Petar Vranješić od mile prozvan Razbijač,od oca Tomislava i majke Dušanke,rođen je na Detelinari kod Novoga Sada kao drugo (srednje) od troje dece iz loze Vranješić.Od malena je pokazivao sklonosti ka pizdarijama,tućnjavi i šmekanju devojaka,tada njegovijeh vršnjakinja ali bogme i onijeh starijih. Sa 17 prvi put je umoćio,i tada je za ženama naprosto lud. Sa svoje 24 godine, upoznaje svoju najveću životnu ljubav Spaseniju, sa kojom je imao dugu i burnu petogodišnju vezu koja je krunisana brakom u aprilu 2009.godine.Do jeseni sledeće godine,porodica Vranješić očekuju prinovu.
Petar Vranješić je lola,ćovek od meraka,kada pije,pije do kraja,nije jaje,kad plaća,plaća i ne pita dal je dosta.Žene startuje gde god može(ili gde god je mogao,jerbo je sada u braku),i startuje ih uz veoma lake i poletne fazone,da svaka i ne trepne da mu da svoj broj telefona,pa i da se kresne s njim.Petar voli i pušiti cigara,i to dosta,ali Petar voli i zdrv život vodite,te skoro svakog dana se može videti u teratani ''Gym'' u Novome Sadu.
Petar voli da se i bije,ali samo ako je primoran na to,jer on se gnuša nepravde i šljama,pa onda mora isterivati pravdu.
Na yumetal se prijavio u junu 2007 godine,i od tada se trudi da tamo deli pravdu među umobolnim forumašima,od kojih,sam Petar može dokazati da ima svega 1,5% normalnih ljudi.
Petar se ne eksponira po forumaškim skupovima,jer kako kaže to je stecište suvopišonja i najobićnijih luzera,koji nemaju šta pametno da rade,no da forumišu van foruma,dok po gradu,sve vrvi od žena.
Petar radi u jednoj car-servis firmi,kao zamenik Generalnog direktora.
Petar ima kuću u Novome sadu, stan u Subotici i vikendicu na Ohridu.
Srećno je oženjen,i kad dobije dete,obećao je sebi,manuće se yumetal foruma i tamošnjijeh bolesnika.

Omiljene uzrećice su mu:
Volim vas-ali volite i vi mene!
Ja sam Petar Vranješić-pušite mi!

ovi razgovori se dele na 2, potpuno različite grupe:
1. PIJAN SAM. Iako ih se ne sećate, verujte mi, svi razgovaramo sa taksistima kad se napijemo. Pričamo mnogo. O glupostima. Teramo ga da nam dozvoli da pušimo u taksiju. Kazemo mu da cemo da mu platimo kaznu zbog cigare ako ga zaustave. Pitamo ga koliko mu košta auto. Jel ga kupio na kredit, lizing, ili za keš. Kolika mu je kamata na kredit za auto za koji očigledno nema keša. Koliko ima kubika auto. Ponekad ga čak i teramo da nagazi da vidimo "jel stvarno 1400 VolksWagenovih kubika isto kao Opelovih 1600".Trazimo mu karticu da ga zovemo i posle. Teramo ga da pojača narodnjake na radiju. Molimo ga da se nabijemo četvoro na zadnje sediste, i da ćemo, opet, mi da platimo kaznu pandurima jer vozi šestoro u kolima registrovanim za petoro.
Cak dodje i do neskrivenih simpatija prema čoveku koji vozi taksi u trećoj smeni vikendom. On je car. Pravimo se da nas zanima što njegova ćerka ima korumpirane profesore na faxu. Majke im ga profesorske. Retko mu ostavljamo bakšis, jer će nam te pare trebati za alkohol i cigare.

