Slično Borinoj pesmi Lutka sa naslovne strane, defka sa naslovne strane pretstavlja želju za uspehom, moći i popularnosti. Ona je jedinstvena ali opet tako izlizana, originalna ali opet kič, moćna ali ipak savitljiva u želji za moći, Ona je neponovljiva, prepisivana, kradena, istrošena ali opet u svima nama budi zavist i baca veo misterije na sve obične, smrtničke definicije. Ona je plod ulice, okorelog slenga svakodnevnice oblikovana jedinstvenošću i originalnošću tvorca joj koji joj daje umjetnički dojam plusa i zvezdice ravan. Njoj je potreban obim, ali isto tako i značenje, potrebno je mnogo reći u malo teksta koji nikada nije dovoljan da opiše svu tu životnu priču nastanka onoga što ovih dana oblikuje živote ljudi koji svoj rečnik obogaćuju ovim sajtom. Ona je jedan od četrdeset hiljada spermatozoida koji je uspeo, koji je pobedio i koji je prvi, na naslovu i koji se smeši sa visine dok ga čitaš i shvataš da ti nisi dorastao svoj toj veličini. Ona je pobednik, čuči na desnom ramenu kalemegdanskog pobednika i daje ti do znanja da je tamo gde ti želiš da tvoji plodovi mašte obitavaju za vjeki vjekova. Ona je svemoguća, citirana kao Martin Luter King medju crncima i nadahnutim prostim organizmima planete nam Zemlje, ona je veličina. Ona je defka sa naslovne strane!

Emisija noćnog programa tv Studija B popularne voditeljke Ivon Jafali koja je počela sa jutarnjim programom. Ako nastavi tim trendom naredna bi se mogla zvati "Konačno u krevetu sa Ivon!".

Marfijanski pogled na izneverena očekivanja. Kad se nešto ne desi sa lakoćom koja pleni, obično bude sa lakoćom kojom knedle zastaju u grlu.

To je lik koji sebi daje za slobodu da se poistoveti sa pravim fotografom i bez griže savesti ga nazove svojim kolegom

Popularno pitanje iz doba kada smo bili deca. Obicno kada se igra neki sport, tipa izmedju dve vatre, fudbal, kosarka, dodje klinac sa strane i pita vas moze li da se ukljuci u igru, ali vi niste sigurni da li moze posto lopta nije vasa, jer pravila igre i igrace odredjuje onaj ko je doneo loptu.

U savremenom srpskom jeziku, jedan od rutinskih i verovatno najradije korišćenih odjeba kada je svakodnevno spuštanje nasumičnog sagovornika u pitanju. Lucidan komentar garniran cinizmom koji će subjektu od preko puta na ipak veoma nedvosmislen način staviti do znanja šta mislimo o utemeljenosti rendom tvrdnje ili mišljenja koje je prethodno izneo. Eufemizam za ono narodsko "Aj' ne seri, 'leba ti!"

Elem, pozajmljena i kasnije sasvim preuzeta od cenjene gospode "s onu stranu Lamanša" ( kojima, doduše, i dalje priželjkujemo skori Armagedon ili, barem, epidemiju lepre sa jednako katastrofalnim posledicama; prim.aut.), pomenuta rečenična konstrukcija svojim iole spretnim korisnicima pruža praktično neizbrojiv broj "rešenja" za i više nego pristojno prozivanje maltene svih kategorija "nemača pojma" koji im se nađu na putu. Srdačan.

Eto je! Konačno! Dočekao si zasluženu penziju i okačio alat o klin. Red je da sad otaljaš ono malo dana što ti je ostalo ispijajući mučenicu u hladu stare lipe ispod koje si odrastao i zajebavajući unuka koji privodi mlade Grand jebačice. Uživaš u svakom novom zalasku sunca opijen lepotom njiva i livada okupanih užarenim zracima usijane lopte koja polako tone na horizontu, rakijom koju si ispekao prošle godine i umilnim zvucima harominke koja prati Radišu Uroševića na radiju. Al' kurac poštovani gledaoci...

Dosadi posle nekog vremena. Jebi ga, dirinčio si godinama, trudio se svim silama da u usranoj zemlji, u usrano vreme obezbediš potomcima koliko-toliko pristojan život. Prešlo ti u naviku da radiš. Deca porasla, ne zavise više od tebe, al' opet te nešto tera, nešto ti ne da mira. Jednostavno moraš da skineš alat sa klina i ponovo radiš.

