Izraz za jako mensturalno krvarenje i obrušavanje zida materice.
-Je li,jesi dobila? Kako je?
-Jao ne pitaj,obrušavam se kao put za Crnu Goru
Iskrcavas se iz kapisle, sve ti je novo i strano, plasis se neopisivo, ali prepustas se instinktu i napokon dobijas ono sto si cekao - duboki udah. Oci ti suze, pluca ti se cepaju od bola, nisi navikao na planetu zemlju, svoj novi dom. Pitas se gde ti je porodica, sta sada, kuda? Oni su vec tu. Cekaju te. Smeskaju ti se. Vesele se. Tvoj tata trci po kisi 5 km do sledeceg vozila, ulazi, ugleda svoje roditelje, te iskusne putnike koji mrze sve sto kuca u ritmu vremena, klekne onako mokar i pocepan i suzno kaze:"Dosao je... Moj sin je dosao!!!" I konacno i ti ulazis u taj autobus. Tu je tvoja porodica, ljubav, prijatelji, svi oni koje ces ikada upoznati. Saznajes gde vodi, sta se desava oko tebe. Istrazujes, shvatas. Slusas o svojim saputnicima, kako su neki uspeli da izadju iz autobusa na kratko i iscupaju poneki list, ogrebu neki kontejner, ili ostave otisak stopala u blatu. Saznajes ko je sve zasluzan sto sada ides autobusom, a ne peske. Cudno ti je sto sedis pozadi, pa vremenom prelazis na prednja sedista. Vozac kaze da svako ima svoju stanicu. Postajes svestan koliko ti je lepo, druzis se, ucis, uzivas. Zelis da se putovanje nikad ne zavrsi. Lose stvari ostavljas na sedistu iza, lepe prebacujes napred. Kada si pozadi, hoces napred, kada si na sredini zelis da tu i ostanes, ali ti nezaustavljivo hrlis dalje, na kraju sedas na prednje sediste. Pored tebe je torta sa 65 svecica. Sada vapis da odes nazad. Da vratis vreme. Da budes ponovo... Mlad... Pogledas na sat i po prvi put u svom zivotu... Mrzis... Dolazi tvoja stanica. Saberes se, setis se gde si ustvari posao. Setis se prvog poljupca, tako malog, a tako velikog. Setis se prvog odlaska u zatvor sa najboljim drugom. Setis se kako telo ume da gori, da zudi godinama, a posle splasne u sekundi. Setis se hiljada pijanih noci, hiljada gluposti, osmeha, suza. Setis se noci kada si zaprosio zenu svog zivota pred tri stotine ljudi. Setis se njenog placnog "da". Setis se trenutka kada je tvoj sin dosao i seo na zadnje sediste. Tvoje putavanje u jednom pravcu je gotovo. Setis se kako si u cetvrtom razredu imao uvek isti zakljucak, tako stereotipan da se ljudima gadi. Onda se okreces ka autobusu koji nastavlja dalje i ipak izgovoris:"To se ne moze opisati, to morate doziveti". Drago ti je sto si putovao, postojao, voleo i bio voljen. Ne znam... Neki to neopisivo putovanje u sigurnu smrt zovu... Zivot.
Nastavnica engleskog - Kakvi su tvoji planovi za zivot?
Ucenik - Nemam ih. Uzivacu koliko mogu.
Nastavnica engleskog - A kako vidis sebe sada?
Ucenik - Hmm... Ne znam, imam 17 godina i svet je moj...
Prodato.
A: Oćeš ti da startuješ ovu malu, već treći put te pitam!?
B: (Muk.)
A: Znam da te gleda celo veče al' vidim da nećeš da varaš Svetlanu tako da ću joj ja prići jer je greota da ovakva mala bude sama. Mogu ti reći da si je prodao za male pare, ali buraz, imaš sutra pivo od mene.
Ali zato, ko se usudi, ulazi u anale!
- Čoveče, ovaj M. Skot Pek je suvi genije! Od kada sam pročitao "Put kojim se ređe ide" na život gledam potpuno drugačije!
- Aha, lik je objasnio kako da ubediš ribu da ti da u rč.
- I ti si čitao!?
Stara hirurška poslovica za lakše dobijanje mita.
-Treći put mi skidaju kevu s operacionog stola, zbog nekakvih hitnih intervencija koje imaju.
-E moj kume, nisi se učipio kod glavnog hirurga. Čim to odradiš, kevu ima momentalno da srede. Odmah je ona hitan slučaj.
Kratak opis isto tako kratkog prvog seksualnog odnosa napaljenog adolescenta sa iskusnom matorkom.
