Idemo. Kurac, pička, sisa. Ok, to bi bilo to što se tiče lajkera na prvi pogled. Sad samo da se pobrinemo i za one koji pluseve lupaju na drugi pogled...kurac, pička, sisa...U redu. Prelazimo na definiciju.

'Rezon' je reč francuske kulture i romanskog porekla i znači 'razum' ( franc. 'raison' ), mada se u nekim specifičnim prilikama može prevoditi i kao 'razlog' ( engl. 'reason' ). Jedna je od najpopularnijih i najranije prihvaćenih reči u našem slengu u kojem se odomaćila još davne 1917-te godine kada su teškom mukom pritisnuti vojnici nesrećne i prognane Srpske vojske bili primorani da dele rovove ( ako ne i nešto ozbiljnije ) sa pripadnicima francuske armije u Prvom Svetskom Ratu. Naime, plašljivim Francuzima nikako nije išlo u glavu nerealno iskakanje srpskih vojnika iz rovova i ludačko jurišanje u pravcu krsta na jebenom nišanu neprijateljskog teškog mitraljeza te su ovaj potez svojih balkanskih saboraca nazivali 'nerezonskim' tj. NERAZUMNIM. Doduše, hrabri Srbi ih nisu zarezivali ni 5% već su stizali čak i da ih pljunu, onako, šlajmaricom preko polja, uveliko već prešavši pola razdaljine do neprijateljskog rova. Elem, i dan-danas se svaki nepromišljeni, bezrazložni i, na bilo koji drugi način, neopravdani čin naziva 'nerezonskim' dok se njegov antipod definiše kao 'rezonski'.
A da smo slušali Francuze možda ne bismo imali zemlju. E, jebiga...

Ako su studenti primorani da prisustvuju svim vežbama i predavanjima, jer u suprotnom ih lupaju po džepu, na kraju dana će biti toliko smoreni i umorni da neće imati snage ni da obiju trafiku, ni da naprave vanbračno dete.

rezon koji koristimo kada neko pokvari(chitaj sjebe)neki aparat,uredjaj koji u stvari i nema neku direktnu vezu sa slikanjem!

Čuvena izjava popularnog nabijača kikinških licimura na kurac. Savo je tako govorio. Rezon mu je često bio nejasan ali iz ljudskih ludosti često izlaze najveće genijalnosti.

Način razmišljanja kojim pokušavamo da pred sobom i drugima opravdamo radnje koje da klikeri rade kako treba i da skinemo ružičaste naočare bi bile odavno okarakterisane kao veliki - no, no i odabij zdrav rezon. Mehanizam odbrane koji može koštati glave.

Izraz koji najčešće upotrebljavaju oni koji imaju najmanje prava sa ciljem da sagovornika spuste na nivo psećeg govanceta i pokažu svoj rezon koji njihovim sagovornicima nedostaje bez obriza što sagovornik ne pruža mnogo indikacija prenemaganja i žaljenja.

Kad ti je rezon ovakav:

Kažu da je 1 kockica čokolade 45min lagane šetnje, kad pojedem 2 štangle to je kao da sam šetao 6h. Vežbanje nikad nije bilo lakše, jedva čekam da vidim rezultate.

Izraz oduševljenja, hiperbola dobrog. Stvar, osoba, rezon, događaj koji iole trza te omogućava kolateralu i zalečenje. Primarijusu možda kontanje vredno brisanja trenutnog sivila i ponovno poželjno uobličeno stanje svesti, a realno samo pohvala über loženju i odlaganje neminovnog.

Rezon osobe koja je neki od svojih prethodnih života okončala harakirijem.
To zapravo i nije čast. To je kombinacija visokog ega i prikrivenog mazohizma koja će naterati dotičnog da se napati mnogo više nego što treba da bi sačuvao svoju čast.