Posle nekog vremena uhvatiš sebe, izlapelo čičište, kako se bakće sa nekim stvarima za koje je odavno postao isuviše star. Ne vidiš više kao nekad, ne čuješ, ledja bole... Ipak si se zajebao, vreme je za klin.

I to tako u krug ide sve dok završiš u ilovači.

Ono što me uvek slatko nasmeje u WC-u, pogotovo ako poznajem neku osobu sa imenom na omotu papira. Tako da, hteli, ne hteli, ne možemo da pobegnemo od žena.

Vrhunac smeha. Toliko se zasmejes da padnes sa stolice. Najcesce se dogadja dok gledamo film ili pricamo s ortacima. Izraz upotrebljavamo i kad se ne nalazimo na stolici.

U prevodu: Emisija predvidjena za sve nas koji nismo normalni, i koji smo se nekim cudnom nasli budni u sred noci.
Sadrzaj ove emisije, iako totalno nebitan i neobradjen od strane producenata, uvek je isti: Draga nam Ivon pozove nekog gosta, sasvim nebitno kog i u kakvom stanju je isti ( bilo je svakakvih, ukljucujuci i nadrogiranog Nemanju Kojica ) , i onda sa njim prica ( ili pokusava da prica ) o bilo kojoj temi, koja ima veze sa civilizacijom ( ili po misljenju gosta ima veze sa njom ). Zatim voditeljka ove emisije pokusava da uspostavi komunikaciju sa gostom, plaseci se njegovog odgovora i nesigurno gledajuci u kameru. Kada gost ode, olaksanje na njenom licu se jasno moze uociti osmehom, kao i nespretnim pogledima u reziju, umesto u kameru.

Idealna fora za podjebavanje druga koji izlazi sa curom koja je dosta mlađa od njega. Pandan ovom izrazu je: "Je l' to ideš u vrtić po nju?"

Odgovor svakog poštenog lezilebovića koji još uvek drži do sebe, suočen sa optužbom za nerad.

Vrhunac kurčenja tinejdžera koji voli sa vremena na vreme da baci pogled na neki romantični fillm pun eksplicitnih scena.

Kad su ti se kao malom dešavale situacije da ćaleta ili kevu oteraš u pizdu materinu zbog nekog popovanja, usledilo bi pitanje sa razrogačenim očima - "Kome si to rekaoooooo!!!!????", na šta bi ti ostao jedini odgovor koji bi te spasao varjače po bulji, "Ma onom čiki sa TV-a".

Ulična, zajebana gengsta verzija, upitne zamenice šta.

To je jedan od najprirodnijih ciklusa otkada je čovek okončao industrijsku revoluciju.
Naime čmar (analni otvor, ili rektum) je završni deo ljudskog creva, koji služi da bi se izlučio izmet. Usled takve uloge, njegovo higijensko stanje je često veoma teško. Stoga, čovek je rešio da pronađe način, kojim će analni otvor održavati u kako-tako urednom stanju. Danas je gotovo bez izuzetka sredstvo za tako nešto toalet papir (papirni ubrus) koji se proizvodi od celuloze. Kako se celuloza dobija od drveta, a da bi proizvodnja ostala masovna, sa mnogih kontinenata nestaju čitave šume i prašume. Kako su dotične pluća naše planete, jer proizvode ljudima neophodan kiseonik (O2), ali i ozon (O3), ozonski omotač u našoj atmosferi se stanjio, stvorila se velika rupa, koja neprekidno raste.

Kao Karleuša sa dobrom pesmom, k'o pile sa sisama, k'o Marica bez krivog kurca, k'o Britanija bez kiše.

Nešto gotovo nemoguće, ili teško ostvarljivo. Nezamislivo.

Potpuno idiotski trenutak kad na poluvremenu utakmice svetskog prvenstva koju inače gubimo sa 2-0 i sigurno ispadamo, RTS pusti reklamu punu optimizma i euforije snimljenu po završetku kvalifikacija u kojima smo deklasirali Farane i jedva iščupali bod očajnim Francuzima.

Prefigani način za: Hoćeš li da se jebeš sa mnom?

Slogan pokrenute kampanje za podršku ljudi sa HIV-om, koji im jasno govori da se sa tim danas živi, što ne znači da važi i za sutra...