Kako bilo batice?
Ču' kako je bilo. brate tri put' za redom bez vađenja i trči kući dok je sveže pamćenje da potvrdim.
Po stadijumima:
I: Od prvog dana kad stane na noge do 10-e godine: Ocevi im kupe loptu i sa korbacem u ruci nadgledaju prve fudbalske korake svojih malisana, sa ciljem da obezbede svoju egzistenciju.
II: Od 10 do 20 godina: Pikaju loptu da bi se prodali u Evropu i obezbedio egzistencju sebi i svojoj porodici.
II: Od 20 do 25 godina: Prodaju se u Evropu i pikaju loptu za grdne pare, a pri tom stvarno uzivaju u tome jer su ostvarili svoje snove. Osvoje sve moguce i nemoguce nagrade i trofeje!
III: Od 25 do 27 godina: Svega im je dosta, i fudbala i zena i para pa pocnu da piju i goje se ko svinjcuge. Oprobaju sve vrste sintetske i prirodne lake i teske narkotike. Izlaze do 8 ujutro i mlate foto-reportere koji u zelji za ekskluzivom pokusavaju da ih fotografisu dok povracaju po prolaznicima.
IV: Od 27 do 30 zive od stare slave i smucaju se po osrednjim ligama bliskog istoka i istocne Evrope za grdne pare igrajuci sa 3% svojih mogucnosti.
V: Od 30 do 50 godina:
Vratie se u Brazil da pokusavaju da se izbore za poljuljani ugled i status reprezentativca po drugi put! U tom periodu pljuju selektora sto ih ne zove u reprezentaciju, trenera sto ih je izmenio u 60 minutu jer nisu trcali, zenu sto ih vara sa mladjim i mrsavijim fudbalerom koji pokusava da se proda u Evropu. Vracaju se porodici koju su zaboravili u poslednja dva stadijuma.
Duhovit komentar radnika na benzinskoj pumpi kad nakon dužeg vremena napuniš razumnu količinu goriva.
:nakon mjesec dana krpljenja za do centra dođeš do nekih para:
A: 10 eura dizela, drug.
B: Ohoo, to si na put krenuo a?
A: Šaljivo kolega, šaljivo. Samo još ti treba da me jebeš, pa da stvarno počnem razmišljat' zašto sam školu učio.
B: Ne ser' no se vuci đe s' krenuo.
Radni naziv definicije:''Idiotizam Srpske vlade''
Godina: 2005.
Krajnje vreme je bilo da se Yugo, koji se već 25 godina proizvodi (sa neznatnim izmenama)zameni.Stanje u državi je katastrofalno, para nema ni za penzije, a kamo li za razvoj novog automobila u Zastavi. Mudraci srpske vlade su došli na ideju da kupe licencu Fabrike Italianskih Automobila Torino, za njihov mali, jeftini, gradski auto Punto2.
*Punto2 je nastao još 1999. kao naslednik uspešnog modela. Godine 2003. je restilizovan kako bi pratio nove trendove u dizajnu, ali je tehnika u njemu ostala ista.
I dogovor beše postignut.Srpska vlada je FIAT-u plaćala licencu za Punto, i određeni procenat za svaku proizvedenu jedinicu ovog automobila, uz obećanje da će se on jednog dana proizvoditi u Kragujevcu.Italijanska fabrika je nastavila da proizvodi Punto2 , samo je sada nosio bedž Z10, i prodavao se na srpskom tržištu, a za svoje potrebe FIAT je izbacio potpuno novi model Grande Punto.
Godina: 2007
Bliži se vreme izbora. Vlada je u krizi, jer tokom svog mandata nije ništa uradila, i svesna je svog kraja.Država je u još većoj krizi.Ministar za prevare smišlja genijalan plan, platiće 400 miliona evra FIAT-u da ''kupi'' Zastavu, i u njoj nastavi da proizvodi i ovaj put i prodaje(bez carine) isti onaj Punto2 pod imenom Punto Clasic, a koji je do juče FIAT prodavao Srpskoj vladi kao Z10. Još veća ironija je, što je ovaj manevar iskorišćen u svrhu predizborne kampanje, i osigurao istoj Vladi novih 4 god. lagodnog života, nerada, i bespravnog bogaćenja.Nemojte da se varate da je FIAT uložio 700 miliona evra u ovaj projekat, 700 miliona evra je iznos kojim FIAT prebija dug Zastave za neisplaćena dugovanja za licencu Z10, jer se ona nije isplaćivala. Vlada koja je dosada pomenuti auto prodavala samostalno kao Z10 se odriče tog prava i profita!! u korist FIAT-a za nadoknadu od 300 evra po jedinici.
