Kuče za poneti.

.......ma oni su svi ziljavi,kace neke ziljave slike i glume neka lazna prijateljstva,sve mi se to gadi,svi su seljaci neopevani,slusaju tamo nekog Sabana i Semsu,pa nije im ovo Teheran,a ako nisu sabani onda su kao nesto u emo fazonu,slusaju osecajni rock,goticari pozeri,ma svi su oni pozeri.Samo idu po tim splavovima i slikaju se,sta me boli kurac de si bila za vikend,pusti me da zivim svoj normalan zivot....

Osobe koje sede ispred bifea u nekoj selendri, piju Lav pivo, puše Best i merkaju lokalne ribe. Oni retko komuniciraju o temi koja bi zanimala ljudsko biće. Pričaju o tome koliko se daleko čuju žabe iz bačkog kanala, da li je Teksas u Aziji ili Africi. U novinama gledaju samo slike jer ne znaju da čitaju. Svi imaju tetovaže koji su jedni drugima radili '79. jedni drugima, to je uglavom njihov horoskopski znak. Svi su propali fudbaleri.

Nešto što postoji samo i jedino u Americi i nigde više. Kada ti je rođendan, ti trebaš da izađeš sa curom na pivo a gomila tvojih ortaka da ti obije gajbu i šatro napravi žurku iznenađenja. Pošto ti trebaš da se praviš da nemaš pojma da će to da se desi, uvek ćeš da im se zahvališ iako znaš da je to redovna pojava u vašem društvu, i praviš se prijatno iznenađen.

Velelepni bunker za nalaženje privremenog spokoja kraj upokojenog...Ukrašena je figurama lavova,tigorova ili mitoloških bića, koja poput Sfinge imaju ulogu da odvrate sujeverne članove rakarske mafije od obijanja grobnice.De luks odaje mogu imati i krevet,kadu,tv sa satelitskom antenom,...Po želji velikog seoskog ili prigradskog ktitora(izgradio najveću kuću u kraju,fudbalski teren za dečurliju...) krasnorečivi kamenorezac može uz poželjne Petrarkine stihove uklesati i obaveštenje kada je pokojni prebegao za Austriju, kako ga je posao sa ćuretinom obogatio, od koje bolesti je preminuo (kako je teklo lečenje od plućne embolije)...

Poznato je da dame kada biraju svoje buduce partnere prvo traze na uvid njegove nokte, a ako budu zadovoljne izgledom lepih negovanih muskih ruku i noktiju, onda se dalje razmatra njegovo ponasanje, osobine itd. Ako dama ne bude zadovoljna izgledom njegovih ruku....momentalno ga otpisuje! Nokti su ogledalo coveka!

Jedina stvar pored menstruacije zbog koje ces zesce is*izdeti ako zakasni

Sabor je casopis koji je stampala novinska kuca "Borba" jos pre Prve velike seobe slovena i nastavila da ga stampa sve dok se kvalitet papira toliko upropastio, da je cak nemoguce isti koristiti za potpalu.
Opet, Sabor je casopis koji je vekovima bio prvi domaci tabloid, u kome naravno nisu objavljivane baljezgarije i slike golih pevacica kako jedu cevape sa poda.
Verovatno se mnogi secaju istog, sa stolova svojih baki i deka, prabaki i pradeka, cukunbaki i cukundeka.

Jedan od najpoznatijih i najboljih američkih bejzbol klubova, čiji logo nose ljudi širom Srbije na majicama, duksevima i kačketima, a da ni nemaju pojma šta to ustvari nose.

