Ženski trip u kome obitava žarka želja da titula komesara za proširenje pripadne čoveku prema kojem gaji posebna osećanja.
Čoveku koji je svojom ljubavlju i pažnjom zaslužio epitet prvog, dostojnog da na što romantičniji način ubere cvet istoj, pusteći joj krvcu k'o kasapin mladom Božićnom prasetu na najnežniji mogući način, nakon nekoliko proboja svoje ukrućenje močuge kroz vlažne zidove još uvek uske mindžice, podareći joj doživljaj koji će dugo pamtiti i rado ga se sećati.
- Ja sam oduvek želela da prvi put bude iz ljubavi. Tako se i desilo.
- Blago tebi! Ja nisam imala prilike da okusim tako nešto.
- Da, da, tebe je ujak silovao. Ali pazi, volela si ga, mislim, ujak ti je. I to je neka ljubav, zar ne?
- Da jebote, u pravu si! Kako se ja toga nisam setila ranije... Ajmo na sladoled.
Putovanje koje nema nikakvog povoda, putovanje radi samog putovanja.
Ali ne putovanje radi uživanja koje putovanja donose, nego iz čiste dosade.
-Za primer možemo uzeti naše političare koji putuju po svetu, navodno radi pametnih i dobrih strategiskih pitanja za našu državu, a istina je da putuju samo da im dupe vidi put.
Peta godina : Sa dedidonog kasetaša šiba Tarmi Rićmi... Ćale pevuši... Tebe boli kurac, igraš se u pesku...
Devet godina: Ekskurzija... Pun autobus klinaca koji slušaju Dr. Igija... Slušaš I ti, kud svi Turci tu I mali Mujo.
Trinaest godina: Ona Sanja je baš slatka, nekako se čudno osećaš kad prođe pored tebe, ali ona nosi neke crne majice sa kosturima, drugari kažu da je metalika. Čuo si kako neki stariji momci spominju tu metaliku I kažu kako je do jaja. Odlučio si da I ti slušaš metaliku I tražiš od keve da ti na buvljaku kupi majicu kao što ima Sanja. Keva ti kupuje Nuke trenerku... Mrziš kevu... Mažnjavaš pare od Dede I kupuješ metalsku majicu. Sad si I ti metalika.
Petnaest godina: Brzo si definisao muzički ukus I sad imaš gomilu CD-ova. Sa ortacima praviš bend. Ti si pevač, jebote! Sanja je upisala istu srednju kao I ti. Jednom je sa drugaricama došla na probu. Drkaš na Sanju svaki dan...
Sedamnaest godina: Komšija Mića, domar u školi, sredio ti svirku za dan škole! Bila je I Sanja I posle svirke ste se smuvali. Ti si car! Imao si svirku I smuvao si ribu! Svaki put kad je proba vari se granje. Pravi si metalac...
Devetnaest godina: Sviraš poonekad vikendom, ali nema kinte. Ma ko ga jebe, ti gradiš karijeru. Na maturskom si kresnuo Sanju. Pišeš joj pesme. Sanja ne voli to što duvaš. Kažeš da vise nećeš. Lažeš... Nećeš na faks, bićeš muzičar. Sanja upisuje faks.
Dvadeset godina: Sad te I plaćaju da sviraš, kažu biće od vas nešto. Često posećuješ Sanju I ona tebe... Volite se.. Batalio si travu... Dop je bolji...
Dvadeset I dve godine: Stondiro si u Sanjinom studentskom stanu... Otkačila te ... Kaže da si jebeni džanki... Snimio si album I posvetio ga njoj... Ali nju to vise ne interesuje...
Dvadeset I pet godina: Album je prošao ko kurac... Niko ne sluša metal...A nema vise ni Sanje, nemaš pojma šta je sa njom. Batalićeš muziku ...
Dvadeset I šest godina: Čuo si da se Sanja udala... Pun šleper riba si pojebo, al ti nekako prazno oko srca. Učlanićeš se u neku stranku I promeniti svoj život. Zbogom Metaliko!!!
(deset godina kasnije, kadrovsko odeljenje državne firme)
- Dobar dan, ja sam po oglasu, donela sam CV za radn... Baki, el si ti?
- Znamo se od nekud, gospođo?
- Ma daj, to sam ja Sanja... Ne seri da si me zaboravio!
- Nisam. Ako mislite da se tako izražavate na random mestu, ovo nije firma za vas.
SLEDEĆI!!!
Da je život autoput A3 Frankfurt-Keln, a ti baja sa vetrom u kosi i mečkom čiji broj konja prevazilazi tvoj IQ, boleo bi te zuluf što Mađarska nema more nego samo blatno jezero Balaton. Ali život je maćeha i kurva, nekad siv, a nekad žut i mnogo više liči na Ibarsku magistralu, a umesto štutgartske mečke sa punim kurcem konja ti imaš mongoloidnu mazgu sa dve polomljene noge. Obe desne, čisto da stvari budu još komplikovanije.
