- Ej, jesu li ovo tvoje slike na netu?
- Nisu, to je neka paćenica uradila fotomontažu. Ja imam mladež na lijevoj strani, na slici je na desnoj.
- Razumijem. Sigurno je "fotomontažu" radila prednjom kamerom.
- Sigurno. Glupača. A lijepa sam jel da?

- Ženo, deder uzmi one ariljske pamučare iz korpe za prljav veš i skini mi sepiju sa televizora, počinje derbi ne mogu da ih razlikujem. Mada što jes' jes', nije da im ne pristaje ova govnjava boja i jednima i drugima.

Mentalac: E, slusajte vic:
-Zasto zene ne znaju da se parkiraju?
-Zato sto ih muskarci ceo zivot uce da je 15cm ustvari 20cm. Hahahahaha..
Gomila: Hahahahahah
Lik kome nije smesno: -.-
Mentalac: Hahahaha vidi ga nije razumeo..
Lik kome nije smesno: Razumeo sam slepce, nego mi nije smesno -.-

Izlazim iz kupatila, kad u sobi začuh neku poznatu melodiju, zatim krete glas:''Go, go, Power Rengers''. Jao, bre, što mi čuka poče da lupa 200 na sat, otkad to nisam čuo. Uletim u sobu, onako sa smeškom na licu, jebote Rendzeri. Da i svaki kadar serije, mi budi sve veće sećanje, radost. To je to. Uz to sam proveo dobar deo svog detinjstva. Pa, mi kroz glavu prođe, kad sam bio klinac, zaigram se napolju, a moja baka izleti iz kuće pa vikne:'' Perooo, počeli Rendzeeeri''! A, onako razvuče 'e', kao da je ta reč, oduvek bila naša. Ja trk u kuću, bez treptanja i daha odgledam epizodu. Pa, motivisan izađem opet napolje i imitiram svog omiljenog Rendzera (crnog). Sad više bake nema, a ja odrastao, pa mi ostaje da, rado se sećam.

Izjava osmogodishnjeg dechaka na datu temu...iz knjige "Bukvar dechjih prava"

"Dajte mi četvrt hljeba i dvjesta grama ožalošćene ..."
"... ??? ..."
"Jes' ti nova ?"
(klimanje glavom)
"Tirolske, bona, tirolske ..."

Kada neko kaze da Milan Mladenovic ne zasluzuje da trg nosi njegovo ime zato sto se drogirao, a pritom ne vidi da je on bio:
-izvaredan muzicar (sa tim se slaze i vecina pevaca narodne muzike)
-jedan je od prvih koji je na ovim prostorima svirao new wave
-izvaredan tekstopisac, pesme se slobodo mogu porediti sa pesmama nasi najboljih pesnika
-covek koji je u najgorim godinama propagirao mir
-koji se nije se plasio da kaze svoje misljenje
-koji se bavio se muzikom zato sto je voli, a ne zbog novca ili slave
-pametan (da se videti iz njegovih intervjua)
- i idalje jeste uzor mnogim mladima (u pozitivnom smislu, jer oni koji ga vole ne gledaju njegovo drogiranje vec negovo delo) i mnogim rock muzicarima sa ovih prostora

Primer1: krenuo si da dohvatis nesto (cesto to bude bas pice od kojeg si i dospeo u to stanje) i obors ga, kako? Pa lepo, kad posle pitas sta si uradio ispostavi se da si istom rukom zakacio to posto si posao jer ti je cela slika pomerena nekoliko cm u stranu.

Primer2: Igram ja WoT (World of Tanks) i vidim secka mi slika, izadjem iz igre, pogasim sve programe koje "vuku" net i vratim se kad ono isto. Pogledam Ping i FPS (frame per second) sve je na normalnim vrednostima, pogledam kantu pored sebe, 5 piva, i kazem sebi: aaaa u tom grmu lezi zec.

