Žešće oronula i neuredna soba. Mogućnost normalne egzistencije i hodanja je nemoguće, a ni svest o tome gde šta stoji nije fizički moguća bez Zahija Havasa, njegovog pustinjskog autfita krem boje, još par članova tima i poveće grupice egipatskih šljakera koji kopaju 'de im ovi "stručnjaci" kažu dok hoćne Moldavke glancaju Zahijeve testise, a posle mu horski pevaju "Oj Manjačo".

Izraz pomoću kojeg seljaku najlakše objasnite da ste se predhodne noći napili kao stoka i da je za vaš sjebani jutarnji izgled kriv mamurluk a ne neka droga ili bolest.

To je sposobnost muve da sakrije svoje prisustvo u sobi, sve dok vi niste na granici da zaspite. E, onda pocinje, kao lesinar, da oblece oko vas i ne dopustajuci vam da je oterate od sebe.

Kako je loše kad te probudi u 9 komšija sa motornom šegom, koji se sprema za zimu prije početka ljeta. I onako mamuran, izraspadaš se do kupatila koje je naravno zauzeto, pa se otkotrljaš nazad do sobe i upališ kompjuter koji te ubija u pojam svojim vječnim procesom paljenja do statusa predvidjenog za guglanje. Dok pokušavaš da uspostaviš kontrolu nad čulom vida, tvoje ogromne krameljine padaju u najglibaviju stvar na svijeT, zvanu: tastatura, dje se taloze na predhodnoj podlozi. Zatim se javlja bol u nekom od ekstremiteta, za koji naravno ne znaš čime je izazvan i dok pokusavaš da vratiš film koji izgleda kao da je pušten na youtube-u preko dial-up-a sa redovnim pucanjem konekcije, dolazi najgora scena kad si se smuvao sa grobom. Podrazumijeva se da ti od društva gorenje ne gine i već razmisljaš o brojnim opravdanjima i sticajima okolnosti koje su dovele do toga. Šega i dalje razara i onako mamurnu glavu a programi nikako da prestanu da se pale. Vec nervozan na pragu dana ideš do kuhinje da utuliš dehidraciju i majki obrazlazeš kako si se prejeo one presušene pršute sinoć. Najzad wc se otvara i nakon nervoznog pogleda u ogledalo pereš ruke novim Nivea sapunom i razmisljaš o sasvim nebitnim stvarima. Telefon zvoni, glava pulsira i vijest glasi da je kolokvijum za 10 minuta što te baš ni malo ne zabrinjava s’ obzirom da si se vec predao u toj oblasti. Sav slomljen, nemoćan sijedaš za kompjuteR i pališ facebook. Vidiš jednu notifikaciju, odnosno najkatastrofalniju sliku ikad, koje se ne sjecaš. Na redu je cafemontenegro dje prva vijest koja ti upada u oči govori o razvodu Ognjena Amidžica i njegove zasigurno ljepše polovine što nikog na zemaljskoj kugli ne zanima. Gasi se mozila, pali se counter i pored statusa admina, 6 čitera ti ubijaju volju nakon 2 runde igranja i kuca se q-tab-enter. Šta sad ? Kakav no-lifer. Ideš da spavaš sa nadom da će ti sledeće buđenje promijeniti um.

Baba koja je "ušila" sve belosvetske špijune na razmeni, svetske istražitelje, forenzičare i Herkula Poaroa i Šerloka Holmsa zajedno. Njoj ne trebaju špijun bube i kamere, jer sve vidi, sve čuje i sve zna. Ni bubašvabe joj ne promiču. A ništa nije videla, ništa nije čula i ništa ne zna, nego je, eto, samo svratila da popije kafu.

Kada pijani klinci na razuzdanoj žurci svesno iglom probuše jedan od osam kondoma, promešaju ih u nekoj posudi i razdele među sobom.
Sutradan počinje napeto isčekivanje.

Pokušaj da se opravdaš pred roditeljima, nakon burnog izlaska, pozivajući se na slavne pretke.

Izraz kojim te majka zamoljava da joj doneseš nešto, ali u imperativu.

Užasno smrdi. Bazdi.