To je ono dobro poznato pitanje koje vam postavljaju ljudi koji zele ili dobro zezanje sa vama ako pristanete ili lozenje ako su ozbiljni. Vi mozete odgovoriti sa da ili ne. Ako pristanete, pa to radite na sopstvenu odgovornost. Posledice mogu biti fatalne. ja vam preporucujem da kazete NE. Ne u slucaju ako vam je to profil na kojem imate vase licne slike itd, da u slucaju da vam je to neki bzv profil. Videcete svasta.. Navescu primer jednog mog ortaka :)

Najbolesniji narod na svetu. Bolesni jer su posle hiljada godina tradicije zasli u potpunu suprotnost svemu sto su negovali do tad, bolesni jer su postali najgora mesavina zapadnog i istocnog, bolesni jer vecina njih i nema zivot, nego borave u stanovima (bolje reci kutijama) od 2x2x2 m izmedju dva radna vremena. I dan danas cesto zivot zavrsavaju harakirijem, cisto da bi se bar u smrti vratili korenima.
Inace, moj omiljeni podatak je da su vodeca nacija po broju zrtava na foto safarijima i zooloskim vrtovima, posto pokusavaju da zaspale zivotinje probude gurkanjem i sutiranjem, da bi im slike bolje ispale.

Savršeni budilnici nedjeljom, na listi odmah iza komšijske bušilice ali posle turbo folk ljombera sa odličnim zvučnim sistemom. Imaju frekvenciju od jednog i po ponavljanja u sekundi, a amplitudu dovoljno visoku da prođe kroz zidove. U suštini derišta željna pažnje sa jako dobrim glasnim žicama. Mama ko mama, moderna i nafrakana izbacuje slike za instagram (često i tinder), dok malo čedo uporno viče dok s osmjehom posmatra ono radi čega mamu i doziva. Dakle, slomljenu vazu, šlogiranog dedu ili najčešće, govno na sred sobe.

Nepravilna,ali široko rasprostranjena skraćenica nastala zbog lakšeg izgovaranja.

Sastoji se od dvije riječi "Kad(Sad) će"

Mili Bože čuda velikoga,
Sastale se svinja, Bolt i ćurka,
Na Vukajliji pravi se žurka.
Za neke Vukajline stanare,
ovo je k'o iz šale,
Još koji trenutak, pa se ide spiti,
Ovaj Bolt je brz kao munja.
Da te negrdim više, puno si mi drag
Ovo je moj memoar,
Kakav blam i prostota,
što nisam Bolt, to me je sramota.

Davno su prošla vremena podele na fanove Elipsa i Silueta, Smaka i Bijelog Dugmeta, a u nedostatku novih velikih imena na domaćoj rock sceni možemo se deliti i na fanove starih. Protivnici su verovatno dva (u svakom smislu) najveća srpska rock benda. Da ih razmotrimo:

U levom uglu je Riblja Čorba, po mnogima najveći rock bend sa ovih prostora. Više okrenuti tradicionalnom rock zvuku i ikonografiji i mejnstrimu, prosečnom slušaocu "razumljiviji", stoga i popularniji; ali tolika popularnost ne dolazi samo od rock fanova već i od širokih narodnih masa - Čorba je odavno postala nešto što je nekada bilo Bijelo Dugme, što će reći - narodni bend. Vođ benda Bora Đorđević, u narodu poznatiji kao Bora Čorba (između njegovog imena i imena benda mnogi, naročito iz već pomenutih narodnih masa, stavljaju znak jednakosti), poznat po oštrim tesktovima ali i svojim kontroverznim stavovima je jedan od najvećih i najuticajnijih autora sa ovih prostora. Iako je često lutala po žanrovima, Riblja Čorba je nešto najpribližnije velikom hard & heavy bendu što imamo.

U desnom uglu je Ekatarina Velika, ili EKV, po mnogima najveći rock bend sa ovih prostora. Više okrenuti umetničkoj strani rock muzike, uživali su kultni status godinama, iako su sa albumom Par godina za nas uveliko bili u mejnstrim vodama. Vođa benda, pokojni Milan Mladenović, je jedan od najvećih i najuticajnijih autora sa ovih prostora. U ovoj borbi ovaj bend ima veliku prednost jer su jegovi glavni članovi odavno otišli u legendu (da ne kažemo mrtvi), pa im se nije moglo desiti da omatore i da im otupi umetnička oštrica kao Bori, ali i zato što su za života su bili nešto drugačijih pogleda na svet od Bore, pa im se nije moglo desiti da naprave onakve istupe kakve je pravio on.

