To je onaj što suši meso na tavanu, a nikako mu ne izgori krov od kuće, seljak je u srcu i duši, a ceo život je patio da bude oficir (kompleks dece sa sela).Iz gore pomenutog se vidi da taj čovek ima velike komplekse, svoje selo poredi sa Parizom i kaže da je lepše od njega,peva o ljubavi na seoski način,a mnogi kažu da spada u najvece švalere na srpskoj estradi jer i sam kaže "Kol'ko ima na livadi sena,Još sam više poljubio žena.Tri put sedam, dvadeset i jedan,i jos osam eto toliko sam.Bilo ih je i malo i mnogo nisam tačno izbrojati mog'o" To je prvi čovek koji je u Srbiji napravio pesmu za Kučkinog sina i definisao taj pojam i to još mnogo pre vukajlije, meni intimno najbolji hit Rada Jorovića:

Kučkin sin

Ko rastuži crne oci
ubio ga dan, ubio ga dan
ko rasplaka moju dragu
pokida joj san, pokida joj san

Ko je taj kučkin sin
nasoj sreci dušmanin
i da mi je rod rodjeni
platiće on meni, platiće on meni

Ko to ne zna da je ona
ljubav srca mog, ljubav srca mog
ko rasplaka moju dragu
kaznice ga Bog, kaznice ga Bog

Ko rastuzi srce njeno
nanese joj zlo, nanese joj zlo
ko rasplaka moju dragu
saznacu ja to, saznacu ja to

Modifikovana skraćena verzija stare poslovice koja suštinski ne menja značenje originala. Istinita životna smernica i pokazatelj da svaku knjigu treba dobro "pročešljati."
Svakom od nas se više puta u životu desilo da nas roditelji ostave same u kući jer su imali neodložan put od nekoliko dana i pritom nam ostavljali neki dinar, čisto da se prehranimo i ne skapamo od gladi. Naravno uz obećanje da ćemo sve vreme učiti, učiti i samo učiti, ne bi li popravili slabu ocenu. Naravno da knjigu nismo pipali ali je dnevnih i noćnih žurki bilo na pretek. I naravno da je na svako telefonsko pitanje roditelja: Jel' učiš?, sledilo naše : učim, učim. Podrazumeva se da smo ostali bez ostavljenih nam para već drugi dan i da nas u životu održavaju samo sposobnost naših drugara da iz svojih kuća ukradu nešto hrane i njihove dobre volje, i ne treba podsećati da na svaku telefonsku proveru u vezi učenja i dalje sledi odgovor: učim, učim.
Ali, ova priča ima još tužniji kraj. Kako su došli sa puta od sedam dana otac pravo sa vrata "pikira" na knjigu iz koje je trebalo učiti i iz njenih stranica vadi svežanj novčanica, koje je pred put tu očigledno i stavio, uz ciničan osmeh i komentar: A, ti učiš, učiš...

Recenica koja se uglavnom izgovara,nakon visesatnog gledanja nekoga kako se muci.

Jednom rečju zaraza.Koliko god da kupiš,sve ćeš izgrickati.Dobra zamena za nokte u stresnim situacijama.Šansa da usne prirodnim putem poprime volumen a'la Andelina Džoli usana.Dobra strana u odnosu na crne semenke je to što se od njih i pojede nešto i što proizvode manji efekat rudarskih ruku.Mogu biti i dobar izgovor da malo oćutiš sa cimerima posle(tvog i njihovog) napornog dana.

Merna jedinica za protok vremenskog perioda. Izražava se u godinama.

Budala. Ret. Krele.

Građani, ti čisti i pedantni ljudi. Ah da, video sam ih jednom. Širio se miris kaldrme i betona od njih, tačno sam mogao da vidim tu udešenu garsonjeru na Čukarici o kojoj su toliko pričali.

Najaviše se Bogami sedam dana unapred, kad nastade tarapana. To se brale klalo na sve strane, pržile se šnicle, jaja se odvajala u posebne pregrade da im se prati posle. Koje poštovanje leptijebem.

I dođoše jedan dan. Uploviše spasatom u našu avliju a sva čeljad napolje da ih dočeka. Govorjahu nekim čudnim jezikom.

-"Pa gde ste kumovi sto godina vas pogledamo."
-"Š'a da ti kažem matore, problemi u trafiku ono, drži vino misim jeeee."

I hvališe nas mnogo i često, a imaše i apetita da jedu fala Bogu milome. I čudno mi bejaše što nas hvaljahu toliko te ih preupitah -"Zar je mogućno da selo bjaše lepše od grada." A oni mi odgovarahu slatkim kaldrmskim narječjem -"Lepota ova dostojna bješe najvećih monumenata Stare Grčke matoreee." A ja ne znadoh šta mUOmenti bjahu, no ne smedoh pitati da glupog me ne nazovu.

I pušjahu nekakav čudan duvan od koga se čovek smjaše vasceli dan.

I bijahu, i odoše, suza mi iz oka krenu. Nek vam kola fino idu, pa da i mi vama dođemo nekad u posetu, velegrada da vidimo.

Čuveni (nazovi tajni, pošto je ubeđen da ga niko ne vidi) pogled na dnevnik profesora koji vas mrzi.

Tako se ponekad naziva testo koje ispadne previse tvrdo ili zilavo kada se spremi.

Slikovit opis jedne alkoholičarske familije.