2. TREZAN SAM. Ulazim u taxi.
"Zdravo, idemo u Bulevar Nemanjića 24...".
On, mozda baš onaj kog smo smorili sinoć u pijanom stanju odgovara: "ok...puuuu jebem mu, sad našli da peru ulice...(ja ćutim) ... nego, šta ćeš na Bulevaru, jel ziviš tamo? Ja sam ziveo tamo, pa mi pukla vodovodna cev, doš'o vodoinstalater dok nisam bio tu, pa mi kres'o zenu...ja ga zateknem, izbušim ga šrafcigerom..dodje murija, ja se predam..odlezim lepo 7 godina, izadjem, nemam šta da radim, počnem ovaj taxi da vozim...AJDE BRE TERAJ TO GOVNO!!! ... i tako ti kazem, bio sam učitelj, a oduvek sam mrzeo decu, evo i sinoć me neka pijana dečurlija maltretirala...bar bakšiš da ostave..nego jel sam dosadan ja...?"

Glupa fora kojom ste nekad, i ponavljam nekad mogli da ispadnete najveći šmeker u kraju... do duše među klincima do 12 godina. Danas ni to ne možete.

Nekada popularni, sarkastični izraz za nekog dobričinu!

Bokasa (Jean-Bédel Bokassa), naime, rođen je u Bobangi, u Francuskoj Ekvatorijalnoj Africi. Na vlast je došao 1. januara 1966. kada je s vlasti svrgnuo svog rođaka Dakoa. Postao je predsednik Republike. Odmah je ukinuo ustav i počeo da vlada dekretima, a pokušaj atentata u aprilu 1969. iskoristio je da prigrabi titulu doživotnog predsednika. Decembra 1976. proglasio je monarhiju, uzeo je carska ovlašćenja i organizovao skupu ceremoniju krunisanja.

Njegov idol bio je Napoleon, pa je rešio da napravi jednu svečanost dostojnu francuskog imperatora. Dobio je veliki kredit od Francuske, a dvanaestorici zatvorenika dao je nešto veću slobodu i mnogo više hrane. Oni su se pribojavali da će te povlastice biti kratkog veka, ali nisu očekivali da će da završe kao meni na velikoj proslavi inauguracije cara. Što se i desilo. Kada je u januaru 1979. došlo do nemira u Bangui Bokasini vojnici masakrirali su prisutne civile.

Ali time zločini nisu prestali. Jednom je naredio učenicima jedne škole da nabave uniforme. U uslovima u kojima su živeli to je bilo neostvarljivo. Oko 200 srednjoškolaca je uhapšeno u prisustvu Bokase, a uskoro su počela ubijanja. Po jedno dete dovođeno je do Bokase na inspekciju uniformi, a onda tučeno do smrti. Tela su bacana u bazen u kojem je "car" čuvao krokodile, a pretpostavlja se da je mnoge od dečaka i devojčica i sam pojeo.

Ovo je prilično oslabilo njegove pozicije, a Dako je dobio podršku Francuske. Dok je Bokasa bio u Libiji došlo je do prevrata. Francuske trupe ušle su u njegovu palatu i tek tada je zaista otkriveno koliko je žrtava bilo. Bokasa je osuđen u odsustvu, a kada se predao osuđen je zbog izdaje, ubistava, kanibalizma i prevare. Prvobitna osuda na smrt je preinačena u doživotnu robiju, ali je 1993. kao pripadnik legije Stranaca, gobio azil u Francuskoj! Umro je posle 3god. od srčanog udara!

Žene voljne da sa muškarcem obrazuju vanbračnu, od crkve odbačenu, povremenu tzv. slobodnu vezu.

Poput sandala koje otkrivaju veći deo noge i za nju se vezuju jednim, uglavnom malim kaišom, a pokrivaju ponekad prste, ponekad ni to, tako i ove devojke oko vrata svoje jače polovine kače omču sa maksimalnim mogućim otvorom, cimajući samo onda kada su željne seksa ("Jesi ti to zviždala?" fazon), nekih relaksirajućih ili drugih nesocijalnih aktivnosti.

Sandalke su veoma poželjna grupa ženske populacije u današnje vreme. Neki ih kore zbog takvog ponašanja, kude ih, morališu, dok većina muškaraca iako ponekad zastupa ovakvo mišljenje ("ko je bezgrešan nek' prvi baci kamen") zapravo priželjku jednu sandalku u svojoj blizini, čak i pored već postojeće cipele.

