Dete: Mama, Milan mi je uzeo sve autiće. Hoću i ja da se igram.
Mama: Neka sine, pusti ga. On je gost, ti sa tim autićima možeš da se igraš svakog dana.
posle deset minuta...
Dete (uznemirenim glasom sa suzama u očima): Mama, Milan me je isterao iz sobe i počeo da mi lomi igračke!
Mama: Nema veze sine, on je gost.
posle deset minuta...
Dete (plačući i vrištući): Mamaaa, Milan me je ujeo za leđa i udario me je patikom u glavuuu!!!
Mama: On je gost! Budi dobar prema njemu, i ti ćeš se tako igrati kad odeš kod njega.

BIO jednom jedan komarac koji je mnogo navaljivao. Cujem ga i kada se pokrijem do glave, nece stoka da odustane. Na kraju moram popustiti, ispod pokrivaca mi oko cetrdeset stepeni, kad je u sobi oko 35, te se otkrijem. Pecne me on dva tri puta, probudm se ujutru sa upecatljivim crvenim tufnama koje svrbe do besvesti i odem u kupatilo pored sobe. Tamo vidim jednog vampira sa punim, crvenim dupetom, stoji na plocici do kade. I tako ja ukljucim tus, a on se napunio, nije mogao pobeci, leti, ali presporo i voda ga povuce, a glasno "Eto ti!" je odjekivalo dok se mala bestija u vrtlogu izazvanom jakim mlazem iz tusa priblizavala kanalizaciji. BIO jednom jedan komarac... Divno zvuci.

Otiš'o sam da se tuširam. Završio, izašao, naravno otvoren prozor od kupatila. U kupatilu se, naravno, nalazi peškir koji je mokriji i od mene. Takodje sam i, kao šlag na tortu, zaboravio gaće. Onako go i promrzao polako izlazim iz kupatila, jer je, eto moja majka, baš sad odlučila da provetri kuću. Ne mogu da trčim jer ću da se smrznem ko govno, a ne mogu ni da hodam polako (2cm/s) da me neko ne vidi ko od majke rodjenog. Šta ću pretrčim do moje sobe zgabim prvo što mi padne pod ruku pa to i obučem.

Rano nedeljno jutro - dan kad se i Bog odmarao...
Blaženo spavam posle prethodne prilično burne noći.
Budi me prodoran zvuk, koji kao da dopire iz sobe.
Jedva dolazim sebi i sanjivo izlazim na terasu prvog sprata.
Drvoseča nadahnuto testeriše debla motornom testerom.
Rezignirano stojim oslonjena na ogradu, kad - FLJUS!
Neko sa sprata iznad poleva vodom drvoseču!
Ne mogu da verujem! Gledam gore, umače nečija senka (pretpostavljam da je komšinica). Gledam dole - i vidim kako grmalju pada krv na oči.
Pantomimom mu pokazujem na terasu iznad.
- Siđi dole da te pretesterišem - grmi grmalj!
Povlačim se u sobu, već sasvim budna.
Zvuk motorne testere još bešnje nastavi da para uznemireno jutro.

- Ne uzimaj to piće iz mini-bara, koštaće nas k'o sv. Petra kajgana!
- Pročitaj šta ovde piše!
- A-l-l inclusive. Šta ti je to?
- Ol inkluziv. Znači da nam je sve uračunato u cijenu boravka.
- Sve je dž? Pa, što odma' ne kažeš... Halo, rum servis? Molim vas da u sobu 442 donesete tri boce najboljeg vina, kavijar i ostrige. I ponesite nam dvije kile pečenja, oval pršuta i čet'ri 'ladne pive.
- Piva i kavijar? E, međede jedan...
- Ček, nečeg sam se sjetio. Halo? Ponovo iz sobe 442. Molim vas da nam pošaljete dvije vaše najzgodnije sobarice. Nešto se prosulo. Hvala.
- ?!?
- Šta je, šta me gledaš? Kad sam već međed, daj da budem grizli.