Obično su od nas koji igramo fudbal mladji u proseku 4-5 godina.Ti klinci, barem u mom kraju, niti sam ih u životu video sa rancem na ledjima, niti sam ikad video da idu kući.Klinci bleje po ceo dan u parku, igraju se sa decom od 2-3 godine, a kad mi izadjemo da igramo fudbal onda sednu na klupu i traže da igraju...

...Kod nas se zna pod kojim uslovom igraju...

Zatražiti nerealno visoku sumu kinte za neku robu ili uslugu. Ispaliti cenu naglo, s neba pa u rebra, nadajući se da će šokirani kupac biti izvatan na brzaka. Klasična APP taktika.

Uteha kvazi-religioznog studenta, a i njegovih roditelja, zbog silnih šestica koje redja na faksu k'o Hitler Jevreje u stroj za streljanje.

Legendarni holandski fudbalski stručnjak. Jedan od najuspješnijih selektora u istoriji svjetskog fudbala, osvojio je sve što se može osvojiti. Trenirao je mnoge klubove, kao što je Olimpik iz Tampona, gdje je u vrhuncu karijere kao pojačanje doveo kontrovezno lijevo krilo Ulo Žaka.
Odrastao je u siromašnoj porodici, na ulicama Amsterdama. Svoje umijeće za fudbalske taktike pokazao je još u ranom djetinjstvu, kada je sa svega sedam godina vodio reprezentaciju Ulica crvenih fenjera na prvenstvu lokalnih kvartova. Imao je zavidne rezultate, osvojio je peto mjesto na svom prvom nastupu na nekom velikom takmičenju.
Prvi veliki korak u profesionalnoj karijeri napravio je tako što je potpisao za Romunski Rapid. Tamo je "izvajao" Šipu Raca i Žilimi Jaja u jedne od najboljih fudbalera svih vremena, koji su kasnije, najviše zahvaljujući njemu prešli u Kalčo, gdje su se obogatili.
Mana mu je bila, što je volio da opšti sa kevama svojih "beba". Najviše je imao odnosa sa iskusnom pornićarkom Picako Jama, inaće kevom Šipu Raca.
Poslije smrti Žilimi Jaja odlučio je da prekine svoju bogatu karijeru, jer nije mogao da izdrži toliki pritisak, jer mu je Žili bio poput sina.
Vjeruje se da se poslije toga zamonašio na Tibetu, gdje je poslije mnogo godina i okončao svoj ispunjen život.

Vrlo zajebana izreka ako se shvati bukvalno.

Najčešći izvor zarade domaćih gastarbajtera posle mešalice za beton.

Ne misli se na torinski klub gde trenutno jedan naš čovek zarađuje sebi 'leba sedeći na tribinama i češući jaja. Misli se na starije gospođe koje često budu meta naših ljudi koji su otišli trubuhom za kruhom. Takođe, ne misli se na starije gospođe koje žive u memljivim stanovima i za ručak hasaju salamu, nego na one koje svojim raskošnim nekretninama često privuku dođoše koji im za bogatu nadoknadu pružaju orgazme u poznim godinama poput Barona iz jednog dobro poznatog domaćeg filmskog ostvarenja. Oni zajebaniji likovi će smuvati babe i oženiti se njima kako bi nasledili svo bogatstvo koje su njihovi muževi zaradili vrednim radom ili vrednim pljačkanjem židovske imovine onomad kad su Švabe puštale gas kao žene vaginalni sekret na prizor Ivana Bosiljčića.

Danas toga malo ima, nije na ceni. Ljudi jure titule, da ih nazivaju gospodom, doktorima, profesorima, pa mi se čini kada bi ih neko nazvao čovekom, da bi se postideli. Nekako, čini im se obično. Svi smatraju da ako jedan profesor napravi 10 profesora, to je velik i važan posao, ali ako jedan čovek pomogne drugoj osobi da ostane ili postane čovek i da se čovečno prema drugima odnosi, to nije vredno pomena. Zamlaćuju se ljudi sa tim, kako im je bogatstvo ako imaju šest ili sedam cifri na štednoj knjižici, kako su veći ljudi ako imaju više 10-ki u indeksu, a najveće desetke, one životne, nigde se ne pišu. Pa se tako juri karijera, puno novca, sve u nekoj veri, da jedan akademik uvek može biti čovek, ali ne i čovek akademik. I to je ta greška. Jer čovek se postaje polako. Sa svakim stiskom ruke i samim tim što si uz čoveka i sam postaješ čovek, ali čim jednom okreneš glavu, sve to rušiš i gubiš. A na kraju, zaboravi se sve. Sve te titule što zamazuju oči i bodu, da li je neko milioner ili profesor svetske književnosti, ostaje jedino da li si prema nekome bio čovek. Jer prava pomoć se ne traži, ona se daje svojevoljno, prijatelji moji.

Izraz u seoskim sredinama označava da je neka životinja u domaćinstvu dobila dvojke ali kod današnje omladine izraz se odomaćio kao izraz za vrhunsko zadovoljstvo ili pak za najvći bedak.

Džejms Bonda,najpoznatijeg fiktivnog tajnog agenta, u službi protiv megalomaničnih komunjara, naši ćalci su u ondašnje "njihovo" vreme krstili po srpski jednostavno za izgovor- DŽEMS BON ( pr: Klin Tisvud, Alkpone, Bemve, Bemiks, untruciger i tako u nedogled).
I dan-danas se drže tih "principa".

Ultimativna parabola ljudske izdaje. Zabiti nož u leđa...samo, ovaj, spreda i u srce.

Jer u srcu sam te do juče drž'o, govno jedno, a danas mi iz njega krv puštaš!