Vremenski period koji može trajati od 30 do 60, a ponekad i do 75 minuta. Priča se da postoje slučajevi kada je jedan takav odlazak tamo gde i car ide sam trajao i čitavih 128 minuta, ali to nije potvrđeno.

Naime, mnogi pušači, kao i drugi ovisnici o kofeinu, vole svoju jutarnju dozu, jerbo je dobra za pročišćenje stomaka i skidanje jedne stavke sa liste dnevnih obaveza (a i lakše je kad vas ne pritera u gostima kod ortaka ili ne-daj-bože na poslu), nego i ide uz cigaretu.

No, ne lezi vraže, konzument nikotinsko-kofeinski, nije čestito ni gutalj uzeo, a prazan stomak je detektovao dolazak pogurne tekućine i odlučio je da iznese stvari na čistac. Za našeg konzumenta to je već sve rutina. Prvo odnosi šolju sa kafom, pikslu, paklicu sa cigaretama i upalajč u kupatilo/toalet i stavlja ih na veš mašinu. Potom odlazi u svoju sobu i uzima nasumično tri broja "CKM"-a (ako je muško) ili "Lepote i zdravlja" (ako je žensko) i odlazi da zauzme svoje mesto na pijedastalu oslobođenja od stomačnih muka.

Tu se lepo smesti, zauzme položaj koji najviše odgovara, zapali pljugu, stavi je na pikslu, srkne kafu i počne sa listanjem. I to sve traje ne dok se ne završi misija predviđena planom i programom, nego dok se ne popije cela kafa. Sad, neki ljudi kafu piju lagano, onako, gustiraju je sa merakom jer im je to gušt, neki je popiju brzo, ali svi oni barem još jedan nikotinski štapić posle ispijanja kafe ispuše.

Ako ima više od jednog ukućana, elektricitet visi u vazduhu i samo se čeka ko će prvi da pukne i da psuje sve redom. Ako domaćinstvo broji samo jednog člana, pa situacija je relativno mirna.

Samo da napomenem da većina njih ponese svoje mobilne telefone sa sobom, ali oni koji ih ne ponesu ne padaju u vatru što im oni zvone. To je njihov trenutak i ništa im ga neće upropastiti.

Potiče iz neke čuke Bogu iza nogu, iz siromašne bezperspektivne porodice. Nije se školovao dalje nakon osnovne škole, a i nju je jedva završio. Gastarbajterisao je veći deo svog života po razvijenim zemljama Zapada, radeći na poslovima koje niko drugi nije hteo da radi. Novac koji je zarađivao, delom je slao svojoj porodici u zemlju porekla da prežive zimu, a delom je pažljivo štekao, pazeći na svaki dinar, jedući konzerve i spavajući u najjeftinijim smeštajima. Jednom godišnje, nostalgija i želja da pokaže selu kako je eto ipak uspeo u životu su ga vukli u rodni kraj, gde je počeo da zida gipsani dvorac megalomanskih proporcija kao spomenik na svoj rad i svoj život, ali i kao prst u oko svojim komšijama, kako bi pukli od zavisti.

Iza petometarskih gipsanih slavoluka koje drže kapije od kovanog gvožđa, a na kojima počivaju lavovi, orlovi, labudovi, konji i druge kičerajske gipsane statue - puca pogled na travnjak sa nasumično raspoređenim gipsanim Snežanom i patuljcima, sa središnjim jezercetom u kome nepomično stoje plastični flamingosi roze boje. U centralnom delu poseda se nalazi megalomanska kuća na 2-4 sprata, sa obaveznim ogradama sa gipsanim stubićima na terasama i gipsanim fasadama po želji, te kvazi dvorskim ulazima u kuću ispod terase koju drže dorsko-jonsko-korintski stubovi.