Obicno slikaju svoj odraz u ogledalu,ma kakav on bio......

- Ej, ta je vec bila

(primer zbog dužine nije potrebno čitati:))

U ranom detinjstvu:
-Mama, Marko(brat) mi je pojeo čokoladu.(kmeeee, gušiš se u plaču)
-(mama kroz smeh) Pa nema veze, brat ti je, a i to je obična čokolada, evo ide mama da ti kupi drugu. Nemoj plakati zbog gluposti.
(umazan čokoladom bratić se plazi dok rukavom brišeš suze)

U osnovnoj:
Sutra je pismeni zadatak iz matematike a ja nisam pipnuo, uh, ubiće me moji ako dobijem keca.
-Hehe, a sećaš se kako smo se u obdaništu plašili samo da nas ne bije ona debela(vaspitačica) sa teškom rukom i da ne bude spanać ili pilav za ručak. Ceo dan samo trčali i kikotali se.
-Hahaha to su bili dani.

U srednjoj:
-Brate, imamo 1000 pismenih vežbi ove nedelje, ne znam ni odakle da počnem a nije me ni briga, onoj Tatjani iz II/4 sam poslao pismo, pisao ga 4 sata, tako iskreno i lepo nikad ništa nisam napisao, pa sam bih se primio da sam dobio tako nešto. A ona skoro da mi se i ne javlja, daj Bože da nije bacila čim su joj predali, sad me nervira jer ne znam dal je ovo neka njihova glupa igra ili jednostavno je nije briga za ono što osećam prema njoj, a ne izlazi mi iz glave, ne sećam se kad mi je bilo teže.
- A u osnovnoj smo ih samo zadirkivali i štipkali, bilo nas je briga, visili na košu po ceo dan i igrali segu kod Nemanje, a vidi ova sranja sad.
-Hehe koji smo zvrndovi bili, to su bili dani.

Na fakultetu:
-Čoveče pa gde si, šatro smo najbolji drugari a u poslednjih par nedelja te nisam ni čuo a kamo li vid'o, šta ima novo, kako si jbt?
-Ma gde da me vidiš kad i ne izlazim, zatvorio sam se u sebe i u onaj ćumez u kome živim, e da, što me podseti, moram do kraja meseca i da se iselim iz tog špajza, gazdarica me šutnula jer dolazi njen rođak iz CG da studira, dekintirao sam i nemam kredit zato nikog i ne zovem. Ovaj ispitni rok ispušio totalno. Milena me ostavila pre 4-5 dana. Zamisli ej, posle 3 i po godine veze, svet mi se srušio, voleo bih da me nema.
-Ma daj brate, tako sad razmišljaš, prebrodićeš ti to brzo, kladim se da se više i ne sećaš ni imena ni lica svojih simpatija iz srednje...hahah kad smo zajedno ono....
-(prekidaš)Heh, to je bilo smešno, kako smo samo mi bili smešni, napijali se od dva piva i sve nam je bilo ravno....kakvi problemi, kakve simpatije i devojke, vratio bih se u to bezbrižno vreme. (vraćaš se trenutku)E, pričaću ti sve kad dođem sebi, odoh sad da tražim stan i ubijem se.

Zamišljam....
(čovek sedi u čekaonici, jako uzdišući drži glavu na raširenim mu šakama, pored njega žena, crvena i naduta od plakanja, u vazduhu samo tišina i napetost, sve to prekida i lomi zvuk vrata koja se otvaraju, oboje istovremeno podižu glavu ka doktoru očekujući da ovaj nešto kaže)
-Biće sve u redu, dete vam je dobro.

Nekad su ovi još teži dani i problemi jedini razlog da se setimo "onih" i iščupamo nešto dobro i pozitivno iz prošlosti koja je retko kad takva(puna lepih trenutaka i doživljaja).

Ah... Bože... kakva dobra prilika...
Oh... ajde sad...