Slušanje muzike na sluškama kojima jedna strana radi, druga ne.

Stvorenje koje na pobedničkom postolju iritantnosti stoji na trećem stepeniku ispod Roma na semaforu i šalteruše u glavnoj pošti.No iako bronza ne sija kao zlato ipak je u pitanju gadna sorta...Obično je to ziljava pička iz 70-ih koja je otišla da vidi drugaricu koja je uspela na radnom mestu.Svojom guzicom blokira ceo pult i upravo onda kada vi trebate da kupite orbit i kartu za prevoz jer ste videli autobus niz ulicu,ona priča drugarici kako joj je odbijeno od plate u Maksiju to što je krala rinfuz bananice i kako je Mikica pravila svom malom ispraćaj u vojsku.

Jedine nacije na svetu (uz ponekog Španca) koje ne smatraju da je šabanski da im zvanični način predstavljanja fudbalera budu nadimci.

Mali korak za čovečanstvo, veliki skok za čoveka (Nil Armstronga).
Mislim lik je bio na mesecu! Ej - na mesecu! A šta mi ostali imamo od toga?!

Svi imamo po jednu takvu u društvu. Ona ne preza ni od čega.
Može da se pohvali većim testisima od bilo kod muškarca sa kojim dođe u kontakt.
Svakog od njih najčešće matira u 2 rečenice, jer za šovinističkijim humorom od njihovog, bezobraznom provokacijom, a kamoli vaginalnom manipulacijom, gotovo da nikada nema potrebe. Dok se ona zagreje u verbalnom ringu, njih već kupaju.

Sa njom ste uvek sigurni, možete joj poveriti tajnu, kuče, dete, sebe, sopstvenu zadnjicu u slučaju da poželite da krenete golim dupetom međ' pijane Turke ili biciklom na Rusiju. Rusija? Pičkin dim. Njoj Sjedinjene Države, "Nato", Evropska Unija, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i Samit nesvrstanih, đuture ne mogu ni vodu da nose, a kamoli avliju da kose.

Septička jama na ulazu u voljenu nam EU. Da bi se olakšali pre dugo očekivanog šopinga u istoimenom fri-šopu morate da zavrnete nogavice do kolena i pošteno zagazite u smešu urina i plutajućih solidnih komadića zbratimljenih naroda Evrope. Patike i čarape posle obavljene nužde možete odmah da bacite i kupite druge u fri-šopu, ako vas onako unesrećenog puste da uđete tamo. Preporučujem prvo šoping pa olakšavanje, ko može da izdrži.

Oni iskusniji i oprezniji se po cenu ogrebane guzice i zarobljavanja od strane granične patrole olakšavaju u okolnim šibljacima. A pravi genijalci to urade u grofovskom stilu, uz toalet papir, sapun i tekuću vodu, na nekoj makdeonskoj pumpi.

Saobraćajno-tehnička instalacija sa dubokim religioznim značenjem. Prvi put primećena polovinom devedesetih godina prošlog veka na vozilima javnog prevoza u našem narodu znanim kao taksi vozila a potom se ta pojava raširila kao kuga vaskolikom Srbijom. Instalacija se sastojala u pričvršćcvanju badnjaka na masku hladnjaka automobila u vreme božićnih praznika (+-15 dana) a posebno je bila uočljiva na hladnjacima polumrtvih Mercedesa starijeg godišta na koje je mogao da se žicom pričvrsti čitav naramak. Vremenom je veličina hladnjaka postala apsolutno nebitna, bitno je bilo da je badnjak tamo gde treba da bude.
Sama instalacija je eksplicitno pokazivala ko je zapravo instalater. Vernik, pravi vernik, koji apsolutno shvata i koji je prosvećen i koji je spoznao samu srž i velicinu najvećeg hrišćanskog praznika. Instalacija je zapravo sam uvod u veliko svetkovanje rađanja sina božijeg koje se sastojalo u uletvljavanju od neke brlje da bi se pred ponoć založila najveća vatra u kvartu (stare automobilske gume najbolje gore), pojelo nešto masno, ispalio rafal iz utoke ili kalašnjikova (petarde su za jajare) i u ponoc ispalilo bure za naftu karbitom u nebesa.

by: lilymery
on: 02.06.2020

Oduvek sam bila veliki fan ovog naizgled jednostavnog jela, ali nisam ga nijednom zaista probala dok nisam otišla u Andaguziju i probala orginalni recept, koji lokalne bake prenose sa kolena na koleno vec 1000 godina. Koliko god sam pokušavala da tačno sledim uputstva, nikako nije moglo da uspe. Dok nisam probala u orginalu... Bože, kakva rapsodija ukusa.

