Sa zadovoljstvom kazes porazenom u duelu bilo kakve vrste,sportskom,intelektualnom,politickom...

U ostatku sveta, dodjes, čestitas rodjendan, veridbu, svadbu, odeš za sto i krkaš. Ali mi ne bi bili MI da ne ubacimo i naš tripl poljubac za vreme čestitanja prigode. Istovremeno čestitanje i ljubljenje stvara jedinstven zvučni fenomen.

Blejanje u kraju sa društvom u kome se nalazi neko kome je vrhunac humora ona retardirana škola za odrasle u Grandu.

Jedini izbor sendviča u omanjim radnjama u blizini škole.

To je dokaz da narod ,cak i u periodima najvece krize,ipak ima granicu koju nece preći.
Gumice za tegle,pampuri,folije za turšiju(istina,ne bas uvek),sibice i njegovo velicanstvo šampon za kosu sa mirisom bugarske ruže,uglavnom su bili jedina roba koja se mogla naći u rafovima nasih prodavnica devedesetih godina.Sva ostala roba,kada je bilo,nestajala je brzinom svetlosti,zahvaljujući ljudima koji su je u redovima željno cekali...
Šampon sa mirisom bugarske ruže je proizvod sa najodvratnijim mirisom ,koji je ikada napravljen.Neki pominju da su ga smislili zapadni kapitalisti,da bi siromasni narod u komunistickim zemljama,konacno naterali na revoluciju,ali to nikada nije dokazano!

Крајња фаза кулости! Особа која оствари тај циљ у животу постаје алфа мужјак у друштву, омиљен, вођа, оно што је Атила за Мађаре, Лењин за комуњаре. Добијеним егом после сношаја са црнкињом, лакше налази рибе, свака друга у крају шири ноге чим га види. Наравно, ако је плати, не рачуна се!

To je ono kad sa fife 2010 predješ na fifu 2003, starija a bolja!!!

U značajnijem vremenskom periodu bezuspešno pokušavati nešto objasniti sagovorniku od prekoputa ili sa jednakim (ne)uspehom apelovati na njegovu logiku/svest. Pokušavati dokazati poentu, ako me baš terate da spojim dva infinitiva zaredom.

Izraz svoje poreklo najverovatnije vuče iz stare narodne igre navlačenja konopca u kojoj se, kao što je poznato, dve ekipe takmiče u tome ko če koga metodom čiste fizičke snage prevući preko linije koja je povučena između istih. U verbalnoj razmeni snaga to je, pak, daleko teži zadatak...

Turisti koji su došli u Srbiju. Ni oni sami nisu sigurni šta im je to trebalo u životu. Ledja su im poprimila oblik planinskog venca Anda. Deca na ulici ih zovu zvonarom bogorodičine crkve. Avaj, to je sve zbog ogromne torbetine koju šetaju tudjim gradom ponosno kao lokalni klinci što vole da se prikazuju sa air-maxom. Trend neki. Torba-ranac, je prepuna znamenotistima Srbije. Obavezna je domaća rakija , tegla ajvara (domaćeg naravno) , tri čet'ri sarmice sa sve kupusom (domaćim) i kamenčićima s' Kalemegdana.

Jer ovo sa limunom,mnogo jebe i škodi zdravlju.

Ona je kao žena sa tri sise: znaš da je jedna više od onog na čega si navikao ali je i dalje veoma zabavno!

Pitanje na koje možete odgovoriti samo sa: Ne.

Redovni dolaznik na utakmice svog omiljenog kluba, ali nikada, ili gotovo nikada lociran među vatrenim navijačima. Nikada nije učestvovao u makljažama, voli fudbal, a neretko se desi da je zavoleo klub tek pošto je njegov sin počeo da trenira u dotičnom. Voli da sedi na zapadnoj tribini i zato što će uveče na TV-u videti potpuno isti snimak koji je video uživo (a da nije okrenut naizvrat, jer se kamere po pravilu nalaze na zapadu). Za razliku od poznavaoca situacije u klubu sa istočne tribine interesuju ga isključivo stvari koje se dovode u vezu sa upravom i finansijama. Vatrene navijače posmatra kao žgadiju.