Mukotrpna satnica tokom koje se lome sva moralna i intelektualna načela, sopstveni rezon i ubeđenja zarad kore leba i kakve - takve egzistencije. Ćutnja i mod moljca, manjeg od zrna maka, svesnog da se prodao, pljunuo po sebi... silom usmeren na nešto degradirajuće i neprijatno... Kompenzuje, jbg, glad je zajebana stvar.

Sistem selektovanja riba na familijarnim proslavama. Navodno moralni ili pak samo predsumračni rezon, kada se pre ikakve akcije proverava stepen potencijalne srodnosti sa dotičnom, te isključuje eventulni zajeb sa nekim daljim rodom.

Lucidna fraza, posprdica na sopstveni račun kada se jednostavno više ne haje za goruće probleme i konstantnu jebadu. Rezon raspada i prskanja kada se pre stiče utisak funkcionisanja van uobičajenog opsega IQ – a, nego stanja lera... neurona puštenih na otavu, cerebruma u off modu. Otupelo se, oguglalo, ma kako bilo, od žacanja ionako nema selameta.

Je uglavnom paranoična i labilna osoba, koja ima sposobnost da od najbanalnije društveno-socijalne situacije napravi halabuku epskih razmera. Pored toga ložana je specifična i po tome što zna da unese nemir i tenziju kod situacija koje same po sebi nemaju takvu tedenciju. Ložana uglavnom barata sa polu-informacijama i ima čvrst stav po pitanju svega, iako isti ni sama nije do kraja ispitala. Ložana sve hvata na galamu (dža-bu), dok je zdrav rezon bačen u totalni zapećak.

Vrsno opravdati svoju aristokratsku krv razbijanjem protivnika na komade pružajući mu nula procenata nade da će mu bar obraz biti nepopišan.
Grubo jebati keve do tog stadiuma da možeš da mu se, poput njegovog intimnog života, rugaš u facu dok ga reka agonije nosi ka ušću u propast.

Ne, to nisu nužno osobe koje su sišle sa brda. To je naziv za one koji čim uzmu telefon u ruke, stvore se na jednom brdu, a osoba sa kojom pričaju se nalazi na drugom brdu u njihovoj mašti. Kako bi komunikacija bila razgovetna, potrebno je vikati iz sveg glasa kako bi onaj na drugom brdu čuo. Tako funkcioniše rezon našeg brđanina. Njegovo mentalno telo se automatski izmešta na jedno brdo sa kojeg dovikuje, kao Isus nazarećanin svojim slušaocima, samo u ovom slučaju radi se o jednom slušaocu i nevinim ljudima koji pokušavaju da gledaju svoja posla, ali im buka razdire bubne opne.

Kada napuniš 40, razviješ potpuno novu vrstu emocija koja se zove "moralni bes".
Znate kako bi se sada iznervirali kada bi vam neko zviznuo mamu u lice ili vas nazvao odvratnom vrećom govana koja ne vredi ni 5 para za koje se prodaje vaša sestra kurva?
E, zamislite taj bes, samo u ovom slučaju je izazvan trivijalnim stvarima: "14-godišnjakinje u bikiniju? Besan sam! Previše se psuje na TV-u! Deca bi mogla da čuju, a znate kako su deca sklona imitiranju."

Ako si bio liberalan, postaješ konzervativan. Ako si bio konzervativan, postaješ Šešelj.

I, ironično, dok se žališ na to kako su 14-godišnjakinje previše promiskuitetne, istovremeno imaš aferu sa 18-godišnjakinjom kao deo krize srednjeg doba. Ah, kriza srednjeg doba. Period kada shvatiš: "Sranje. Na pola puta sam do groba, a nisam postigao ništa u životu." I zato impulsivno kupuješ novi auto i varaš ženu (ili muža - pošto i žene i gejevi takođe imaju krizu srednjih godina) sa mnogo mlađom osobom. Tvoj rezon je: "Ako mogu da jebem mladost, zadržaću mladost."