I ceo vek nešto improvizuješ, zaobilaziš govna i rupe po svom putu, obećavaju ti Koridor 10, a jedva dobiješ kikiriki za kljuse. Nekad, mada vrlo retko, pred tobom se ukaže ravan put, čistina, a u mazgi proradi adrenalin. Ako tada, jebiga, oklevaš i pametuješ, onda si prokleta budala koja boljem ne može da se nada niti bolje zaslužuje.
Ako vidiš prazan gol, šutneš loptu, a ne pitaš gde je golman. Ako ti pičoka raširi noge, ne nudiš je kafom i ne tražiš CD debelog Berija Vajta, nego krajišnički odlučno penetriraš u njeno međunožje. Zakucavaš nerotkinju dok traje, jer neće trajati večno, umoriće se mazga, a tvoj ravni put će blokirati štrajkači iz čačanske „Slobode“ jer im ne daju regres, pizda im materina da im pizda materina.
Ako ga zalilaš kad ti se naguzi, možda i preveslaš Ibarsku.
Manje ili više suptilna zamerka pametnjakoviću da vam bespotrebno prepričava titorijal o stvarima koje i mala deca znaju a moja baba rešava jednom rukom u po noći bez znojenja.
- Iskosi malo!
- Ćale brate, pa ne sipam prvi put...
¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸
- Jbg, neće...
- Nema veze. Probaćemo opet kasnije. Mislim da je to zbog stresa. A i mnogo piješ u poslednje vreme... Ajde probaj da mi ljubiš stomak!
- Eh sine, nije mi prvi put da zakazujem... ništa ne brini, zna deda napamet dalji protokol...
(Prethodni delovi: 1, 2, 3, 4, 5)
Iako mi je neka ideja bila da se ovaj serijal nastavlja sa razmacima od po 2 dana, rekoh sebi, "Prašino, nemoj da ubijaš inspiraciju dok je imaš". Unapred se izvinjavam onima koji vole krateže, a iako sam planirao da ovo bude najduži, verovatno će biti jedan od najkraćih tekstova uopšte.
Elem, u prošlom delu stigoh do trenutka kada je Srbija napokon počela da liči na nekakvu državu. Kralj Petar, u svojim šezdesetim, počeo je da oseća kako nije dorastao državničkim dužnostima, pa je rešio da njegov sin postane princ regent- što će reći, on bi sam ostao kralj, ali bi njegov sin obavljao sve njegove funkcije. Petrov stariji sin, Đorđe, bio je malo čvrknut u glavu, i mada se istoričari ne slažu u kojoj meri, bilo je jasno da on ne može pri čistoj svesti i zdravoj pameti biti kralj. Stoga je Petar odlučio da ga na tronu nasledi njegov mlađi sin, Aleksandar, koji je potom imenovan i za princa regenta. Aleksandar je bio pametan dečko, ali je odmah počeo da pokazuje određene diktatorske osobine- za razliku od njegovog oca koji je svu vlast dao narodu, Aleksandar je ipak više bio za čvrstu ruku. No, to je u početku bilo korisno, jer je jedino takav lider mogao da reši neke stare probleme.
Baš kao što je područje drevne Palestine veoma malo, ali ima mnogo naroda koji bi želeli da je osvoje, tako i na Balkanu postoji područje, opšte svedeno pod naziv Makedonija. Na njega su pre 100 godina polagali pravo Srbi, Bugari i Grci (nije to ništa, danas na dotičnu pravo polažu Bugari, Grci, Albanci i oni što tvrde da su drevni Makedonci, jedino Srbima ništa ne daju). Problem je bio u tome, što je šapu na ovoj zemlji još uvek držala Turska. Stoga, ove tri nacije su rešile da ko braća govno podele Makedoniju, ali i da oslobode od Turaka ceo Balkan do Istanbula. Posle 20 i nešto godina, Srbi su počeli da se pripremaju za svoj omiljeni hobi- rat!
Najave ujedinjenja
Postojala su dva ključna koncepta balkanskih integracija, početkom 20. veka. Prva je bila veoma interesantna i predlagala je formiranje Balkanske federacije, u koju bi ušle Srbija, Crna Gora, Rumunija, Bugarska i Grčka, uz mogućnost širenja na Bosnu i Hrvatsku ako to dozvoli istorija. E, sad, kad su velike sile čule za to, nimalo im se nije svidela ideja o supersili na Balkanu. Zato je prednost počeo da dobija jedan drugi koncept.