Mnogo više upražnjenija discplina od skoka sa motkom, ujedno i mnogo teža.

Ima ljudi koji ti vazda mogu svašta nešto kazivati. U kakvoj god ganguli da se nađeš, jedan takav rečit čova je tu da ti prezentuje storiju koju moraš saslušati, imao ti volje za tim ili ne. Znaj da on neće sve tvoje lađe preostale potopiti, niti ti mapu sa blagom dati, ali će sasvim sigurno učiniti da se makar malo bolje osetiš.

Priče te nisu tu da bi njega kao mudraca uzdigle, niti tebe kao nubaru najgoru ocrnile: one služe kao pokazatelj da i dobre i loše stvari zapate svakoga od nas, a da nam vreme, strpljenje i upornost pomažu da stvorimo preko potrebno iskustvo. Dobra priča, makar i sa tužnim krajem, je možda i najbolji savet koji razveje i najcrnje misli.

Najidealnije je sklapati prijateljstvo sa iskusnim zanatlijom. Takav čovek može stvarno da vam bude od koristi.

S jedne strane pozira učitelj, odnosno učiteljica. S druge strane, radi ravnoteže, obično stoji najmasivnija devojčica u odeljenju, a svako odeljenje ima bar po jednu bucku. Glavna faca u odeljenju baca hejt pravo iz sredine gde se grli sa svojim vernim drugarima. Pola devojčica nosi haljinice na kojima se čitaju kompleksi njihovih majki. Mali štrebos stoji kao da čeka da bude streljan i ne grli se ni sa kim. Ganci najčešće stoji/stoje skroz levo ili desno, što je način da se pokaže njihova izopštenost iz društva. Neki od onih najsitnijih su se lepo obukli za ovaj svečani trenutak, ali džabe kad im se na fotki vidi samo pola glave. Neki spavaju, neki se glupo keze, neki čačkaju nos, neke danas ne bi nikad prepoznao, a neki su isti. Sve u svemu, ovakva slika te uvek podseti na klinačke zezancije i kako je dobro bilo kad ni o čemu nisi morao da brineš.

Potpuno jasan odjeb smaraču prokletom. Koncizan k'o nabod nekrštenom pajom u zdravu venu.

-Ono što kažeš kada nećeš da budeš vulgaran i oteraš udava u sto masnih kurčeva.
-Ono što kažeš kada nećeš da budeš agresivan i nalupaš mu se glavudže sindikalnom pepeljarom.
-Ono što kažeš kada ne možeš više da ćutiš.

Suptilna verbalna šamarčina. Zidarska.

Ako vidite gomilu ljudi kako stoji ispred kafane u pola 1 noću, pola sata, sat i ne znaju gde će dalje, da znate da su to neki zgubidani sa interneta. Tu fajront a gde dalje?
Pošto nemaju život nemaju ni pojma šta radi, dokle radi, gde je dobra muzika, gde se pije, gde se arči...
Ništa ne znaju, stoje tako ispred kafane, pričaju, s vremena na vreme neko drekne "ej gde ćemo?" i nastave tu da stoje. Samo im fale lap-topovi po rukama i da konverzaciju nastave preko neta. Iako stoje jedan do drugog.
I pojma nemaju gde će dalje. A hoće, imaju dobru i jaku volju.
Onda nastave besciljno da lutaju po gradu tako u gomili, koja se raspe pa se onda cimaju "e gde ste, šta ste, gde idemo..." i gomila se opet sastavi.
I ja sa njima.

Recenice koje bi trebale da se zavrse sa rimom reci ali se zavrsavaju drugacije i teraju nas da sami promenimo znacenje u bezobrazno.