Podatak na osnovu kojeg populacija 50+ vrši procijenu nečije ličnosti.

Situacija u bivšem SSSR-u kad poštar nekom uruči plavu kovertu, koja najčešće označava sudsku poštu. Ukoliko je poziv na sud, po automatizmu Staljinove birokratije - ode glava, u suprotnom - samo je pismo.

To je kada se gladan,igrom slucaja za vreme rucka,prvi put zadesis kod nekoga kuci (koga ne znas bas puno).Trpeza bogata,za rucak sve i svasta!Oni te nude da rucas sa njima,a tebi je trulo da jedes jer si prvi put kod njih!Odbijas ih i strahujes da ne cuju slucajno kako ti krce creva.

Jedna sveopste prihvacena globalna pojava, obicno propracena metodom zgrazavanja, kao da ta zgrozena osoba nikad nije prdnula, uz obavezan osmeh majstora kreativnosti(sem u slucaju, pod brojem 3).
Prdezi se dele u 3 osnovne grupe:
1.Muski prdez:
nesputana radijacija, propracena niskom decibelazom, svaka prilika je dobra prilika za sprovodjenje istog u delo, sto glasnije, to bolje;
2.zenski prdez:
teze ga je cuti, nego pronaci iglu u plastu sena, mnogo redja pojava od muskog prdeza, karakterise se nedostatkom tona, sto se, naravno nadoknadjuje kolicinom crvenila na licu vesele interpretatorke, usled sirenja "miomirisa";
3.Prdez neznanog junaka:
Ponekad se cuje, ponekad je tih, ali se sigurno oseca, potrebno je vise od 2 osobe, da bi se sacuvao identitet pocinioca. Obicno biva propracen smehom i crvenilom svih prisutnih.

Večna dilema koja zavisi od ukusa, a može se porediti sa biranjem koji deo eurokrema više voliš

за добру свињу нема лоших помија!!!

Sinonimi, koji se odnose na, u vremenskom smislu, patološki zahtevne ljudske konzumente, najčešće šefove, koji sve žele SADA i ODMAH, ma 'juče' da se uradi.

Вечита дилема у акционим филмовима.

Večita dilema u vrelim letnjim danima.

Pitanje hirurga upućeno medicinskoj sestri nakon operacije kada ona uđe i kaže da ga pacijentova rodbina ispred čeka.

Натпис на твом рајсфершлусу. Ако не на панталонама онда на јакни или на дуксу.
Ако не пише ништа значи да носиш неки крш од одеће. У најбољем случају да је "Made in Yugoslavia, konfekcija Rudnik".

Prva mesta koja posetite posto vas banuju sa nekog sajta.

Vječita dilema studenata tokom ispitnog roka.

Učtivo pitanje lekara, na temu vašeg finansijskog stanja.
Ako imate para, da odmah opravite auto, naći će se nešto i za doktoru ispod stola.
A ako nemaš za opravku, a ti teraj dok može... auto tj.

Srpski odnosno hrvatski izraz za ženu robinju bez stalnih prihoda, uplaćenog radnog staža i penzije(ukoliko ne sahrani koga u međuvremenu).
Kao što su i sami narodi tako i su i izrazi potpuno kontradiktorni sličnim odnosno srodnim pojmovima po kojima bismo mogli pretpostaviti njihov nastanak.

Najveći strah u Srba.
Srbi se plaše promaje vise nego dušmana, kolere ili političara. I na najmanje strujanje vazduha u prostoriji skaču kao opareni i sklanjaju se sa promaje ili zatvaraju vrata ili prozor. Oni dobrovoljno pristaju da klime i ventilatori duvaju direktno u njih, ali kada je promaja u pitanju to je druga priča. Od detinjstva nas plaše nečim sto nazivaju facijalis. Čak nam i demonstriraju kako će nam se lice ukočiti i kako ćemo izgledati strašno. Prete nam i upalom ušiju, mozga, ukočenjem mišića, oduzimanjem delova tela. Kud promaja okom, tud mi skokom. Mrdne li se malo zavesa na 40 stepeni i dune li kroz kuću, nastaje opšta pometnja, veća nego da je tu zavesu pomerio masovni ubica koji se iza nje sakrio u nameri da nas sve istranžira.

