Osoba najčešće najomraženija tokom slušanja muzike u društvu,jer mu je sluh za muziku ko kriv kurac,reči ne razume dobro,pa ih često menja u druge,i tako peva potpuno druge reči,pesma gubi smisao,postaje nebulozna,dok se svima u društvu odredjena pesma zgadi,a gospodin koji je sve upropastio počinje da se smeje.

Vrsta muzike koja se nekad svirala samo u Irskoj a sada je različtim uspehom je svira ko stigne. Posebna je po tome što posle svake pesme slušalac poželi da ubije nekoliko Britanaca, ode u kafanu ili i jedno i drugo. Naidje nekad po koja ljubavna ali tamo oko treće-četvrte strofe shvatiš da bi trebalo da odeš u kafanu i uz put ubiješ što više Britanaca.

Englezki muzicar koji pati od istog sindroma kao Delca: obojca su popularni ne zbog muzike. Doherty je popularan zbog svoje veze sa Kejt Mos, koju je odlicno iskoristio u marketinske svrhe, a Delca je celav i to nije nikako iskoristio, ali opet svi znamo za njega, iako su mu oba spota i singla totalna sranja.

Muzički stil koji je nametnuo davne 1996-e kantautor, Vlado Georgiev, po kome i nosi ime. Karakterišu ga izbedačene, napaćene, ljubavne pesme, koje imaju sličan takt, ritam, tekst, a neretko je razlika izmedju dve pesme u jednom udarcu u bubanj ili akordu, pri čemu se kao nuspojava javlja trenutni i ubitačni Deja Vu.

Posle pokretača ove muzičke sekte, Vlade, pojavilo se brdo sledbenika, kao što su: Bojan Marović, Sergej Ćetković, Saša Kovačević i dr.
Da se razumemo, medju svim tim klonovima od pesama mogu se pronaći neke koje su vredne slušanja i koje neće izazvati osećaj mučnine na prvu rimu.

Dobra stvar ovog muzičkog pravca je što je idealan za osvajanje ženskih srca, jer velika većina pripadnica lepšeg pola pada na "andjeoske" note ovih pesama.

Još jedan u nizu izraza kojim pokušava da se dočara prosta, a potpuno istinita činjenica, da ako ti je tuki mlohav, jednostavno nećeš jebati.
Inače izraz je nastao posle filma "Tri palme za dve bitange i ribicu" gde se spominje puštanje hevi metal muzike kupusu da bi očvrsnuo.

Tip osobe (lik/likuša) koja zna da iskoristi priliku, ukazano poverenje, okrene situaciju u svoju korist i beskompromisno vrhunski je realizuje. Za razliku od svog oponenta, kontraritmičnog kolektivca, koji nakon koraka napred pravi dva unazad, on nakon početnog zahuktavanja nastavlja da gazi do samog cilja, uz pritom potpunu dominaciju, pa krajnji domet često deluje nestvarno, sasvim suprotno od početnog odnosa snaga na terenu. Ne traži opravdanja, već sa lakoćom dela i poentira, pa s pravom, često na uštrb drugih manje agilnih, sebi prisvaja na prvi pogled mnogo bolje puške no što zaslužuje.

Učestana pojava puštanja glasne muzike koju su prinuđeni da slušaju svi stanari u toj i u okolnim zgradama. Obavezno pre početka sesije otvaraju se svi prozori kako bi zvuk prodro što dalje. Poželjno je i posedovanje dobrih bas zvučnika, jer nije fora ako komšijama ne igra želudac za vreme ručka, a ujedno vam s dobrim basom isteraju i sve mrave u kupatilo.

Spravice, da ne kažem kurčići, koji se mogu videti u svakom paru ušiju u gradskom autobusu, na Adi, u nekom parku, ponekad i u školi a u najgorem slučaju i kada ste u društvu. Najčešće predstavljaju izvor buke u autobusima GSP-a koja nadglašava čak i motor, a u zavisnosti od muzike koja se sluša, zvuci mogu varirati i od lupanja u plastičnu kantu do lupanja u zid ili bušenja istog.

Izraz koji govori koliko vrsta muzike imaš, u telefinu na primer. Krigla predstvlja muziku koju slušaš kad si u alkoholisanom stanju, a lokomotiva muziku koju si samo onako ubacio da bi ljudi mislili da si u trendu (podseca na zvuk lokomotive, ono "dum-dum, tuc-tuc").

Sorta bubnjara koja je videla da nema `leba od sviranja po garažama i zadimljenim lokalima, pa je trbuhom za kruhom počeo da nastupa u nekom od fensi bendova koji sviraju po svadbama. Karakteriše ga ludački pogled koji je dobio od previše izlaganja njemu do skoro nepoznate muzike i upadanje u trans i soliranje dok pevaljka uzima pijanim gostima pare.

Trenutak posto svi svatovi zauzmu busiju, a pre nego pocne ozderavanje i napijanje, negde u sred medjusobnog kolektivnog ocijukanja, odmeravanja i ogovaranja...
E upravo tad stize prvo dizanje adrenalina i atmosfere, u vidu sabanskog, al smekerski iskusnog, namernog shoka od strane frontmena narodnjackog orkestra, zaduzenog za muzicki ugodjaj veceri.
Performans se sastoji u polu pozdravljanju svatova - polu najavi muzike uz mikrofonicne specijalne efekte proveravanja kvaliteta i jacine tona i zvuka...

U zavisnosti u kom vremenu nastupaju narodnjaci se menjaju, ali u srži uvek ostaju isti. Čak šta više postaju skroz čovekoliki u današnje vreme. Tekstovi uvek takođe ostaju isti, a melodije, u zavisnosti od drugih žanrova muzike u tom trenutku popularnih, dobijaju primese istih. Danas dakle možemo primetiti novi napredak u narodnoj muzici i nazvati je house-folk.