...kad ga kupi i kad ga proda.
Rušenje sneška koje usledi nakon što obraduješ garažu novim sadržajem.
Taman misliš usrećio si se ljubimcem, kad jok. Čim mu nešto zafali, zaboli te glava kad ti ispostave račun za popravku ili preveniranje iste. Il' svaki deo košta ko vambračno dete., il' troši ko da usput prosipa.

Način skladištenja robovske radne snage u situaciji kada vlada deficit smeštajnih kapaciteta uz suficit topovskog mesa.

Vecina starijih muskaraca voli da se pohvali time da je ratovao nebitne su cinjenice da se on u vreme rata nije ni rodio,bio dete,krio u atomskom sklonisti ceo rat.

Dogma zapadnog kapitalističkog društva gde je čovek prvo mušterija pa tek onda čovek. Izjednačiti slobodu sa srećom, izjednačiti izbor sa mogućnostima, ponuditi mogućnosti, a kad se već nudi to mora, bato, nešto i da košta, pa ne može baš toliki altruizam za džabe... Ali šta je nešto novca za sreću, zar ne, nisi neki sitničar, ili ne dao bog, smarač? Šta će mušterija, slegne mula ramenima, ionako već rinta da bi živeo, živi da bi radio. Pored 16 sati radnog vremena, kredita i lizinga, ko će razmišljati da li je starije kokoš ili jaje, ionako ih dele dve police u Merkatoru. A tu ima ne jedna kokoš, nego 36 vrsta, sa kostima, bez kostiju, veća, manje organska, neorganska, genetski modifikovana, sa obronaka Alpa, volja ti bataci, sa karijem.... A tek jaja, od S, M, L, XL, pa do P veličine, A ekstra, A, B klase, ekološki, štalski, kaveski uzgoj... Provuci platnu karticu, imaš ne jednu, nego sedam komada od četiri banke, i ne razmišljaš mnogo. Natakni sluške smartfona, pusti neku muziku i uživaj. Nešto ludo, opušteno i samo napred, jesi plejer, klaber ili si smarač. Dabome.

Ustavi malo, netemane jedan!

Isto se zoveš kao pokojni deda. Seti se njegove priče... Dedu su oženili njegovi roditelji. Nije bio nešto lep, stidan je bio i pomalo klempav, kao i ti. Pričao ti je krišom da baba ne čuje da ni ona njemu nije bila nešto lepa, ali njegovi i njeni se našli, oboje iz siromašnih porodica, takva odluka pala. Za prvu bračnu noć posudio gaće nemecke proizvodnje od starijeg brata. Na početku su se on i baba gledali popreko, vremenom naučili da se tolerišu. Tolerancija je prerasla u poštovanje, poštovanje u ljubav. Četrdeset pet godina braka, dve kuće izgradili, ogromno imanje stekli, dvoje dece, pet unuka. A ti, ime dedino, u trideset i nekoj, nezaposlen, ti danas u dva ujutru spuštenih gaća stojiš kraj laptopa na jedanaestom tabu youjizza listaš da nađeš dovoljnu dobru žensku da ga izbaciš, jer jebiga šteta je baciti na neku lošu. Ali, da bi naći neku novu, nešto do sada neviđeno, ekstravagantno. Možda neka ektra riba ima na trećem tabu, šteta bi bilo stvarno... Jebote, pa listaš već par sati, štaš, nevoljno nađeš u bukmarku nešto provereno, mrziš sebe zbog jebenog kompromisa, ali pogledaš, pa da na miru možeš da legneš. Sam, u osam kvadrata iznajmljene sobe. Sutra je novi dan, iznajmljeno skupo popeglano odelo na jeftinom kineskom plastičnom ofingeru. Novi dan, četvrti razgovor za posao ovaj mesec. Pardon - invervju. Zadnji put si na intervjuu pao kad si nekom menadžeru na pitanje "Koje su Vaše mane?" rekao "Pa, iskreno, podosta ih imam", a i opet si zaboravio da se smeškaš, blago i poslovno odmereno, kako to tutoriali na netu savetuju. Treba sada leći, biti odmoran i nasmejan na novi razgovor za posao. Kutijica tableta za spavanje kraj kreveta... Doktor je lepo pitao, pružio izbor: Gospodine Kovačeviću, imate ove četiri vrste, koje želite, izbor je Vaš? Smrtna tišina mračne sobe budi usnule demone, nastanjene ispod tepiha šarenih laža. Tu, bato, Bajer tablete od 400 mg ne pomažu mnogo... Bol neki u duši, šta li je, jebem ga.

