Dođeš na žuraju sa par ortaka, lepo skockan i dobro raspoložen. Piči neki dramenbejs i osvrćeš se okolo, i vidiš slatku malu plavušicu. Probiješ se kroz masu ziljavuša i kreneš da bacaš spiku neku. Lepo veče za privođenje, pa onda što da ne. Ortaci to vide, legnu na minu ako treba (čitaj, ako ima drugarice grobove), a što da ne i ako su pristojne ribe. I još teraju ostale ljaljane koji bi da umoče u nju. Dakle, slengovski rečeno, to veče si umočio zbog kraljeve garde!
(žuraja, trešti muzika)
-E kume, prebrojili smo zube nekom liku što je hteo onu Maju da privede, čisto da znaš.
-Hvala, ljudi, najjači ste. Idem ja sad s njom na Saletovu gajbu, dade mi ključ. Kakva je sa vama situacija?
-Dobre su ove njene, pogodne za močenje. Saćemo i mi brzo.