Ali ne možeš da jebeš kao nekad - a da se ne lažemo, nikad nisi ni bio sjajan - tako da jedini način da zadržiš mladu devojku ili dečka pored sebe je da ih sponzorišeš. Znaš da te samo iskorištavaju, ali nije te briga. Sve što želiš je da budeš mlad. Zato gutaš vijagru ili cialis u ogromnim količinama. Kupuješ mnogo lubrikanata. Nije stvar u seksu. Stvar je u mladosti - oni je imaju, ti je želiš.

Ako si muško, kriza srednjih godina te prođe posle godinu-dve. Pomiriš se s tim. "Nisam više mlad kao nekad", kažeš sebi i nastaviš dalje. Ako si žensko, kriza srednjih godina ne prestaje dok zvanično ne postaneš baba, oko 65. rođendana. Nastavljaš da mažeš šminku više nego ikad. Pokušavaš da ubediš sebe da izgledaš dobro. U međuvremenu, sise su ti se oklembesile i lice ti se smežuralo. Ponestaje ti energije. Počinješ da se smeješ stvarima koje zapravo nisu smešne. Tvoje drugarice su jadne kokoške koje bi kao tinejdžerka mrzela iz dna duše. Znaš da nijedan muškarac ne želi da te jebe. Naravno, mogla bi da nađeš nekog koji hoće - ali red više nije kao što je nekada bio. Sada ti moraš da juriš njih, umesto oni tebe. I imaš muža koji ne želi ni da te takne, jer je previše zauzet gledanjem "Dnevnika 2" i "Velikog Brata".

Ovo je period kada prestaješ da budeš oštrouman i mladolik i postaješ tup i zatvoren. Zapadaš u kolotečinu i to ti nimalo ne smeta. Jedino što može da te iznervira je ono što drugi ljudi rade da bi se zabavili. Zapravo ono što te stvarno nervra je to što je tvoje vreme prošlo. Nisi više pun potencijala. Nekada si imao potencijal, ali si ga protraćio. Sada si pun gorčine i sve što želiš je da ceo svet bude dosadan kao ti. I zato vičeš na decu na igralištu i kažnjavaš ih kad crtaju nasilne slike. A posle se žališ kako su deca previše kenjkava.

Zdrava mržnja prema autoritetima koju si nekad imao kao tinejdžer je nestala. Sada veruješ u sva ona sranja za koja si nekada znao da su laž. Misliš da nasilje u filmovima izaziva nasilje u stvarnom životu. Misliš da je fetus ljudsko biće. Postao si kompletni idiot.

Osim... Osim ako ne zadržiš srednji prst u vazduhu. Osim ako ne dozvoliš da te sistem uništi u tvojim 20-im i 30-im godinama. Onda ostaneš potpuno sam na ovom svetu: previše radikalan za svoje vršnjake; s druge strane, i dalje viđen kao matora budala od strane mlađih generacija. Postaješ društveni izgnanik koji propoveda istinu za koju nikoga nije briga i sve to dok se boriš sa svojom bednom samoćom. Bol s kojim si se suočavao kao tinejdžer deluje kao raj u poređenju sa tugom koju sada osećaš. Tada su uglavnom bili u pitanju hormoni, sada jad nosi istinsku intelektualnu težinu. Uzdišeš. Svet je očajan i mračan. I svet se nikada neće promeniti. I zato, tiho i bez mnogo kukanja, patiš.