Kapitalistički marketing se zasniva na maksimizaciji profita pod paradigmom pružanja iluzije slobode. Iluzija slobode povećava očekivanja jer se nudi mnoštvo virtuelnih mogućnosti. Od toliko izbora, majku mu, jedan mora biti savršen. E, vidiš, kada prva kiša sapere tu šarenu fasadu, tu realnost opiči čoveka po čelu. Dilemom koliko je izgubljeno načinjenim, konkretnim izborom razočarenje se oduzme od sreće ponuđene čitavim spektrom mogućnosti, sve u svemu, matematika prvog razreda. Želja za novim mogućnostima povuče ponovo, i jovo nanovo, čovek kao miš vrzino kolo okreće.

Ključ sreće – ne očekuj mnogo i drži se stvari koje su se generacijama održale, jednostavnih principa koje je vreme proverilo. Samo se seti dede, imenjaka, i posuđenih nemeckih gaća.

Lepa mogućnost izbora, a opet mnogo gori paradoks. Jebala vas sloboda koja se meri sa 36 vrsta kokošijeg mesa u Merkatoru! Hoću obične gaće, dvoje farmerke, krevet da mogu zaspati u toplom, kajganu od običnih jaja. Ne treba mi mnogo, ali dovoljno da mogu sa nekim podeliti i konačno moći odahnuti, nasmejati se. Živeti, a ne biti kokoška u kavezu, ma kako šaren i lep bio.

Jednostavna reč. Slična izrazu smanji doživljaj, ali mnogo više kazuje i objašnjava.
Onaj ko je koristi, pokazuje da razume izgovarača bljuvotina, ukorava ga i svodi na nivo poslušnog kučeta. Jako i duboko.

Već dva dana ćuti. Stalno gleda u prazno i ne prati šta pričam. Da nema možda drugu? Čak je i za večerom bio tih. Ne sviđa mu se više kako kuvam. Šta da radim? Nazvaću Danijelu i Maju kasnije na kafu da popričamo o ovoj situaciji. One su možda imale ovakva iskustva jer su njih skotovi varali. Ceo dan je zamišljen. Šta god ja kažem on samo potvrdi i opet tera po svom. I tako od jutra do sutra. Ne mogu više da izdržim. Otići ću kod mame dok se ovo ne završi. Kad je ustao nije me ni poljubio. Opet isti bezosećajni pogled u daljinu. Celo jutro se muvao po stanu kao da čeka nešto. Sigurno da ona nazove. Iz sobe čujem telefon. Sav radostan se javlja i razgovor traje kratko. Prekratko da raspoznam šta pričaju. Srećan je. Izlazi napolje i dovikuje mi da će brzo doći. Šta to mene briga? Idi onoj koja te čini srećnim. Ko li je ona? Kurva! Iskopaću joj oči! Vratio se posle dva sata. Gde li je bio? Nema više sumnje, bio je sa tom profuknjačom. Smeje se i prilazi mi. Grli me a grlio je nju. Pravim se da mi nije dobro. Čim ode negde idem i ja. Pala je noć. Celo poslepodne sam plakala u kupatilu. Rekla sam mu da su oni dani. Odlučila sam da se borim za ovo što zovemo život, brak, ljubav. Ali kako kad on voli nju? Legli smo da spavamo. Kad sam ga pitala šta je radio danas rekao je da sređuje neki poslić i da će uskoro sve biti završeno. Već je odlučio znači. Ne voli me više. Okrenula sam se na drugu stranu i krevet je iznenada postao hladan. Naš mali topli dom se smanjio u kocku leda. U njemu ne žive ljudi, samo se ponekad čuje kako hodaju senke. Moj život je izgubio smisao. On me više ne voli. Tamo negde, u mračnoj sobi jeftinog motela, smeju mi se zajedno.

