Osim što predstavlja idalni prilog uz meze na slavama, ova salata koja se jede svuda samo ne u Rusiji (tako obimno kao kod nas) takodje predstavlja jezgro Novogodišnjeg duha u domaćinskim kućama. Na hiljade dece u Srbiji se ponajviše osim paketićima Deda Mraza raduje i ruskoj salati, koju njihova mama najbolje sprema. Kako odrastamo odlazimo kod drugova, i na žurke gde se ovaj metod malo manje primenjuje, ono što zapravo biva duh tradicije istočnjačkih, slovenskih naroda biva zamenjeno znamenostima grickalica, koka kole, pice i drugih zapadnjačkih običaja.

Naravno kao i većina pubertetlija i ja sam podlegao ovom neretkom metodu slavlja Nove Godine, zaboravivši čar slavlja Nove sa roditeljima i sestrom. U ruskoj salati najčešće možete naći grašak, šargarepu, šunku, krompir, kisele krastavčiće i kilo majoneza. Nekad se desi da se dodaju pavljaka, kukuruz, tunjevina čak, jaja, pa i boranija. Pored majoneza i silni prelivi poreklom iz Nemačke, Grčke ili odakle već. Mast čista, ali s obzirom da ćete se samo za vreme Novogodišnjih praznika najesti kao nikada u 365/6 dana u godini onda vam je sasvim svejedno. Dokle god je vašoj duši milo, neće vam biti bitno koliko ćete ostati u teretani kada je otvore drugog ili trećeg Januara, ili da li će vaša nova digitalna vaga (koja verovatno "laže" svaki put kada pojedete nešto obimnije) totalno pući, eksplodirati, jer znate da vam nije žao ukusa ruske salate.

Adam rodi Seta, a Set rodi Enosa, a Enos rodi Kainana, a Kainan rodi Mahalela, a Mahalel rodi Jereda, a Jared rodi Enoha, a Enoh rodi Metuzalema, a Metuzalem rodi Lameka, a Lamek rodi Noja, a Noje rodi Šema, a Šem rodi Arpahšada, a Arpahšad rodi Šelaha, a Šelah rodi Ebera, a Eber rodi Palega, a Paleg rodi Reu, a Reu rodi Nahora, a Nahor rodi Teraha, a Terah rodi Avrama, a Avram rodi Isaka, a Isak rodi Jakova, a Jakov rodi Judu i braću njegovu, a Juda rodi Faresa i Zaru s Tamarom, a Fares rodi Esroma, a Esrom rodi Arama, a Aram rodi Aminadava, a Aminadav rodi Naasona, a Naason rodi Salmona, a Salmon rodi Vooza s Rahavom, a Vooz rodi Ovida s Rutom, a Ovid rodi Jeseja, a Jesej rodi Davida cara, a David car rodi Solomona sa Urijinicom, a Solomon rodi Rovoama, a Rovoam rodi Aviju, a Avija rodi Asu, a Asa rodi Josafata, a Josafat rodi Jorama, a Joram rodi Oziju, a Ozija rodi Joatama, a Joatam rodi Ahaza, a Ahaz rodi Jezekiju, a Jezekija rodi Manasiju, a Manasija rodi Amona, a Amon rodi Josiju, a Josija rodi Jehoniju i braću njegovu, u seobi vavilonskoj, a po seobi vavilonskoj, Jehonija rodi Salatila, a Salatil rodi Zorovavelja, a Zorovavelj rodi Aviuda, a Aviud rodi Eliakima, a Eliakim rodi Azora, a Azor rodi Avakuma, a Avakum rodi Isaka, a Isak rodi Davida, a David ode na sjever i rodi Emanuila, a Emanuil rodi Joakima, a Joakim rodi Iliju, a Ilija rodi Jovana, a Jovan rodi Zaharija, a Zaharije rodi Višeslava, a Višeslav rodi Radoslava, a Radoslav rodi Pristigoja, a Pristigoj rodi Vlastimira, a Vlastimir ode na Balkan i rodi Mutimira, a Mutimir rodi Časlava, a Časlav rodi Vladimira, a Vladimir rodi Pavla, a Pavle rodi Stefana, a Stefan rodi Mihajla, a Mihajlo rodi Uroša, a Uroš rodi Radoslava, a Radoslav rodi Dobroslava, a Dobroslav rodi Marka, a Marko rodi Vukana, a Vukan rodi Konstantina, a Konstatnin rodi Petra, a Petar rodi Vukašina, a Vukašin rodi Dušana, a Dušan rodi Lazara, a Lazar rodi Luku, a Luka rodi Đurađa, a Đurađ rodi Jovana, a Jovan rodi Jeremiju, Jeremija rodi Milutina, a Milutin rodi Miloša, a Miloš rodi Savu, a Savo rodi Rastka, a Rastko rodi Gavrila, a Gavrilo rodi Blagoja, a Blagoje rodi Dmitra, a Dmitar rodi Živadina, a Živadin rodi Krsmana, a Krsman rodi Obrada, a Obrad rodi Panteliju, a Pantelija rodi Radovana, a Radovan rodi Špiru, a Šprio rodi Božu, a Božo rodi Dragana.