Keva:"Milorade,ovaj nas blesan je opet ostao kratkih rukava na ispitu ,pošto ga je profesor oborio iz čiste zlobe,iako je dva meseca učio non stop ,nije izlazio iz sobe,nije išao na žurke i nije se opijao..."
Milorad :"Eh,kada smo rodili budalu....pa zar opet da ostane suvog kurca"?
Sin slušajuci ove jadikovke pomisli u sebi kako mozda i ne bi bilo lose dići ruku na sebe zato sto je protraćio dva meseca uceci,umesto da je jurio devojke,opijao se ili da je barem pičio Warkaraft... i opet ostao suvog kurca!

pr. 1
Mali Mika prima gol na školskom turniru sa pola terena i počinje da grize stativu.
Sudija (tj. profa fizičkog, jer škola nema para za pravog): 'alo mali lakše malo, nije ti to tata pravio pizda ti materina!
pr. 2
Ćale izlazi besan iz sobe, nakon predavanja o tome kako je on u tim godinama za kuću zarađivao i pritom bio odličan učenik, i lupa vratima.
Sin: Šta lupaš koji kurac matori, nije ti to tata pravio.
pr. 3
Djole iz Velikih Radinaca prvi put kara ribu i sili se k'o kreten.
Riba (stenje): Smiri strasti seljak, nije ti to tata pravio!

Muž i žena na slavi. Akupuntura kobasice i sira u toku. On još uvek čist ko Knjaz Miloš, koji pijucka.

- Moj Mihajlo se nikad ne jedi. Baš juče mi zagoreo pasulj dok sam lakirala nokte i ja reko' sad će me grditi, ali on ni reč nego ode po burek.
- Ma ne bih ja, nego njoj se lak nije osušio, pa da se ne umaže.
(pogledi puni ljubavi)

Poslužuje se sarma. Mihajlo ko zvečka. Litra belog i knjaz pukli.
- Ja bre kad dođem kući, izujem se na sred dnevne sobe, bacim čarape, izvalim se u fotelju, otvorim pivo, podrignem i kažem: "Ženo, pička li ti materina gde je taj ručak, gladan sam k'o ker".
(Žena ga šuta nogom ispod stola, uz blaženi pogled tipa "jebo si ježa kad se otrezniš")

Dečko nedelju dana muva devojku. Šalje joj cveće na gajbu, lepi joj ona gej srca po fejsbukvolu, citira Puškina u porukama i planira romantični vikend na Obedskoj bari. Dolazi petak, on odlazi sa ortacima u kafanu i posle trećeg piva skuplja hrabrost da joj pošalje sms:

"Jelice, hoću da te odvalim od kurca."

- 'Oćeš ti da izađeš iz te sobe ili ne?!
- BLEK SABAT FOREVR!!!
- Alo, bre, drogošu jedan, o'š da ti zovem oca pa da ti on izbije te aždaje i lobanje iz glave, a?!
- BLEK SABAT FOREVR!!!
- Iju, kuku meni, ovaj zastranio skroz-naskroz!

-------------------------------------------------------------------------------------------------

- Neka se prvo svako od vas predstavi i kaže zašto je ovde. Evo da počnemo od Vas...
- Hmm...pa, dobro. Ovaj, ja sam Vuk i, ovaj, ja sam alkoholičar.
- ZDRAVO, VUČE ALKOHOLIČARU!
- Ja sam Uglješa i ja sam narkoman.
- ZDRAVO, UGLJEŠA NARKOMANU!
- Ja sam Tomica i ja sam kleptoman.
- ZDRAVO, TOMICE KLEPTOMANU!
- Ja sam Bojan i ja sam političar.
- ZDRAVO, BOJANE POLITIČARU!
- Ja sam Danijel i ja sam homoseksualac.
- Izvinite, ali mi tolika zastranjivanja ne lečimo. Molim Vas da oslobodite stolicu...

PRIMER 1.
-(tuširam se)
-Kuc, kuc. Mogu da piškim? (ulazi u kupatilo)
-Šupičku materinu, izilazi iz kupatila nesrećo jedna!!
-Keva se dere iz sobe: Jel se tako odnosi prema bratu?!
-Pa ušao mi je u kupatilo!
-Ne zanima me, ne deri se na brata, mali je da shvati!

PRIMER 2.
-(keva se tušira)
-Kuc, kuc. Mogu da piškim? (hvata se za kvaku)
-IZLAZI NAPOLJE, JEL SAM TE TAKO VASPITALA DA ULAZIŠ U KUPATILO BEZ PITANJA?! NISI NI KUCAO, A VEĆ ULAZIŠ?! SUNCE TI TVOJE, VIDEĆEŠ KAD IZAĐEM!
-(kad je izašla, držala mu je pridiku od petnaes' minuta)

Ja: Izađi iz te virtuelne sobe već jednom, tri dana se igraš u njoj. U moje vreme se bar znalo, par sati budeš na netu, malo drkaš na pornjavu i dosta, ovo sad ludo vreme skroz.
potomak: Mani me ćale tih shvatanja iz prošlog milenijuma. Tek sam započeo sajber razvoj mog alter ega preko online saveza sa Neptunovom alijansom, drknućemo Veneru, a moj hidronski akcelerator biće presudan u toj borbi!!
Ja: E moj sine, a ribe, juriš li makar neku?
potomak: Baš sam pronašao jednu iz sazvežđa Anromeda, mislim da ću sutra sa njom na virtualni dejt.
Ja: Ilinka!! Deder konopac da se obesim, on nije moj!

