Odličan način da frizer otera babu iz salona.Ako ipak ne uspe,naplatiće joj duplo,tako da sledeći put sigurno neće doći u njegovu radnju.
Poluživa baba ulazi na vrata,a frizer gura mušteriju kojoj je uradio "zemunku" na pola glave i viče:"Ajde baba ti ćeš preko reda,vidim da te čeka pop,a i vreme ti je,ima tebe ko da nasledi!"
Baba beži glavom bez obzira i više ne prolazi tom stranom ulice.
Surova realnost danasnjice. Jedan ovakav fenomen sve je prisutniji kod mladjih generacija, po njima, kao potpuno normalna i prirodna pojava.
Razgovor dveju devojcica u autobusu tj. jedna objasnjava delikatnu situaciju drugoj.
"...i kazem ja njemu, tad sam vec prsla majkemi, kazem mu, decko, ako hoces nevinu devojku, potrazi je u trecem...a ne u sedmom razredu!!!"
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Stara taktika zastupljena u srpskom narodu. Jelte, Srbin je lud, Srbin je proklet i mnogo, baš, baš mnogo voli da zajebava jače. Ne kažem da je to loše, jer da nije bilo te karakterne crte sada bi Srbi bili ustašoidi muslimanske veroispovesti, nemačkog porekla.
-Pizda ti materina, da ti pizda materina! Neki konj te zajebava, a ti umesto da mu daš po njušci ti bežiš ko pičkica!
-Ćale tip je ko šifonjer...
-Ma ako je jači nije brži, a i da je brži ne zna put... Mog pradedu su jurili Turci, a tvog Austrija, tvoj deda je bežao od ustaškog noža...
-Što te ne ubiše na Kosovu 99-te...
Jedan poodmakli stadijum hronične nejebice koji u pakovanju sa očajem dovodi do ove krajnje morbide misli. Međutim, kao da realnost zabole, da prosti ovo dete, čkapi za morbidnost.
Ali ko te jebe kad si nolajfer kojem je jebeni LoL oterao curu jer nisi imao vremena za nju i sve lošije si je trsio, pa je našla zamenu u vidu malo manjeg nolajfera koji ima malo više vremena jer ionako nema šta da radi do oktobra, dok ne izađe novi fudbal menadžer. Ovaj stari je nezanimljiv jer Ibra sad igra u Pesežeu, a van Persi u Junajtedu.
Sad je sve otišlo malo dalje. Cure nema i opušteno jedeš luk, kiselo mleko i podrobicu, sve ono čega se ona gadila. Nesvesno si spustio higijenu na stepen niže, na nivo pedantnog avganistanskog neobrijanog talibana, kad je malo verovatno da bi se ogrebao za drk, a tek za jajoliz od polovne verzije Olje Bećković. Onda rešiš da se konačno odazoveš pozivu drugova za izlazak. Al' prc! Nema dezodoransa jer si, već gore pomenuti, nolajfer koji je potpuno zaboravio na tu zajebanciju, a čisto bi reda radi da se štrcneš koji put.
- Brate, dokle ćemo više ovako sa sindromom teniskog sudije?
- Ako ništa drugo, barem sakupljamo materijal za na suvo.
- Ne znam za tebe, al' ja sam zagoreo k'o gibanica. Poslednji put, mislim da je bilo pre dva meseca, sam dobio blajv od bivše i to je sve iz mog seksualnog života u skorije vreme.
- Ti si još i dobar. Ja sam poslednji put osetio žensko na svojoj koži onomad pre one žurke, kad sam pozajmio sestrin parfem.
Prvi put je slučajno ali ispadne dobra fora.
Drugi put...onako.
Ako ponovi, a svakako će uraditi i stoti put, to obara...smara...otupljuje sva čula i posere se u gušt.
Spašavaj se ko može.
- Nemoj da zovemo Kaću na karaoke. Prošli put .... sećaš li se....
- Nemoj dalje!!! Šta da radimo? Već sam je pozvao.
- Reci da smo umrli i iznajmi drugi kafić.
Najčešći inventar svakog proždrljivca iz crtanog filma. Svaki put kad vide hranu, oni od nekud izvuku ova tri predmeta.
Opis čoveka guste i dugačke brade u stilu okorelog drvoseče.
Jaaoooj kuku meni bolje da nisam ustajao iz kreveta......
Njen brat - svaki čas gvirka i druka kod roditelja.
Njena keva - svaki čas je tu da vidi jel nešto treba i da te opomene da spustiš noge sa stola.
Njen ćale - od kako si ušao on je prislonio čašu na uvo i na zid,čeka neki uzbudljiv zvuk da bane sa sekirom i natera te da zažališ što si muško....
Niko da dođe majku da nam opsuje, jer živimo u Vukojebini, pa nas se čak ni političari ne sete za vreme kampanje.
Često se dešava da devojčice od 11 do 13 godine stupaju u seksualne odnose, pa je tako i ovaj izraz nastao.
Koka-kola, Marlboro, Suzuki. Mesto na koje izlaze mladi i mlade. Zbog ovih drugih nataloži se tu i štogod matorih. Kič i šundčina-tako kažu. Sad, pošto sam poslednji put izašao u lokal koji nema karirane stoljnjake na stolovima i ima pisoar, kad je Mijatović pogodio prečku. Reko' sebi, izadji-šta te košta. To da itekako košta sam kasnije shvatio.