Dobar dan, dragi gledaoci. Praznična euforija je svuda oko nas, svi se pripremaju za najludju novogodišnju noć. Pitali smo prolaznike gde će i kako oni dočekati novu 2016.-u godinu.

Zdravo, gde ćeš ti za novaka?

-Ne pratim tenis, a i ne volim Đokovića pozz.

Ne ne, nisi me razumeo, gde ćeš provesti najludju noć?

-Najludju noć gde ću provesti? Pa ne znam, verovatno negde u Amsterdamu na proleće kad skupim pare. Ješću pečurke i ti fazoni.

Aman čoveče za novu godinu gde ideš? Doček, kapiraš?

-Aa to. Pa nigde ne idem, ostaću kući sa devojkom. Osim ako moji ne pozovu familiju iz Švicarske kod nas, onda jebiga. Nemam plan B.

Dakle, ekonomska kriza uzdrmala je najviše studente, kao što vidite dragi gled...

-Ma koga uzdrmala kriza?! Nije kriza nego stvar principa gospodjice, da ne kažem gospodjo. Za Zlatibor imam para, ali ne dam užičkoj stoci 100 evra za noćenje. Aloo, pa šta je ovo, Majami bič? Agenciji da dam 100 evra za "doček u Bratislavi, 5 dana, 2 noćenja". Gospodjo, kako to 5 dana a samo dva noćenja? Ma marš u...

Dobro dobro, a naš gradski trg, neki restoran, klub, diskoteka?

-Ma kakav klub, kakav restoran. Da gledam 100 debila kako se debilišu? To imam na pinku i hepiju svaki dan. A da se pored moje tople sobe smrzavam na trgu? Oću boli me k... uvo. Lepo za te pare uzmem gram kokaina, next sokove, naručim dve karadjordjeve, i lepo ja i moja draga ludujemo celu noć, smejemo se, vodimo ljubav. Posle lepo legnemo zagrljeni pod jorgan i zaspimo. Šta ima lepše od toga?

Pa dobro, a recite nam da li imate neke novogodišnje odluke, šta planirate da promenite prvog januara?

- Ništa. Ne znam zašto su ljudi u tripu da 01.01. donosi neke promene u odnosu na 31.12. Meni veće promene donosi 14.05. Tad mi je rodjendan, znate, pa dobijem dosta para od rodbine, a i devojka me obraduje nečim.

Kakva vam je bila 2015-sta, šta očekujete od 2016-ste?

-Bila je odlična, od ove nove ne očekujem ništa manje.

Neka poruka za naše gledaoce?

-Bolje putujte i zimujte u februaru, cene padaju dosta. I slavite srpsku novu, jebeš ovu. Pozz

Iskreno priznanje nekoga ko je naporan do te mere da se svi sklanjaju od njega, nezavisno od godina, pola, pa čak i rase.

Mnogo lep glagol koji se u vojnoj terminologiji koristi za utvrđivanje položaja.
U slengu se koristi za likove koji su ceo dan negde i nemaju nameru da odu, kao i u prenesenom značenju za mrtvu loptu.

Sofisticiran način da se kaže "pičkin dim".

Mlade cure, od njive videle hleb, a od rada, utakmicu Zvezde na Marakani pre neki dan. Napirlitane i sjajne kao ciganjski vašar. Količina šminke na njima je srazmerna kapacitetu ovećeg silosa. Dane provode razgovarajući o gorućim temama, kafi i kupki. Kada se delio mozak, nisu bile pozvane na prijem.

Glavni cilj, dobro se udati. Dobro=bogato. Da budžovan bude visok kada stane na novčanik. Nema veze ako mu je piša veličine smežurale ribizle. Ili to što je impotentan ostao u Titovo vreme. Guči torbica je ipak mnogo bolja od pijačnog cegera. I da mu oko stoji mesto pupka, nema veze, pare su pare. Bica je sada verovatno završila treći razred, a i da nije, obrazovanija je od ovih oživelih lutaka na naduvavanje.