Nestati u vidu lastinog repa, ispariti, izgubiti se bez traga i glasa, sad ga vidiš, sad ga ne vidiš fazon, jer je odavno poznata činjenica da sve što se na grobu ostavi, a može se pojesti/ popiti/ popušiti (računajući i cveće), nestaje čim se familija raziđe.

Obično za onog za koga se kaže da je pametan ustvari nije uopšte. Obično su takve osobe krenule nekim lošem putem i ljudi ih ne osuđuju previše samo zato što su jako obrazovani. Jedini i najveći životni uspeh im je prosek 5.00 . Takvi ljudi veruju da su oni mnogo pametniji u odnosu na druge.

Imperialno Srbsko ime za rešenje svakog problema.

Prvo filmski, pa američki vojno”bezbedonosni”, a danas svakodnevni projekti i sukobi gde se u bilo kojoj ”imperiji” bori za prevlast, uspeh ili preživljavanje.

Pitanje kojim se utvrdjuje da li vaš sagovornik ima muda i kolika su ista.

Čuvena skraćenica koja se upotrebljava u krajnjoj nuždi da zaustavi stihiju nastupajuće gluposti i praznih reči.

Pitanje koje smo svi kao klinci postavljali nekom debelom gmazu, koji je nosio najke dok smo svi nosili one patike sto im svetli djon kad stanes, gde se isti pokida posle prve fudbalice, kad dodje sa novim biciklom sto mu je doterala tetka iz dizeldorfa, i dok smo svi vozili bmx-e i ponike, on stane sa novim biciklom marke shimano pored igralista, i kao gleda sta druga deca rade.
svestan nije bio da od ukupnog broja pristne dece, pola hoce da mu jebe mamu, a pola mu vec u sebi jebe mamu zbog prisutne masine.

Lik koji je bio sa svim droljištima iz kraja, a nikad nije navukao nikakvu zarazu.

Čuveno pitanje dotične osobe koja brzinom svetlosti uoči da neko u društvu ima digitalni aparat ili neku bolju verziju mobilnog telefona. U tom trenutku taj neko u društvu, instinktivno poželi da poseduje staru dobru Nokiu 3310 ( da bi osobu koja postavlja to pitanje lupila njome) i tek onda sa žaljenjem shvata šta je nekada imao u životu.
Dotična osoba koja prva postavi to čuveno pitanje ( prema statistici čak 99, 9 % ) je pripadnica lepšeg pola, koja se ulepšavala upravo sa nadom da će neko poneti taj božanski uredjaj.
Dakle, kad predloži tu genijalnu aktivnost, tom nekom koji poseduje taj božanski uredjaj, se prevrne želudac jer će cele večeri biti zadužen za fotografisanje.
Broj fotografija je srazmeran broju prisutnih devojaka+ broju prisutnih momaka+ broju mogućih poza za slikanje+ broju mogućih izraza lica.
U ovu jednačinu ulazi i vremenski faktor- samo trajanje okupljanja široke narodne mase, što dovodi do zaključka da će memorija na kartici sigurno biti popunjena kolika god da je.
Osoba koja pristane da bude fotorgaf ima i dodatna zaduženja:
Da jedini bude trezan da bi slike bile što lepše;
Da te slike ( sve do jedne ) u što kraćem mogućem roku izbaci na Fejzbuk ( ako je moguće pre svitanja novog dana );
Da na tim slikama taguje sve prisutne te večeri ( što može potrajati nekoliko sati );
iii poslednje ali ne i najmanje bitno:
Da lupa srca, poljupce, baca komentare i ostale gluposti koje život znače….
Time je čar fotografije zauvek uništena a samo to pitanje kod pojedinca, koji treba da slika, dovodi do brojnih tegoba, nervoze i negativnih posledica po ogranizam.

Osobe koje vam na fejsbuku bukvalno lajkuju sve. Uglavnom osobe koje vas profil imaju u bookmark tab-u,i na svakih sat vremena prelistaju vas zid.

Rečenica bez koje je nemoguća emisija novog savremenog heroja Ber Grilsa. Izgovara je upravo pre nego što stavi kurac od meduze , govno od Jaka, glavu crva , uši od zeca u svoja čelična usta. Ovaj gest koji se ponavlja iz emisije u emisiju, uspeva da probudi najrazličitija osećanja kod ljudi...

Vjerovatno najgori izum ikad. Kažem izum jer se u početku trgovalo ovca za kukuruz, mač za gaće i slično. Nekih desetak Halejevih kometa prije Hrista sina Božijeg slava mu i milost, Amin, neki tamo car je doš'o na ideju da uklesuje svoju divnu njušku na zlatne novčiće i dade tome vrijednos' jedan euro. Tad je ovca bila pedes', kukuruz dva, mač tries'osam a gaće jedan euro. I tako vijekovima dolazili ljudi na pijac pazarnim danom i davali keš za stvari. Ali, za razliku od danas, uvijek su davali tačno, pa su morali imat' sve apoene u džepu, sve dok neki kmet nije pružio trgovcu des evra za Fila papuče od sedam. Debil trgovac malo razmisli i prihvati pare i vrnu mu tri evra. Priča je buknula širom planete i kmetovi iz Japana i sa Madagaskara čak, dolaziše kod tog debilnog trgovca majku mu u pičku jebem, da trguju, jer je vraćao kusur a ti si mogao da mu bezobzirno daješ kolko o'š. Ostali trgovci počeše da gube mušterije i tako se praksa vraćanja kusura raširi i zavi svijet u crno.