Ideja jugoslovenstva nije nastala preko noći, kako danas neki vole da veruju. Pojavila se u izvesnim masonskim krugovima još sredinom 19. veka, a do prvih decenija 20. već je uveliko uzela maha. I u samoj Srbiji nastale su organizacije, poput "Ujedinjenja ili smrti" (rođene iz oficirskih krugova koji su pobili Obrenoviće), na koje ću se vratiti u narednom delu.
Iako su Francuzi, Rusi i Englezi bili spremni da prihvate ovo rešenje- neke zemlje nisu: pre svega Austrijanci, jer je Jugoslavija podrazumevala da se njima samima oduzmu Hrvatska, Slovenija, Bosna i Vojvodina. No o tome kasnije.Balkanski ratovi
U Srbiji su na mogućnost konačnog oslobodilačkog rata gledali sa simpatijama. Uostalom, već 20 godina se radilo na profesionalizaciji vojske, bilo je krajnje vreme da se i dobije neki rat. Srbija, Grčka, Bugarska i neizbežna Crna Gora su sklopile savez, koji je podrazumevao da ukoliko je jedna od njih napadnuta, to bude tretirano kao napad na sve njih. Sve je bilo tu: sila, volja, saveznici, razlog... ali ne i povod!. Za to su rešili da se postaraju upravo Crnogorci. Kao spornu granicu, ocenili su onu na Skadarskom jezeru. Brže-bolje, izazvan je baš tu incident, posle koga su Crnogorci zahtevali da Turci napuste dotično jezero. Turci su odbili. Izbio je Prvi balkanski rat.
U "odbranu" Crne Gore ušle su preostale tri zemlje: Grčka je Skadarsko jezero branila osvajajući Solun u Egejskoj Makedoniji. Srpska vojska je napredovala kroz Kosovo, potom upala u Staru Srbiju (vardarsku Makedoniju, odnosno, današnju Makedoniju), i bitkama kod Kumanova i Bitolja proterala Turke. Slične rezultate su postigli i Bugari. Srpska i crnogorska vojska su se spojile u delovima Metohije i u Sandžaku. Potom je, simbolično, pobodena srpska zastava u Jadransko more.
Kao i obično na kraju svakog rata, bilo je posla i za diplomate. Pregovore su organizovali Britanci. Kao Amerikanci danas, ispali su arogantna govna, jer su sasvim neplanirano stvorili još jednu državu na Balkanu- Albaniju. Nerado, sve pobednice u ratu su morale da je priznaju, iako su Srbi, Crnogorci i Grci već imali ideju kako da je podele.
Jedna zemlja je odbila da potpiše sporazum- Bugarska. Drage komšije su smatrale kako je srpska taraba ušla duboko u njihovu teritoriju. Tako je izbio Drugi balkanski rat.
Bugarska je napala Srbiju, kojoj su se pridružile Crna Gora, Grčka, a potom, nova članica saveza- Rumunija i- najvećim balkanskim obrtom sudbine- Turska. Za razliku od onog idiotskog rata, koji je vodio Milan Obrenović skoro 30 godina ranije, sada su Bugari bili ti koji su morali od usranih gaća da prave bele zastave.
Nova runda pregovora je organizovana u Bukureštu, a tu su Bugari faktički samo potpisali ono što i drugi godinu dana ranije u Londonu. Novi raspored snaga na Balkanu, međutim, nije se svideo jednoj državi. Pogađate o kome je reč.Godinu dana, Srbija je bila tek nešto manja od Dušanovog carstva. Naravno, ekonomiji je bilo potrebno izvesno vreme da se oporavi, a novim teritorijama da se integrišu u državu. No, sve je bilo na pljuvometar da odleti u paramparčad. Beograd, glavni grad, bio je rekom udaljen od Austro-Ugarske, koja je počela da gomila trupe na Drini, Savi i Dunavu. Razlog je bio jasan: Srbija je morala ili da nestane, ili da se smanji, jer je za svega 30 godina dostigla gotovo polovinu one veličine, koju je Austro-Ugarska postigla za nekoliko vekova, a pretila je da nastavi da se širi- i to baš na njihove teritorije. Čekao se samo povod. A on je, u p(P)rincipu, uskoro stigao. No o naredne, nadasve uzbudljive 4 godine, u narednom delu.
To je ,,Sad sam ja neko mudo'' osecaj.Znas tekst napamet,pricas uporedo sa glumcima i nerviras one koji ga prvi put gledaju.Znanje teksta je srazmerno broju n,a obrnuto srazmerno zanimljivosti scene.Vrh se postize kada bez gledanja u TV pricas tekst pocevsi sa pricanjem teksta u isto vreme sa glumcima,sa sve tisinom izmedju dijaloga....
E,kad to postignes,onda pocinje primena legendarnih citata u svakodnevnom zivotu.
