telekom", a ne treći put za redom pao isti ispit. Zato što je količina dspija koju si sasuo u nosurdu ekvivalentna količini aleve paprike koja ide u paprikaš za sedam osoba. Zato što si pojebao neku kafansku milfaču koja u sebi ima sve poznate polne bolesti i jednu još neistraženu. Zato što su te neki gajgeri salomili od batina, skinuli patike i ubacili te u kontejner kad si se sam k'o kerina vraćao kući.

Kad te je pukla jebena emocija od previše dspija plakao si zorom ćaletu na ramenu jer je Sima ostavio Necu i baba Risku prokletu i otišao kod Eve Ras da ždere i kenja. Tad ti je i majka plakala.

Dika i ponos naše autoindustrije.

Ovo je stari izraz koji upozorava na takve ljude.

To su ljudi koji su pročitali jednu knjigu i drže se toga što su pročitali u njoj i smatraju da je to sva pamet ovoga sveta.

Najčešće su to fanatici koji čitaju Kuran, Bibliju, Mein Kampf , Marksov KAPITAL i takve knjige.

( što se tiče biblije i kurana ne želim da vređam ničija religijska osećanja )

Svako je zamenljiv. Morbidan narodni izraz koji se obično koristi u vezi s pokojnikom. Svakako će neko drugi popuniti njegovo mesto.

Sudba kleta je pička. Ko ti je kriv što nisi pustio seme u Mariju sa prve godine faksa pa bi sad im'o sina čo'eka u najboljim godinama, umesto da prebireš čekove i nadaš se da će položiti sociologiju iz trećeg puta.
Naravno, postoji izuzetak. Ako ti je potomak kršten bravar, moler ili automehaničar, boleće te kurac i imaćeš već unuka.

Govorimo kada se neko zali kako nema para, a da nema istih ne bi zakljucavao kucu jer ne bi niko imao sta da mu ukrade.