Punto se na našem tržištu prodaje kao domaći proizvod(sastavljen kompletno od italijanskih delova u Kragujevcu) po ceni od 6990 evra, sa uračunatim PDV-om, bez carine jer delovi koji stižu u Kragujevac se tretiraju kao poluproizvodi i nepodležu carinjenju.
Konkurencija:
Rumunska fabrika Dacia, izbacuje na tržište potpuno novi model Sandero, koji se sa uračunatom carinom i PDV-om kod nas prodaje za 6990 evra!!!
Godina: 2009
Mi proizvodimo automobil tehnički star 10 godina, koji smo doskora kupovali*čitaj preprodavali; i prodajemo bez carine po istoj ceni, po kojoj rumuni(kojima smo se dojuče podsmevali) prodaju nov, tehnički mnogo bolji, veći, sigurniji automobil.
Primer plastično prenesen na poljoprivredu: Imamo njivu i gajili bi paradajz al' nemamo seme.Kupimo od komšije gotov paradajz i na pijaci ga prodajemo kao da smo ga mi gajili.A onda komšiji platimo da dođe na našu njivu da gaji isti taj paradajz, ali ga sad on i prodaje tj. uzima našu zaradu. Bitno je da se po selu priča da mi pravimo paradajz.
Zaključak:
Naš razvojni put vodi samo u još veća govna.
Sarkastična opaska ortaka koji nije metnuo tuksona već duže vremena da je i zaboravio kako je biti učesnik seksualnog čina.
Sajt za pornjavu mu stoji kao hompejdž, a na ruci je dobio žuljeve od silnog šamaranja majmuna.
- Opet suva kita večeras?
- Jok! Vodim neku malu na gajbu, biće metanja u sondu! Jebaću kao da mi je prvi put, svršiću za minut, ako ga i budem znao pristaviti.
Kada cujete ovu recenicu znajte da sigurno zavrsavate izgubljeni u nekoj vukojebini
Lukic:Ma opustite se, znam put, bio sam dva puta tamo.
Vozac:Pa dobro , gde onda sada da skrenem?
Lukic:Skreni ovde druga desno , pa onda prva opet desno.Trideset minuta kasnije
Lukic:E sada levo i to je tu.
Vozac:Picka ti materina maloumna pa ovo nije kafic vidis da smo upali u necije dvoriste.
Drugi način se opiše neka osobu za koju se smatra da je opasna u tuči.
A:”Što mi ide na živce, ovaj Ivan. Jednom ću da popizdim, ima krvi da mu se napijem.”
B:”Batice, pazi se, taj udara samo dvaput, jednom u čoveka drugi put u leš!“
Često izgovarana rečenica od strane lenje osobe u pokušaju da se izbegne izvršavanje pojedine dužnosti. Ovo se može smatrati čistom psihologijom, jer se u većini slučajeva situacija uspeva preokrenuti u korist te osobe.
Miodragoljub: Mnogo sam gladan, ajde molim te izađi i kupi nam da jedemo.
Miodragoljubinka: Ma idi ti, ja sam prošli put.
Miodragoljub. Dobro, ajde, ja ću.
Samoprekoravanje koje čovek sam sebi promrmlja u bradu kad ne uradi nešto sam, već se uzda u nekog drugog, obično nesposobnog, zaboravnog ili jednostavno bezobraznog.
-Jesi odneo tetki one papire?
-Koje papire?
-Ma i ja budala... (za sebe) Pošalji ludog na put, pa idi za njim usput!
Najgluplji savet koji neko može da vam pruži kad izgubite nešto, jer da možete da se setite, tamo bi to i pronašli.
A: E gde su mi ključevi?
B: Pa ne znam. Seti se gde si ih poslednji put ostavio.
A: 'Bem te u glavu! Pa to i pokušavam da skontam, zato te i pitam da li si video.
Upućuje se čoveku koji se ponaša u neku ruku čudno, a u neku bogami i nenormalno.
- Brate, Jašar se prodao, ova mu nova pesma "Ništa vreme promenilo nije" čiz dokaz kako je propao rokenrol!
- Šta pričaš bre ti, Burgijo? Ma Jašar je brate, vrh i tad i sad, si ti normalan? Kad si zadnji put vadio lekarsko?