I sad imamo situaciju kad račun od dva eura i sedamdeset centi, seljačina, inače vrlo vjerovatno daleki potomak onog kmeta što je kupovo Fila papuče, pruža stotku i traži kusur. Drug mi daje kiflu i kaže, ne jedi sve, vrati mi kusur. Buksnu ne popušiš cijelu, već ostaviš kusur nekom drugom, koji opet mora da ostavi kusur drugom. A ribe se skinu i daju ti da pipkas sisu, al ne daju čku, koju traže nazad kao jebeni kusur!

Babe sa maramama preko glave koje zive u gradu to bas pored vase kuce. Ceo dan stoji na ogradi i spijunira prolaznike i komsije, nikad ne kaze "dobar dan", kritikuje, smara. Kad je hladno spijunira kroz prozor.

Savršen primer mudrosti običnog čoveka.
Upitani odgovara takvom veštinom da svojim odgovorom tangira totalno druge sfere koje nemaju veze sa pitanjem. Jer ipak si sad na TV-u i ko zna kad...

Poprilično rasprostranjena pojava na prostorima one "evropskije" i, stoga, međ' nama Srbima omraženije Evrope, a još učestalija na meridijanima koji presecaju teritorije ništa manje omraženih SAD ( kojima ovom prilikom srdačno želimo neku prirodnu katastrofu ). Elem, jedna od onih stvari koje mi Srbi nikada nećemo razumeti jer se kosi sa svim mogućim uvidima koje smo ikada stekli o životu i življenju, a u isto vreme zvuči tako...tako...EVROPSKI, da verovatno nikada neće postati deo naših balkanskih, rudimentarnih običaja.

U pitanju je, razume se, ona bezgranična i posesivna ljubav kojom samo jedan degenerisani zapadnjačko-američki par roditelja može voleti svoje dragoceno i, najčešće, podgojeno dete. Naime, on će svaki, pa i najmanji TUĐI kontakt sa svojim porodom protumačiti kao nedvosmislen atak na baršunasti rč istog, što je uz trenutni manjak dece ali i porast manijaka i pedofila u zapadnim zemljama, priznaćete, prilično razuman potez. Jer, deca su naše najveće blago. Blago koje treba u stilu najokorelijih Ješa histerično čuvati. Ipak, ta histerična reakcija se ne oslobađa na puko verbalno obraćanje neželjenog lica plodu vaše ljubavi. Ne. Alarm u glavi je podešen da se upali i počne panično da zavija tek onda kada je ostvaren blagi kontakt po epidermu mladih naslednika vašeg prezimena a koji je, normalno, tačno interpretiran kao najava brutalnom silovanju istih.

I tako, dok se u Srbiji klinci i klinceze "razulareno" i "bez nadzora" igraju po kojekavim ulicama, parkovima i igralištima čije ljuljaške i klackalice do daljneg čekaju neke bolje dane (čitaj: "neke nove izbore"; prim.prev.), jedan roditeljski par iz Masačusetsa će svoje dete pomno držati na oku dok se igra u svom ograđenom padoku i svaku potencijalnu pretnju na teritorijalni integritet rča istog "rešavati" na tako manijankalan ali i ekspeditivan način da se wannabe dripac više nikada neće drznuti da oslovi a kamoli da dotakne malog Martina/Džona/Fila. Tojest, sve dok taj isti Martin/Džon/Fil ne odraste, do'vati poluautomatsku pušku svog brižnog oca i zbriše pola svoje "elementarne škole", đuture sa onom kučkom, Miss Jane, koja mu je dala F iz jebene "Istorije USA"...

Brat, onaj pravi, u krvnom srodstvu, a ne ortak ili nešto slično. Termin se koristi kada se od dotičnog želi izvući neka korist, da se posudi love, kondom, da se pozajmi auto i tome slično.

Naročito korišćena stilska figura u pesmama Šabana i Šabaneza. U čitavoj pesmi u trajanju od 10 minuta ( od kojih se 5 minuta potroši na rastezanje krajnjih vokala - ooo, aaa, eee, uuuu, iiiii) zapazićete obilje genitivnih metafora koje predstavljaju surogat prave metaforičnosti, iliti samo njen pokušaj. I sve to u cilju da tekst pesme zvuči "lirskije" i emotivno i intelektualno uzvišenije. Elem, što neobičnije i nerazumljivije za izvodjača, to bolje.

Način vršenja neke radnje. Potpuno neočekivano. Ma ko grom iz vedra neba.