Bila je 2012, samo što sam završila fakultet i nisam znala šta ću raditi sa životom kao i svaka sveža šiparica i rešila sam da je vreme da se putuje. Nisam nikad razmišala o Andaguziji, ali mi je tadašnja najbolja drugarica, kažem tadašnja jer je kurva raspala što voli da se jebe sa tuđim verenicima, ali nema veze, to što je ona kurva ne utiče na dalju priču. Da se vratim na recept, ova kurva, dabogda joj se sise osušile, mi je ubacila tiho ideju da Andaguzija ima vrlo lepu prirodu, i rekoh što da ne, vredi probati, i tako sam se našla u avionu, sama, u avanturi života.

Kada sam stigla tamo, odmah sam primetila da je hrana drugačija. Pitala sam se koja je tajna, i kako spremaju, i zašto ja nikad nisam uspela sama tako da spremim, i koliko god tražila odgovor, ljudi su mi samo pričali isto što sam i znala, ali znala sam da postoji neka tajna, nije moguće da je toliko ukusnije.

Umalo sam odustala, ali onda se pojavio on... Raul. Ne mogu više da pišem u licu lilimery jer me mrzi a i sad bi morao da opisujem Raulov kurac i kako jebe uz obećanje da će otkriti recept, ali uglavnom, jedenje govana sa ilustracijama, od jedno 300-400 redova, što na kraju nije ni bitno jer kad već dođeš dovde u čitanju, u nadi da ćeš naići na uputstvo, već počinje da ti se prevrće stomak, da preispituješ na šta si jebeno potrošio poslednja dva minuta, da mrziš i internet i život i da ti se ne jede više to što si se bio nameračio da spremiš jer ne možeš da nadješ normalan recept nego sve neke životne priče isfrustriranih žena dok najzad ne iskroluješ i ne dođeš do recepta koji je obično ovako neko sranje:

Sastojci:
2 jaja

Priprema:
Slomiti jaja u tiganj na ulju, i pržiti 2 min. Posoliti po ukusu.

Opis preteranog radovanja u prolećnim danima koji potpada pod ''igračka - plačka''.

U prevodu bolje da sakupljaš dnevne memorijale na nju pa da kući bezbolno i bez uživanja masturbiraš nego da očijukaš oko mezimice:

a) Glavnog inspektora kome si već dva put lomio šoferku na neslužbenim kolima.

b) Mnogo zajebanog Kize kojeg si već imao priliku da gledaš na delu pri donošenju pravde na ulični način.

Način na koji ljudi žele da dočaraju koliko je neko dobar.

Jedini grad koji studente obara i na faksu i na kladionici.

Sumrakom je dobovala sitna, dosadna kiša, a negde u daljini hor pijanih glasova se nadjačavao sa harmonikom … “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je maaaala” … Eee, moji vi … meni je prevelika večeras, mišja rupa da mi je …

Prošlo je tačno šest meseci otkad sam otišao u rat i tri otkad sam se iz njega vratio. I dva otkad si mi rekla da je među nama gotovo. Da ti ne pada na pamet da ceo život dvoriš bogalja. Bogalja ? … Taj te bogalj voleo, i još uvek te voli … Da, ali si i go kao taj pištolj za pasom što nosiš, rekla si. Pištolj ? … Eh, da … stara, verna “tetka” šćućurila se u futroli k’o da zna da je oružje poraženog ratnika. Otkopčah lagano dugme i kundak odblesnu mutno u odsjaju prozora. Pomilovah ga, a zatim se šaka uvežbanim pokretom savi oko njega i povuče napolje.

Sedam na stolicu, stavljam cev među kolena i repetiram. Leve ruke nema da mi pomogne, opravdano je odsutna … na mrtvoj straži podno metohijskih planina. Ustajem i ponovo zauzimam busiju kraj prozora. Prst je na obaraču, prinosim cev slepoočnici. Dodir hladnog čelika i kože aktivira kaleidoskop pred očima.

Trčimo po pljusku, mokri k’o miševi, do spasonosne nadstrešnice lokalnog autobuskog stajališta. Da, pratim te kući. Da, nemam jebena kola. Ali sam srećan dok ti kosu sušim maramicom. I ti si srećna. Ili mi se učinilo ? Češljaš mi kosu prstima dok brbljaš nešto veselo, od čega ni reč nisam upamtio. Šteta ...

Nakon što te bus odneo video sam te samo još dva puta, ako ne računam snove i slike sa tvog venčanja koje su mi poturene na uvid uz pogled ispod obrva i tek ugašen osmeh oko usana. Likovali su lokalni zvrndovi, mislili su da ću da ridam, šta li ?

A onda, vidim moju sestru kako me grli i plače ljubeći prazan levi rukav moje košulje, uz „samo kad si mi se živ vratio“. Plače seja jadna, a ne sme da mi kaže da se otkako sam otišao, u tvoj život uvukao nemir, a s njim i on – Elmer Davež, lokalni „milioner“, koji doduše ne poseduje palatu i jahtu, ali je njegov „diskretni šarm buržoazije“ učinio tvoju „nepodnošljivu lakoću izbora“ još lakšom. Luksuzna kuća na periferiji ili podstanarstvo ? KušEMdasi ili gradski bazen ? Toyota Land Cruiser ili Taxi ?