Verovatno će ostati noćna mora svakog stranca, a i Srbina koji je ikad bio prinudjen da prodje tom zemljom. Odprilike kroz brda i doline prolazi nešto što domoroci zovu auto put. Na "auto-putu" nema nikoga. Retko prodje po neko motorno vozilo koje podseća na automobil ali nije. Znači vi ste skoro jedini. Šta ako vam stane auto? Koga da zovete? Kako da zovete? Da li ima telefona u Albaniji? Kako da se sporazumete sa domorocima? Da li su domoroci ljudi? Da li će vas pojesti? Idete polu-putem u nadi da ćete sto pre ući u Crnu Goru, Makedoniju ili Grčku, izbegavajući Kosovo. Ponestaje vam gorivo, ogladneli ste, o neeeeee!!
Valjda ima negde u blizini pumpa? Vidite natpis za neki grad, ulazite u njega, osim sivih zgrada iz komunizma i blatnjavih kuća nema ničega, tu i tamo nekakva šupa, ogradjena resetkama, koja treba da liči na trafiku (mogu se videti i danas u Bugarskoj, verovatno i u Rumuniji). Na policama "trafike" su rasporedjeni retki albanski slatkisi, albanske cigare uz poneku paklicu Pall Malla ili možda Camela. Uzimate nešto na čemu piše "Qumësht çokollatë" i za divno čudo nalazite limenku Coca-Cole.
FUCK!!! Kako ćete da platite? Ko jos zna koja je valuta u Albaniji? Gde da promenite novac? Koji je kurs? Zajebi to! Uzimate jos nešto, i dajete nadrkanoj prodavačici 5 eura, ona vas gleda kao Boga. Da ste pitali da je jebete odmah bi pristala. Uzima novac i vi odlazite. Nadjete i pumpu i dopunite gorivo, uz istu pricu kao i na trafici, dajete 10 eura, i odlazite. U gradu prodje po neko musavo šiptarsko dete, po neki čovek na biciklu, i eventualno neki penzioner. Grad kao da je mrtav. Ponekad dobijete oštar pogled domorodaca. Odlazite iz grada i dajete gas da što pre izadjete iz ove proklete države ničega i bunkera iz vremena komunizma.
Pogledajte kartu Evrope gde je nacrtana železnicka i putna mreža. Pogledajte zemlje Beneluxa (u jeee), pogledajte onda Srbiju (slabo slabo), pogledajte onda Albaniju (empty).
Verujem da bi režiseri raznih Road, Boat i ostalih Tripova mogli dobar horor da naprave sa AlbaniaTrip!
Kao i mnogi roditelji i ja sam bio u situaciji da izgovorim ovu rečenicu. Naravno da svaki roditelj želi najbolje svom detetu ali za razliku od nekih roditelja skapirao sam da posle ove rečenice nema kompromisa. Ideš na sve ili ništa jer je tvoj autoritet u pitanju. Kažeš li još jednom, to znači da ipak nisi mislio ozbiljno i daješ detetu prostor da odbije poslušnost.
Ova rečenica se obično izgovara povišenim tonom i njom roditelji svojoj deci pokušavaju da zaprete i nametnu autoritet. U trenutku kada se ova rečenica izgovori roditelj je u nepovoljnom položaju u odnosu na dete jer je roditeljski zahtev već izignorisan nekoliko puta. Zato je taj trenutak ključan, jer najavljuje jedan od dva moguća raspleta situacije:
1. Dete izlazi kao pobednik iz rasprave i odbija poslušnost dok roditelj sleže ramenima i konstatuje da ga dete ne ferma ni dva posto.
2. Dete poštuje autoritet i roditelj je hepi.
Svako dete hoće da se igra još pet minuta, da jede treći sladoled za redom, šara po zidu i da skače po krevetu dok peva “Deset malih majmuna” sa ustima punim smokija... Ali ako stvarno hoćeš da te dete sluša, stavi mu do znanja da to što govoriš stvarno misliš i da ne postoji prostor za raspravu.
Dunja sedi na stepenicama ispred vrata.
Otac: "Dunja, ustaj odatle hladno je. Ne diraj te prljave cipele. Ulazi unutra."
Dunja ne reaguje.
Otac: "Dunja, ulazi unutra. Poslednji put ti kažem!"
Dramska pauza od dve sekunde.
Dunja i dalje kulira na stepenicama.
Otac: "Pa Dunja, zašto se prljaš... Hajde uđi unutra..."
Glas iz Mortal Kombat-a: DUNJA WINS!
Poslednja rečenica koju izgovorimo prije nego što shvatimo da smo nešto izgubili.
-Šta je ovo, što neće da uđe, poslednji put kad sam arčio, tu je bila!
-Srećo, ja ustvari nisam Dejana, nego Dejan. Probaj koji centimetar više.