Standardni naziv za ženu koja zloupotrebom posebno Bogom datog vaginalnog talenta likvidira mužijaka sa kojim se prethodno parila. Njena vagina ima strašnu centripetalnu silu tako da privlači i drži oko svoje ose uvijek više mužijaka.Po odnosu sa jednim od njih ona ga neutrališe a iza svega ostaje samo gola sumnja da je ona ubica, ili sumnja da li je pokojnik ubijen ili je riknuo od nečega.
Pica ubica je obično udata žena, dok su potencijalne žrtve muž,djever, kumovi,komšije,muževi najboljih drugarica, i sl.
Čisto ubistvo ostaje na sumnji jer Pica ubica gradi najnevjerovatnije lavirinte kroz koje ne može da se provuče nijedan zdrav rezon i čista logika,znate, to su oni novinski tekstovi gdje zovnete još troje ljudi da bi vam pomogli da shvatite ko se sa kim jebao, ko je ko i šta je ko kome.

Inat je decija bolest koja se leci zreloscu ili operacijom. Medicinski, centar za kontradikciju zvani "inat" je kod osoba koje teraju inat izuzetno razvijen, dok im je mozdani centar za sposobnost odlucivanja relativno zakrzljao. Smatra se, da je inat lociran u umnjacima i zato se moze operativno otkloniti.

Katkad dok blaženo spavate, radite nešto važno, ili vam pak jednostavno nije ni do čega i želite samo da vas svi ostave na miru - zazvoniće fiksni telefon. Po pravilu, onaj ko zove uopšte ne traži vas, ali je istrajan u tome da nekoga dobije. Njegov rezon je da ako nema nikoga, niko se neće ni javiti, ali ako je neko u kući javiće se sigurno - samo treba malo duže zvoniti. I tako telefon zvoni, i zvoni, i zvoni...
Nervozno grizete jastuk, lupate tastaturu ili pokušavate da odzenujete u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazite. A on i dalje zvoni li zvoni. I to traje, i traje, i traje. A onda posle višeminutne agonije - muk... Divna tišina. Mmm.
I dok blaženo zaranjate u jastuk, nastavljate da radite to što radite, ili sami samujete - DRRRRRRNNNNN! Evo ga opet! DRRRRN! DRRRN! DRRRN! Sve iz početka. Zvonjač misli da ukoliko nekoga nema kod kuće neće se ni javiti, ali ako je neko tu - pa sad nema šanse da se ne javi.
Najjači voljom će stoički podneti zvonjavu do kraja. Ponekom će pak volja u jednom trenutku popustiti, i kada teškom mukom bude otišao do telefona da podigne slušalicu čuće samo "tu-tuuu". A najveći nesrećnici... Oni zaslužuju poseban primer.

Rezon prosečnog srpskog navijača pri svakodnevnim košarkačkim problemima. Naime, u situaciji kada se lomi rezultat, a srca preskaču (naročito ženska srca, jer od ishoda meča umnogome zavisi da li će biti izlemane ili samo poslate po pivo), postavlja se pitanje svih pitanja: "Ko će preuzeti odgovornost."

I onda kreće polemika, nagađanje. Te ovaj je mutav, ovaj smotan, ovaj je dobar ali je prošli put promašio i tako u krug. Sve dok se ne dođe do igrača na poziciji crnca. Ko je zapravo on? Lik koji je za Srbiju prvi put čuo tek kada ga je jedne subote u 5 ujutru menadžer pijanog našao kako povraća na sred jedne od ulica Pensilvanije i slavodobitno izjavio: "Mali, ideš kod Titovog blizanca, Srbija posinak. Znači novo ime ti je Trevor MekRodžers Milan Parker jebmliga Džonson, i studirao si kao na razvojnom koledžu u Juti, ali sjebala te tetiva da odeš u NBA, jesi shvatio?" Na šta je crnja odgovorio: "Da fak, jea faking serbian bičiz, Tito friking rašn bastard, oh jea madafakaz."

Znači on je tu kilometrima udaljen od navijačkih vibracija i ritma krvotoka koji staje u trenucima poraza. Jednostavno, lik igra za pare i jebe mu se kako će i šta će biti. A upravo ta doza rastrećenosti može biti ključan faktor pri podeli odgovornosti u trenucima kada se vaga pitanje pobednika.