Iza ovog megalomanskog zdanja sa 50 soba koje zvrji prazno, skrivena od očiju znatiželjnih komšija i putnika namernika, nalazi se sklepana straćara ili ne dozidana nusprostorija. U njoj živi domaća megalomanska seljačina zajedno sa svojom porodicom - jer nakon cele ušteđevine uložene u sopstveni dvorac i 4 besna nemačka rent-a-car vozila, ostalo mu je taman dovoljno para da plaća račune, greje i briše prašinu samo u toj straćari. A i porez na nepokretnosti je porastao...

Majndfak plejs za pčele koje sabiru polen po nepristupačnim predelima, tj. vukojebinama.

U nedostatku ramena za plakanje, ultimativni comfort food za kada te šutne riba.

Hvala, baba. Deluje.

Priče velike djece ili bajke za veliku djecu. Uglavnom ih koriste notorni lažovi u vidu Mongolskih drevnih basni i poneki lokalni mangup koji upražnjava dosadu i kvasi grlo podjebavajući povodljive i zelene svojim improvizovanim IQ testom.

Nešto što vam je jako blisko ako ste stanovnik studentskog doma, jer je to mesto ekstremnih ljudi u neograničenom smislu. Od samih ekstremističkih osobina izdvaja se klačan tipa vandalizam, pod-tip "pijan" i pod-tip "došao iz džungle". No kako je to opšte prisutna pojava, vredno je govoriti o onim bizarnijim, tipa "WC ekstremsti".
Momci koji su velike pristalice zimskih ekstremnih sportova, pa sklonost ka svom hobiju i zov planine, izražavaju na WC šolji.
Ovde razlikujemo tri pod-tipa spotista (popakovanih po ekstremnosti) :
1. Skijaše
2. Snoubordere i
3. Alpiniste
Ni jedan od njih nema jasnu nameru da sedne ko čovek.

Crnogorci su pastiri srpskom narodu.

Vrhunac maleroznosti. Najveći baksuz ikad. Toliki si baksuz da si uvredio i samog Marfija.

Sarkastican izraz kojim iskazujemo nevericu. Koristi se u dva slucaja:
1) Kada osoba apsolutna ne zna nista o nekom pojmu, a zeli da se napravi pametna, pa svom objasnjenju dodaje izmisljena svojstva i iskustva.
2) Kada zeli da bude miljenik u drustvu, izmisljajuci price kojima ne bi verovalo ni dete.

Skupina srednjoškolaca, wannabe budućih parlamentaraca i ostalih dupeta iz fotelja, koja bi da u 21. veku na velikom koncercu Staniše Hendriksa, cige koji vraški praši ’armoniku, sve nacije plaču zbog izrečenih ružnih reči komšinici Mici. Po njihovoj teoriji, *Sigurne kuće* su apsolutna nebuloza, jer je neko od njih lepo mogao da ode u kuću straha i kaže ljudima da bi trebalo da se vole i medjusobno uvažavaju. Ko se voli taj je kul.

Реченица која само порно глумцу доноси паре! Ако на неком другом послу изговориш ово можеш врло лако добити отказ, а и батине нису далеко!

Čovek koji je ravan Bogu kada pobeđuje, a dno dna kada gubi. Država, naravno ni prstom ne mrda za taj uspeh..

Izraz opisuje neustrašivog baju, koji ide glavom kroz zid i ništa ga ne može zaustaviti.
U prvim je borbenim redovima bilo da se radi o probijanju koridora, napadu na kordon policije ili na veći skup protivničkih navijača. Staje samo kad izgubi svijest ili život. Fanatično vjeruje u ideale. Nije poželjno ulaziti u raspravu s njim, jer je "biti lud" eufemizam za njegovo mentalno stanje.

Tip koji nikad ne nastupa uživo već samo postavlja pesme na YouTube kako bi na'vatao neke ziljave klinke.

Fraza koju koriste svi "tru" slušaoci nekog pravca muzike. Takođe je tu i fraza: "Ma, on/oni su ranije bili carevi, ali su postali komercijala"