Ali ne, dušo, čaršija se večeras neće osladiti našom pričom. Znaće, ako povučem oroz, da to nije zbog sakatosti, posttraumatskog stresnog poremećaja ili kukavičluka, već zbog nas dvoje.

Zbogom „tetka”. Dosta je bilo.

* * *

Svratih pre neki dan do vaše radnje po neku robu. Miholjsko leto. Elmer za divno čudo beše uslužan i nenadrkan. Sa zadovoljstvom konstatovah da bi mu kapica rabina dobro stajala na dobrano proređenom skalpu i da će mu ogledalce uskoro biti obavezan asesoar kad pođe na pišanje.

A onda si se odnekud pojavila ti, vodeći klince za ruku. Kratak osmeh očima i konvencionalno „Dobar dan“, tek toliko da preparirani ništa ne primeti, ustostručili su vrednost moje odluke da spakujem „tetku“ nazad u futrolu pre deset godina.

Da je Dante kojim slučajem rođen sedam vekova kasnije, njegov Pakao bi imao deset krugova, a taj deseti krug bi bila čitaonica na Pravnom. Atmosfera je teško opisiva. Do početka proleća i đene-đene, a sa prvim udarima toplote, donja ivica dekoltiranih majica i bluza pripadnica ženskog pola teži da dostigne gornju ivicu mini sukanja, a to radi i donja ivica istih tih sukanja, i tako se stapaju u jednu linije negde na sredini tela. Sve u svemu, pola riba je golo a pola neobučeno. Buka je na nivou buke u pogonima Ju Es Stila, što je uz prethodnu stavku o golopičastim pripadnicama ženskog pola fenomenalna atmosfera za učenje svakom studentu nekog tehničkog fakulteta, kome se smučilo da gleda najbolju ribu na svom faksu - domara Stevu. Pakao je uvek bio gotivniji od Raja.

Najžešći bedak. Kao dete bez osmeha, zima bez snega, veza bez seksa. Sve je tu, ali ipak nešto fali. Nije to ono najvažnije, može se igrati i igra se bez mrežice, ali ona je neki šlag na torti koji presudjuje na kom će se terenu igrati.

Modifikovana verzija Del Bojeve fraze koja se koristi na našim prostorima.

Oni na svakih 5 sekundi refrešuju stranicu sa definicijom, da vide da neko nije udario komentar. Na svaki komentar u sekundi sledi odgovor; osećaju se kao domaćin koji mora da ispoštuje gosta.

Izraz kojim se prilikom izvodjenja slobodnog udarca na dvorisnim / skolskim fudbalskim utakmicama kontrira na zahtev izvodjaca da se "odaljis" 3 metra.

Za razliku od fraze "šlag na torti" stvar koja totalno sjebe sve prethodno urađeno.

Nakon što ste letimično pogledali grupicu hipi omladine na ekskurziji koja sa velikim žarom prelistava dela Bukovskog i Orvela, zatim par obrazovaca koji se prosvetljuju mislima oca Tadeja sve tražeći uputstvo za razbijanje trafike i semafora u dva poteza, dolazite do nje. Gužve, naravno.

U vazduhu se oseća nivo estrogena nezabeležen još od izlaska novog spota Vlade Georgijeva ili pojavljivanja Bosiljčić Ivana u čisto beloj, sigurno beloj uniformi predratnog (da ne kažem kraljevskog) avijatičara. Dok se polako uguravate, nadajući se da se možda na tom štandu nešto deli, što je, uostalom, možda i jedina funkcija bilo kog Sajma, shvatate da se tu samo prodaju knjige, ništa više. I to kakve knjige. Random anglosaksonsko žensko ime i prezime predstavlja svoje delo - "Zašto muškarci vole kučke"/"Zašto se uvek zaljubim u kretena"/"Jedem govna a guza mi je još uvek čvrsta". Zatim, domaće alapače (čak ni ne mislim na onu nosatu spodobu, mnogi su je opisali pre mene) sa delima kao što su "Muškarci su kao čokolada". Uz već pomalo olinjale ispovesti raznih kurvi, narkomanki, vozačica tramvaja i baba sera, koje nivo ženske empatije podižu na neslućene visine (što podseća na vremena kad se cela nacija trzala dok je onaj latino jebač noževima pravio konture Kasandrinog tela), glavno mesto zauzima jedna jedina, nenadjebiva, večna inspiracija Zdravka Šotre, Tijanićev glavni izvor profita, najveći glumački izazov Slobode Mićalović... ona.

Raspamećeni "hodajući novčanici" kupuju ovakvo štivo istim onim žarom kao onomad kad se Luj Viton pojavio u kineskom tržnom centru. Razumem, jebi ga, sve su teži zadaci pred današnjom ženom, više se ne očekuje da je samo vredna domaćica i školovana, sad treba i da je načitana, pa je ovo odlična prilika da se ide u korak sa modernim vremenom.