Naš običan, svakodnevni život, okruženi smo raznim vešticama, zmajevima i čudotvorcima kao i njihovim raznim kriminalnim delima koja su odavno opisali braća Grim i Andersen.Sva zla iz bajke su se vratila u naše živote, samo je dobro negde nestalo i skoro niko ne može da ga nađe.

Reči kojima se udara temelj i podloga i pravi se četvorospratnica neizvesne budućnosti. Svako dete kome su uopšteno podareni prsti i koje je bilo u stanju da razlikuje onu visoku ''ting!'' od niske ''dng!'' note, sa iole malo smisla za okruženje, na muzičkom stalno crtajući violinski ključ pravilno, bilo je krunisano novim modernim umetnikom koji će naterati i Sajmona iz britanskog ''Idola'' da mu namigne i potapše ga po leđima i omađijati Ljutka iz ''Snežane i sedam patuljaka'' da skakuće bezbrižno uz njegove kompozicije. U kasnijim godinama možda i osmisli svoj sopstveni muzički pravac, dok bude bacao peglu sa tri drugara ispred Doma Društvenih.
Bilo da je u pitanju svetski prvak u simultanom sviranju iscepanih papirića takozvanim ''pffft'' stilom, koji uveče u svojoj sobi aktivno persira svojoj svesci sa notama i pije energetska pića sa usnom harmonikom, ili malo dete koje izbacuje pesak sa lopaticom i kanticom prisećajući se u glavi početka saundtreka Simpsonovih, ekstatičnost pri krunisanju ovakvih vunderkindova je na visokom nivou.
Kako od sredine, kako od porodice, ovakve četvorotaktne individue dobijaju dnevnu dozu najčešće naivne i bezopasne podrške koja ume da proteče krvotokom, i stimuliše ih na slobodno stvaranje pod dejstvom mašte. Ali, ako u jednačinu ubacimo preambiciozne roditelje sa neostvarenim mladalačim snovima o sviranju solaže na krovu solitera u dvanaest popodne na radni utorak, ili o otmenom pipkanju vrhovima jagodica crno-bele tipke klavira ispijajući brendi na dvoru princa Edvarda, pomešanu sa konstantnim zadirkivanjima vršnjaka i pitanjima: ''Jesi ti siguran da nisi gej?'', dobijeni rezultat može biti gori i neprijatniji od prdeža tokom jednominutnog odavanja počasti žrtvi koja je umrla od gušenja toksičnim gasovima.
Svaki pokušaj održavanja i napredovanja u učmaloj sredini je nemoguć. Zato se ovakve osobe sele, kao ptice kada odu u toplije predele. Tamo se osećaju sigurnije i lepše im je zato što po prvi put u životu mogu da kažu koji instrument sviraju i da pritom ne gledaju u cipele, očekivajući neko podjebavačko pitanje ili sarkastičan osmeh. Ali, samo oni retki uspeju da uopšte i progmize dotle. Ostali samoproklamovani Betoveni i Mocarti se utope u idilu života, ubeđujući sebe da se ne bi snašli u muzičkim vodama.

Situacija u kojoj se ne može baš sigurno reći ko je otac budućeg deteta.

Argument kojim pokušavaš da ubjediš djevojku da pristane na razne perverzije.

Meriks belina, najbelje što može biti. Kad se profesor seti da, jednom u godini, ode na bazen, jezero ili more pa se pojavi kao White Sensation i svima natera suze na oči od proste refleksije sunčeve svetlosti o mramornu belinu njegove kože. Jedino što može da nadmaši utisak ove beline je, kad vam se povrati vid, pogled na šorc i slamnati šešir iz doba Marije Terezije.

Džubaja predstavlja najgoru kaznu za vojnika na služenju roka...
To je odeljenje u trpezariji gde vojnici odnose tacne posle obroka a radnici u džubaji preuzimaju prljav pribor; jedan istresa ostatke u drnč i baca prljavo posuđe u sudoperu, dvojica peru pribor u deterdžentu, jedan ima zadatak da ispira... i tako 1.500 kompleta pribora, 3 puta dnevno...
Dolazite sami do zaključka da samica u poređenju sa ovim izgleda kao banja, a požarstva & straže kao dobrovoljni rad humanitarnog karaktera.
Inače "džubaja" je žargon na reč "džuboks", jer ta jeziva prostorija najčešće nije veća od najobičnijeg jebenog džuboksa...

Nezaobilazna igra u svim kvizovima koji pretenduju da budu ozbiljniji.
Otvaranjem cetiri podpolja dobijes resenja polja, a resavanjem cetiri polja dobijes konacno resenje.

Mrtvo.

Beo belcati automobil.