Po ovome bi mogli zaključiti da je fan Riblje Čorbe veliki ljubitelj alkohola i ljutog rock 'n' rolla, a fan EKV-a onih stvari (umetnosti, književnosti, filozofije itd) kakve ne zanimaju mnogo prosečnog građanina ove zemlje. Podela se ne završava na ovim bendovima. Velike su šanse da fan Riblje Čorbe ne voli Block Out, Bjesove, Kandu Kodžu i Nebojšu ili čitavu tzv. "Novu srpsku scenu", a da fan EKV-a ima vrlo loše mišljenje o YU grupi, Generaciji 5, Galiji ili Kerberu. Čak i kada ste fan oba benda, uvek ćete afinititetima više naginjati ka jednom.

Važna napomena: Slike prosečnog fana Čorbe ili fana Katarine su stereotipi. Veliki broj domaćih rokera voli oba, a veliki broj ne voli ni jedan od ova dva benda. Autor definicije iskreno veruje da se oba benda mogu voleti podjednako, iako ni njemu samom to ne polazi za rukom i upoznao je svega nekoliko ljudi koji gaje takvu ljubav.

To što svetsko prvenstvo u fudbalu ne prenosi pink. Vuvuzele i Acu ćemo nekako i preživeti, ali kada bi se utakmice prenosile na pinku, to bi otprilike izgledalo ovako:
slika podeljena u tri slike, u jednoj farma, u drugoj neki talk show, a u trećoj fudbal, i u tu treću na svakih 14 sekundi uletela bi poneka reklama (kada krečite, krečite..). U dnu ekrana išli bi komentari, poruke zaljubljenih i ima li lepa devojka da se javi obdarenom momku na broj 064.......A u gornjem delu ekrana išao bi tekst najaktuelnijih vesti. Negde bi već ugurali i reklamu za biomed i horoskop..

Sumrakom je dobovala sitna, dosadna kiša, a negde u daljini hor pijanih glasova se nadjačavao sa harmonikom … “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je maaaala” … Eee, moji vi … meni je prevelika večeras, mišja rupa da mi je …

Prošlo je tačno šest meseci otkad sam otišao u rat i tri otkad sam se iz njega vratio. I dva otkad si mi rekla da je među nama gotovo. Da ti ne pada na pamet da ceo život dvoriš bogalja. Bogalja ? … Taj te bogalj voleo, i još uvek te voli … Da, ali si i go kao taj pištolj za pasom što nosiš, rekla si. Pištolj ? … Eh, da … stara, verna “tetka” šćućurila se u futroli k’o da zna da je oružje poraženog ratnika. Otkopčah lagano dugme i kundak odblesnu mutno u odsjaju prozora. Pomilovah ga, a zatim se šaka uvežbanim pokretom savi oko njega i povuče napolje.

Sedam na stolicu, stavljam cev među kolena i repetiram. Leve ruke nema da mi pomogne, opravdano je odsutna … na mrtvoj straži podno metohijskih planina. Ustajem i ponovo zauzimam busiju kraj prozora. Prst je na obaraču, prinosim cev slepoočnici. Dodir hladnog čelika i kože aktivira kaleidoskop pred očima.

Trčimo po pljusku, mokri k’o miševi, do spasonosne nadstrešnice lokalnog autobuskog stajališta. Da, pratim te kući. Da, nemam jebena kola. Ali sam srećan dok ti kosu sušim maramicom. I ti si srećna. Ili mi se učinilo ? Češljaš mi kosu prstima dok brbljaš nešto veselo, od čega ni reč nisam upamtio. Šteta ...