Toe ono kad na netu postavis komentar, podelis misljenje sa masom, das svoj umetnicki pogled na stvarnost i posteno se namucis ne bi li masa skontala sta si hteo da kazes i u najboljem slucaju lajkovala, a moderatori/admini sajta to ne objave!
Obicno zbog sira i vojne muzike, mada nekad i zbog povratka na pocetnu stranicu...

Pripadnik skupa cijelih brojeva, odsjek negativni, bez nule. Jeste on na našoj strani ali ukupnu sumu čini manjom. Ko zna zašto je to tako. Nedostatak motiva možda, možda je neznanje, a možda prosto nesnalaženje u prostoru i vremenu? Kad je ritam spor, ukoliko pažljivo ideš za njim, možda i pokupiš sve što je u međuvremenu ispustio. Nula puta bilo koji broj je opet nula. Ali kad se stvari rješavaju "na oruk", bolje da ga nema, jer desetoro sposobnih ne mogu ispraviti ono što jedan nesposobni izgriješi.

Kao treća noga. Kamenčić u cipeli. Parče neskinute etikete sa nove majice. Poslednja igla iz nove košulje koju uvijek leđima pronađeš. Nedostajuća tačka na "I". Otprilike.

"Prestižne" obrazovne ustanove koje odmah posle srednje upisuju uglavnom specijalci. Većinu "klijentele" čine propali slučajevi sa državnih visokoškolskih ustanova.
Posebna kategorija su partijski kadrovi iz državne uprave kojima pod hitno, za juče, treba diploma zbog nove kategorizacije radnih mesta.

Najveći jebač među muzičarima. Svaku pevaljku koja dođe u bend, on mora prvi povaliti, najlepše gošće na svadbama i ispraćajima, on je kresnuo. Kada ga vide kako razvlači harmoniku, žene razvuku osmeh, a kasnije i noge. Pevači i svi svirači narodne ali i rok muzike ne mogu da mu priđu kada je u pitanju broj žena sa kojima je bio. Nakon burnog života, osniva porodicu ali nastavlja da uveseljuje snaše na narodnim veseljima.

Drevno srpsko piće koje potiče iz vesele mašine(pecare). Poznatije pod imenom rakija. Magični lek koji leči sve boljke, poznate i nepoznate, od prehlade do tuge. Sanira sve povrede, otvara nove horizonte. Razbija tremu i tako spaja ljude. Otvara apetit, lepo ide uz sve vrste muzike. Ukoliko se pretera sa veseljem , vrhunac večeri je pod.

Bog filmske muzike. Shta je Blackmoor za gitaru, Flojdi za koncerte, Gilan za glas, to je on za filmsku muziku.
Chovjek koji vec desetine i desetine godina stvara, i chije melodije znaju i Stoja i Cana i rokeri i metalci i pankeri i britni spirs.
Ali ne znaju ko je u pitanju...
Tek proshle godine je dobio Oskara za zivotno dijelo, mada ni Oskar nije shto je nekad bio...

Priča kaže sledeće...

Poglavlje prvo - UVOD:
Jednog dana, skupilo se par ortaka i odlučilo da pravi bend. Svi su znali da sviraju poneki instrument, jedan od njih je bio aktivni učesnik karaoke obračuna u lokalnom klubu, a jedan je znao da se dere k'o magarac. Lepo!

Drugi korak im je bio da smisle šta će da sviraju. Voleli su EMO muziku, ali nisu sebe smatrali tolikim gejčinama da sviraju tako nešto. Scremo (ektremniji Emo - da kažemo Emo-Core) im je bio onako, baš po meri, ali ni to nije to. Hteli su da stvore nešto novo, nešto divlje. Jedan od njih je voleo malo Deathcore-a, pa su odlučili to da iskoriste. I tako je krenulo...

Poglavlje drugo - DEFINICIJA:
Crab-Core je moderan podžanr ekstremne rock muzike. Iako ima dodira sa metalom, on to ipak nije.

Crab-Core muzički odlikuju Hard-Core rifovi, sa uplivima Deathcore-a, simpho klavijature, čisti, harsh (vokali između Death Metal growl-a i Black Metal scream-a), Euro-Dance semplovi i bitovi i Emo/Scremo tekstovi i atmosfera (muzički).

Vizuelno ga odlikuje odsustvo bilo kakve logike. Poenta u igračkom performansu je da je uopšte nema. Headbanging i headslaming je bez ikakvog reda, totalno nasumičan i retardirajuć. Mlataranje kosom, mrdanje glavom, skakutanje, pokretanje udova i izvođenje raznih igračkih figura je totalno debilno. Odatle i naziv Crab-Core, baš zbog tog "igranja" (samo me zanima ko je utripovao da krabe uopšte igraju, al' 'ajd sad, ko šta mene pita).

Poglavlje treće - ZAKLJUČAK:
Još jedna u nizu pojava iz SAD-a. Ti likovi kao da se trude da stvore što više retardirajućih bendova. Koliko god da su SAD doprinele kvalitetu i razvoju rock i metal muzike (i muzike uopšte), u poslednjih dvadesetak godina sa te strane Atlantika dolazi besomučno puno vokalno.instrumentalnih sastava koji su ubistvo za mozak.

Crab-Core je još jedan ubod u leđa rock i metal muzike, još jedna pojava koja okuplja muzički ograničene klince koji misle da su ovakve pojave ekstremne/žestoke/mamojebačke.

Док човек не осиромаши, он не може да се обогати, док не изгуби све, нема разлога да нешто ново потражи. Све има неки свој ред. Колико пара, толико музике. Плати, па се клати, тако је време дошло.