Dolazis u tvorzu,nov si,guster.Izlazis iz smrdljivog autobusa sa ostalim zatvorenicima vezan lancima.U dvoristu su se okupili stari robijasi i gledaju ove nove.Posle pet minuta u celiji sa jos sedam robijasa,oni te bacaju na pod i siluju svi redom.Onda te onako silovanog pitaju za lovu,a ti nemas.Onda te izlemaju i polome svaku kosku u telu.Odvedu te u zatvorsku bolnicu a tamo bolnicar oce mito a ti nemas,pa ti on dovede staru ekipu koja te jos isprebija i opet te siluje a bolnicar korumpirani te otpusti jer ti nije nista.Na tusiranju te siluju opet a u menzi te izbode nozem na smrt Abdulah koga si slucajno pogledao u oci a on to bas i ne voli.

Najveći mogući atak na komfor vašeg doma. O važnosti obavljanja velike nužde već je sve rečeno, nema potrebe ponavljati. Za bolju sliku ovog neopisivog užasa koji nažalost može da zadesi svakog od nas, upotrebiću citat jednog velikog ali skromnog čoveka, dragulja naše estrade: Bolje živeti u šupi sa udobnom WC šoljom, nego u palati sa neudobnom.- Rade Lacković

Najveći neprijatelj koji vreba ujutro od sedam do devet i popodne od četiri do šest, kada su Beograđni bunovni pre, odnosno premoreni posle posla. Naravno, kad pada kiša, počinje s prvom i ne završava se s poslednjom kapi. Ne daj Bože da sedneš u kola, možeš da se pozdraviš sa benzinom koji si planirao da koristiš za vožnju uveče do grada. A ni gradski prevoz nije najbolje rešenje, potući ćeš se sa nekom babom, ostaćeš bez novčanika ili će prevozno sredstvo da crkne na pola puta, pa ćeš morati peške.

Legendarni strip sedamdesetih godina. Izuzetna politicka satira sa nezaboravnim likovima.

Ono što ostane posle jabuke, ona tvrda sredina.

ustajem, trčim da se umijem, operem zube, brzo oblačim farmerke i neku izgužvanu majicu, trčim na autobus, dolazim, i onaj veliki sat, koji radi u jedom od sedamdeset i sedam gradova, pokazuje 6h i 25min. Brzo vadim fon. jer naravno mislim da su se zajebali oni, a ne ja, međutim vreme se poklapa. Tada dolazi do nenajavljenog pomračenja sunca, udara komete i još par fleševa pred očima, sednem i samo što ne počnem da plačem i kažem sebi, Idiote sledeći put trezan navijaj sat! Tako propade ceo 1h prelepog sna..

Obavezna situacija u svakoj sladunjavoj istražiteljskoj TV kreaciji. Lik pobio pola Central Parka mačetom i zapalio benzinom, savatali ga kul istražitelj koji ne skida cvidže za sunce i njegove kučke pomoćnice na osnovu toga što se popišao na obližnje drvo, a ovacije na sve strane. Pravda je zadovoljena. Čak i ptice radosno cvrkuću, a drveće se radosno njiše. I američka zastava isto, u svakom drugom kadru. Ko ga jebe kad piša na drvo.

Fifa 94 u četvrtoj nedelji trudnoće. Čuvena simulacija fudbala za Amstrad, Spectrum i Commodore 64 i slične im digitalne dinosauruse.

Kontrola - 4 tastera za upravljanje i 1 (i slovima JEDAN) za šut, dodavanje, štagod...

Default timovi - Soccerama, Legs Eleven, Kevs Cosmos...

Po sedam igrača u timu, uključujući i golmana i svi liče na Maradonu sada - masna kosica, stomačić i baturaste nogice.

Apsolutni vrh povodom takmičarskog žara u modu HUMAN vs HUMAN. Faulova nema.

Top feature - izgurivanje protivničkog igrača u aut, dok mu je lopta naravno u nogama, uz žučne proteste igrača koji kontroliše izguranog.

I dok pišem sećanja naviru... :)

Najbolji nacin da se udubite u zivot, kao reka suza na obronku planine dok divlja telad pokusavaju da reinstaliraju windows sedam, pokusavate da dohvatite slamu spasa u nedodjiji prslikanih predela iz tOLKINOVOG ROMANA O HOBITIMA, tek shvatajuci da ste slucajno pritisnuli kaps lok ali to vas ne sprecava da nastavite potragu za hvatanjem misli izmedju ljbavi i mrznje, dobra i zla, zvezde i partizana, turskih i latino serija, dok sve gubi smisao kao poslednji zalazak sunca, kao pad kod pandura i placanje prve kurve, i zabajanje igle medju prste na nogama.

Izraz koji opisuje konzumaciju isključivo bezalkoholnog piva.

Reci koje se pisu drugacije, a imaju isto znacenje.