Ulazimo, pretresli nas. Dobro, to je lepo. Sigurnost je važna. Skoro gole žene igraju na šanku, to im je pos'o. Ove kojima to nije posao su samo za nijansu manje gole i ne igraju na šanku. I to je lepo-šta fali golim ženama? Uštekasmo nekako mesto za šankom. Gužva-puca! Gledam cene, skupo-ali ko ga jebe. Nismo ni mi golje. Samo prošle nedelje sam lično izvršio utovar-istovar preko dve tone cevi i rebrastih radijatora. Ima se.
Muziku znam, šuče svaki dan iz radija u kamionu, majstor voli kad zavija. Ovde peva neka Selma, dobra jebemlije. Utom, puče flaša-puče pička-stade Selma. Tuča. Dođoše oni što su nas pretresali i izbaciše ih sve đumle napolje. Nastavi Selma. To je isto lepo. Marva je napolju. Uguraše nam se neke klinke u punkt, nema veze, klinke su-ne smetaju.
-Ćao, ja sam Anđehlija.
-Pa gde si Anđehlija, oči mamine. Ja sam Frenki, celivam te.
-Znam, tvoj ćele mi predaje engleski.
-Blago ćaletu! Nego, ti često izlaziš ovde?
-Ma jok, ovo je tarzanija klub, a to je tako...
-Aha...pase, kapiram. Nego, hoćeš da popijemo nešto?
-Može. Ja ću moja-pička-dosta-košta koktel i Bejlis.
-Hoćeš i pojesti nešto?
-Molim?!
-Ništa, ništa. Evo stiže.Deset minuta uboge priče i pokušavanja ostvarenja kontakta između palamara i guzice.
-Što ti je drug tako tih? Upoznaj nas.
-Zove se Zapata, ali ima ženu. Kaže "nije kurcu verovati".
-Aha..
-Slušaj Anđehlija, hoćeš da odemo posle kod mene?
-Joj, pa što?
-Pa da pravimo šnenokle i 'ranimo ribice. Ne! Nego da te, da se tako vulgarno izrazim, spavam u dupe odozgore.
-Joj, pa ne znam bili tela.
-Nemoj tu da mi se snebivaš k'o Azijatkinja, nego kaži.
-Pa videću...
-Dobro, vidi-pa mi javi...-Šta dahćeš u njih? To su no-no igračice! :čuka Zapatu po glavi:
-Znam. Nego, pokid'o bi ih k'o Pahomije osmogodišnjaka. Šta kaže mala, 'oće biti jebačine?
-Kaže, biće. Dobro de to, nego da te pitam. Kako ti se sviđa Tarzanija klub?
-Brate Frenki, slušaj ovako!
Kad devojka uđe u autobus, a dečko joj sa stanice dovikne: 'E, donesi mi one porniće sa crnkinjama kad sledeći put budeš dolazila!'
Faza u kojoj se se šetaš po kući i uz put jedeš sve što ti padne pod ruku...frižider...trpezarija...špajz...slatko...slano....
Ćale pred spavanje.
Prosečna veličina polnog organa jednog savim običnog balkanca.
Kad mi profesor vrati indeks i kaze nesto tipa: "Nije dovoljno, kolega" ili "Vidimo se, sledeci put", osecam se ko klinac koji izgubi treci zivot na Hugu ubrzo posle ukljucenja u interaktivnu igru, a Hugo mu kaze :"Odlično si se igrao". A jadni klinac nije dao telefon nekom starijem nego klikco po telefonu bez veze. Nije ni poceo da se igra.
E u mom slucaju profesor Hugo mi vraca indeks i kaze:"Nije dovoljno, kolega" ili "Vidimo se, sledeci put" a u stvari kaze: "Odlično si se igrao".
Izraz moze da se upotrebi kad nekog rasturis u nekoj igrici pa malo likujes nad njegovim porazom. "Dobar si, odlično si se igrao" i slicnim situacijama...
npr,kao odgovor na cuveno pitanje:"Kakav sam bio/la?"
Dal mi je trebao i ovaj primer...hm?Nek ostane.
Pošto smo se oslobodili od turaka, blagom dedukcijom možemo zaključiti da u proteklih 100 godina ni jedan turčin nije sahranjen na ovim prostorima. Znači da više kod nas ne postoje turska groblja. E pa ovo je savremeni adekvatni izraz za osećanje koje doživimo kada prolazimo pored gore pomenuto groblje.
Trut je pčela, koja je shvatila da joj je za kilogram meda potrebno 60000 puta da izađe iz košnice i svaki put preleti po 800 metara, a isti na pijaci košta 400 dinara , tako da mu se jebe za med, već po ceo dan oštri kurac i čeka da oplodi jeftinu radnu snagu.
Situacija u kojoj ne možeš da zadovoljiš devojku samo penetracijom, dođeš do užitka pre nje, a onda je zadovoljavaš lizanjem.
Iako ti nije ni do čega, osim spavanja, osiguravaš sledeći put.
-Hm, duuušo...?
-Ovaj, izvini draga, nisam mogao da se suzdržim...
-(Snuždeno, polubesna faca)...
-Ovaj, a da ti nadoknadim "nekako"?
To je kada obavis veliku ili malu nuzdu pa cekas da prljava voda iz masine koja pere odnese fekalije a vodu iz kazanceta cuvas za sledeci put.