,,Maratonci trce pocasni krug''
i naravno:,,Crni Gruja''
Najčešći simboli koji se pojavljuju naizmjenično kod gledanja u šolju. Obično se pojavljuju ovim redosledom, ali ima ljudi koji im malčice zamjene mjesta.
Milka: Aj ti gledam u šolju?
Jovanka: Ne moraš, ionako su tu dobitak, put i potkovica.
Milka: Aj bar parove da ubodemo?
Stvar koja se vidja u svakoj šoljici kafe nakon ispijanja iste, ali, vide je samo ljudi kompetentni za tu vrstu nadgledanja.
Baba: sine vidim ti ovde dole neki put....
Bombastična najava nekog proizvoda, ili pak događaja, koji će oplemeniti ovdašnji živalj kao ništa pre njega. Spremite se da vam oči budu otvorene neuki paori!
-Po prvi put među Srbima, nova nada svetske muzičke scene, devojka sa neverovatnim glasom i talentom, Selah Sue (Sela Sju) dolazi u Kombank Arenu 23. septembra!
-Neviđeni napredak u tehnologiji, prvi put među Srbima, Drajkuker! Kolač u tiganju? Mislite da je nemoguće? E, pa, pogledajte!
To je izraz koji se koristi obično kad ste u žurbi i nema vremena za objašnjavanje gde idete...
Ortak:Matori e si lud 'de ćeš sad pa imamo matu?!
Ja:E idem...ma sudbina me na put šalje!Baba:Pa de sad ode jooooj, ul'ca nikog nije vaspitala setićeš se ti mojih reči!!!
Ja:E koba sudbina me na put šalje...
Ritualni usklik koji zene izgovaraju pre a pojedini muskarci za vreme obreda zvanog seks na jedno vece.
On: Cekaj samo da odem po kondom.
Ona: Samo da znas, ovo mi se desava prvi put.Ona: Ovaj... Jel to imas nekih problema tamo dole?
On: O, Boze... Popio sam previse... I umoran sam... Ovo mi se desava prvi put.
Najpopularnija muška frizura
Frizer(ka): Šefe, kako ćemo?
M.M.: Ma, k'o prošli put....
U 40% slučajeva se radi o poslu a u 60% o drugoj ženi...
-Draga, nemoj da me zoveš, biću u romingu 3 dana...
-A gde ideš dragi?
-Pa kod... U... Na službeni put...
Čuvena recenica brice,berbera iz nekog provincijskog mesta,koju čujete dok Vam veže onaj beli carsav oko vrata i steže štipaljkom toliko čvrsto da ne mozete dalje da disete,a kamoli da odgovorite.Gore izgovoreno ima dva cilja.
Prvo: Da ostalim musterijama ,koji cekajuci svoj red listaju stampu, stavi do znanja,kako ON poznaje svaku musteriju/glavu/ u selu.
Drugo: On u stvari i ne zna drugacije,sem-„Kao i prosli put“.
To je jedna rutinska,štanc obrada,pri kojoj se samo menjaju glave,a mustra,rad,frizura su isti.
Kad neko nekog bez preteranog napora, pobedi, zajebe ili nadmudri.
Prešo sam te ko svinja put!!!
Stepen propalosti neke osobe.
Otkad se mala Maja pustila u promet, propala k'o regionalni put.
U vreme kapitalizma - ubijanje od rada sa poslovnim partnerima - jer ko jos ima vremena za privatni zivot
U vreme komunizma - svalerancija sa sekretaricom - jer sta se koji k radilo za vreme komnunizma
Kapitalizam
Muz: Draga, idem na poslovni put...
Zena: Jao, dragi, brzo se vrati, nemoj puno da se nerviras...
Zena u sebi: Jao, kad dodje Dusan bastovan pa kad mi pokrati travicuKomunizam
Muz: Draga, idem na poslovni put...
Zena: Jao, dragi, brzo se vrati, nemoj puno da se nerviras...
Muz u sebi: Jao, kad dovatim Dusanku sekretaricu...
Zena u sebi: E,pizda ti materina,nacu i ja nekog bastovana za par godina...
Kombinacija poslednjeg puta i stražnjeg ulaza.
- Ženo, jesi mi spakovala četkicu za zube?
- Jesam, crni Dimitrije...
- Preci mi se okreću u grobu. Nikad niko u mojoj porodici nije bio u zatvoru. I to zbog čega?! Račun za grejanje. 20 dana! Sunce im krvavo jebem... Toplu vodu prodavaju.
- Lezi, Dimitrije. Odspavaj malo. Ko zna kakvi su tamo kreveti.
- Nego... Hehehe... Nešto mislim, sad je prilika da probamo zadnji put, a? Hehehe...
- Pomeri se s mesta, otkud zadnji put, pa ne ideš na doživotnu.
- Ma oću bre, Radice, u dupe da te jebem! Šta se praviš naivna?