Nakon što te bus odneo video sam te samo još dva puta, ako ne računam snove i slike sa tvog venčanja koje su mi poturene na uvid uz pogled ispod obrva i tek ugašen osmeh oko usana. Likovali su lokalni zvrndovi, mislili su da ću da ridam, šta li ?

A onda, vidim moju sestru kako me grli i plače ljubeći prazan levi rukav moje košulje, uz „samo kad si mi se živ vratio“. Plače seja jadna, a ne sme da mi kaže da se otkako sam otišao, u tvoj život uvukao nemir, a s njim i on – Elmer Davež, lokalni „milioner“, koji doduše ne poseduje palatu i jahtu, ali je njegov „diskretni šarm buržoazije“ učinio tvoju „nepodnošljivu lakoću izbora“ još lakšom. Luksuzna kuća na periferiji ili podstanarstvo ? KušEMdasi ili gradski bazen ? Toyota Land Cruiser ili Taxi ?

Ali ne, dušo, čaršija se večeras neće osladiti našom pričom. Znaće, ako povučem oroz, da to nije zbog sakatosti, posttraumatskog stresnog poremećaja ili kukavičluka, već zbog nas dvoje.

Zbogom „tetka”. Dosta je bilo.

* * *

Svratih pre neki dan do vaše radnje po neku robu. Miholjsko leto. Elmer za divno čudo beše uslužan i nenadrkan. Sa zadovoljstvom konstatovah da bi mu kapica rabina dobro stajala na dobrano proređenom skalpu i da će mu ogledalce uskoro biti obavezan asesoar kad pođe na pišanje.

A onda si se odnekud pojavila ti, vodeći klince za ruku. Kratak osmeh očima i konvencionalno „Dobar dan“, tek toliko da preparirani ništa ne primeti, ustostručili su vrednost moje odluke da spakujem „tetku“ nazad u futrolu pre deset godina.

1. (vistavision) je postupak u filmskoj tehnici pri kojem se scene snimaju teleobjektivom kojem ugao snimanja iznosi do 75 stepeni; filmska se traka odvija dvostruko brzo od snimanja običnim aparatima, a osim toga pokreće se horizontalno a ne vertikalno; time se polje snimanja povećava za otprilike dvostruko; kasnije se ovako snimljeni film redukuje na običnu veličinu, a slike mu se - uslijed prvobitnog postupka - odlikuju izvanrednom jasnoćom, posebno krajolika i masovnih scena; projektujući se na ravno platno (katkada i u engl. izgovoru vistavižn)
2. premasturbalna mašta

To je kada iz svake muzičke kutije proizvedene u istoriji (u Kini, naravno) svira jedna te ista Za Elizu, kada na svakom malo "napaljenijem" sportskom dešavanju (npr. Dejvis kup kvalifikacije u BG) piči Karl Orf i Karmina Burana, kada na TV uz slike dunava ide i, naravno, valcer sa tog istog, lepog i plavog. Dodao bih i neselektivno ubacivanje semplova klasične muzike u napete filmske scene i, kao vrhunac, najodvratniju stvar koja može da se uradi: postavljanje kratkih isečaka klasičnih kompozicija kao zvono na mobilnom telefonu.

Retoričko pitanje upućeno ukipljenom detetu. Koje je upravo obrstilo muškatlu u gostima. Ili prosulo sok od maline na tetkin heklan stolnjak, konac jaka petnaeskinja. Ili traži peto parče čokoladne torte, od kojeg preti kombo useravanje.

Podsećanje koje u bebećoj glavi izaziva slike helijumskih balona, zelenog flomastera, odskačućeg Tinki-Vinkija i Miroslava Ilića u kaubojkama, ali ne i toga što je "dogovoreno". Jer za dogovore zabole i resorno ministarstvo, a kamoli četvorogodišnjaka kojem je uspeh ako se seti da ne proguta kinder-žumance.

No, važno je da savesni roditelj ispadne autoritet i da se vidi da se potrudio i "komunicirao" kod kuće, pa nema veze. Bitno je odigrati "dil" tačku.