Iako smo u prethodnim delovima već bili duboko zagazili u područje običaja koje imamo zadovoljstvo da delimo i sa ostalim stanovnicima ove naše blagodarne planete, ipak ću vas zamoliti da se najmanje još jednom sastanemo unutar granica ove naše blagodarne države i proučimo jedan od najlepših, najduhovnijih i definitivno najređe praktikovanih rituala u čitavom folkloru naroda serbskog.

Elem, iako oficijelno “neobeležen” u crkvenom kalendaru i nezaveden čak ni pod tačkom “Razno” u pomalo izgriženoj ali svejedno dostatnoj dokumentaciji Etnografskog Muzeja u Beogradu, pomenuti ritual se ipak kako-tako dâ proglasiti postojećim, za šta postoje minimalni ali dovoljni dokazi. Oni se, naime, nalaze u svakom od nas, duboko pohranjeni u predelima podsvesti za koje nismo ni znali da postoje, sakriveni od okružujuće nas javnosti kao najveća tajna ikada čuvana. Treba samo malo džarnuti tu i tamo da bi izbledela sećanja ponovo dobila boju i sjaj vremêna u kojima su i nastala...

Sećate li se?

Ukoliko i ne uspevate u tome, trud je ono što se ceni. Uostalom, iako su reči iz naslova terminologija poznata svakom iole obaveštenom homo-sapiensu ( pa, čak i onom koji ne želi da upiše Filozofski Fakultet u Nišu; prim. prev. ), ko može da vas krivi što niste u poziciji da se setite jedne od ukupno tri ili manje večeri u 16-ogodišnjem državnom obrazovnom planu, u kojima ste sa jebenom školom otišli na neki od pomenutih hepeninga i na pljeskavicu/picu posle? Pre ćete se setiti te pljeske u Makedonskoj ( jebiga, zatvorili ih posle zbog opšteg trovanja mesa/mesom ) nego što ćete ponovo proživeti “akciju oplemenjivanja duha” kojoj ste isključivo telesno prisustvovali par minuta ranije. Ko ima obraza da vam uopšte zameri na tome što u državi koja je donedavno bila u kandžama Komunizma ( a, čini se, i dalje je ) nemate ili imate skoro NIKAKVU mogućnost da ukoliko imate pare za bacanje ( a trebalo bi da ih imate ) iste potrošite na vrhunska dela umetnosti, stvorena od strane vrhunskih umetnika radi vrhunskih dometa, a potom sve to namah zaboravite?I ko sme da se usudi da vam kaže da TA devojka nije bila vredna vaše žrtve i odlaska na “Labudovo Jezero” ili “Rigoleto” ( Đuzepe Verdija, ne “želudca” ), iako vam posle nije dala željeni organ?

Mislio sam na “srce”, baj d vej...

Bilo kako bilo, situacija nije alarmantna. Postoje i drugi vidovi prokletog zabavljanja duha, običaji koje možete izvoditi u sopstvenoj kući, pred sopstvenim ekranom sa određenim priključkom, bez i najmanje opasnosti da vam se pridrema ili da vas neko opomene ( da ne kažem, "prikenja" ) što blebećete telefonom usred jebenog Trećeg Stava Treće Simfonije nekog mrtvog Ješe. A i balerine nemaju sise, reala...

Nocna mora onih koji prvi put instaliraju neku igricu.

Upitno utesna recenica koju izgovaramo u glavi kada vidimo da neko ucini nesto sto znamo da mi ne bismo smeli.

Polovina budže.