Uvodni kadar spušta se sa obližnje planine Golije, dok u pozadini tihuje neki Bregović, na trijes dva cigančeta kojima su prethodno rekli da šutiraju svoju loptu od čarapa i da ne gledaju u kameru, Kadar se zadrži taman dovoljno da triguje majčinski instinkt, a onda tragičnu sagu počinje da odmotava dežurni kvadraturač kruga.

Zatim nam pomenuta porodica otvara svoj skromni dom od tri sobe i trijes četiri stanara (od toga trijes dva houm-mejd), a onda roditelji započinju svoju visokocenjenu propoved o porodičnoj etici i nebrizi države za njih sirote vredne pčelice i patriote, dok su deci zapretili krvničkim batinama ako se samo čuju kad ih niko ne zove, pa ovi samo sede oko njih i pokunjenih glava glođu mokar lebac.

Nakon krupnih kadrova plakanja i rupa na krovu kroz koje u glave dece udaraju UV zraci i grad k'o pesnica, u maniru supermena kroz maglu gaca frontmen neke od aktuelnih stranaka i dok on, više biće, grli ciganče i podiže glavicu kupusa s Himenovskom "I have the power" mimikom, u pozadini vorkraftovski krpe njihovu planinsku straćaru.

Opet tužni kadar dece. Roditelji plaču. Majke ispred malih ekrana čupaju kosu. Zajebi ratove i zemljotrese, evo ga ciganče sa okrajkom! Četvorica unose i povezuju kompjuter na instalaciju bez uzemljenja. Svi se grle, slomljeni teškim porodičnim trenutkom. "Naša stranka...brgrbr...zemlja Srbija...brgrbrmrgrbr...nove tehnologije ovim mališanima!".

Deca se smeju u Najkovim patikama. Svi mašu. Lagano kreće Bregović i kadar se diže na Goliju. Prejebana kvadraturaška konkluzija. Gase se kamere i žgadija se razilazi. Političar pali cigaru i psuje sitnu zvezdu što se toliko zadržao, a stanovnicima Gorskog Gvozdengrada se vraća ona iskonska oprezna zloba na kakvu te samo nemaština nauči.

Pada zavesa.

Dižeš se iz kreveta, u stvari prvo dižeš glavu i otvaraš nekako oči. Koči ti se svaki mišić u organizmu, a u glavi kao da ti se nešto otkačilo. Nesnosna žeđ te tera da se pokušaš pokrenuti ka kuhinji i uneti par litara vode u organizam. Sedaš na krevet i pokušavaš da se prisetiš sinošnje noći. Ali ništa, crna rupa... Podižeš pogled i njime tražiš vrata koja vode iz sobe. Pogled se na kraju zaustavlja na vratima, ali još ih ne vidiš, prvo ti se pojavljuje prozor, pa ormar, još par slika, pa tek onda razaznaješ obrise vrata. ''Uh, kasni mi slika'', pomišljaš. Hrabro se pridižeš, iako imaš osećaj da ćeš svakim narednim korakom promašiti i sami parket po kome hodaš. U magnovenju, držeći se i ormara i zida, i svega ostalog što ti može poslužiti kao oslonac, izlaziš iz sobe, prolaziš kroz dnevni boravak, ulaziš u kuhinju i otvaraš česmu. Uzimaš plastičnu dvolitru od 'kole', i sipaš je do vrha, a onda je naginješ i u jednom dušku sasipaš pola u pregoreli i sasušeni organizam. Opet naginješ da je dokusuriš, kad se odjednom pojavljuje slika majke koja te podbočena o kukove namršteno gleda i oca koji se podlo smeška. ''Opet kasni slika'', prisetiš se...
Otac: ''Ko rakije večera - vode doručkuje!''
Majka: ''Dobrojutro crni sine opet si se nagrdio, pa dokle više?''
Otac: ''Heh, treba imati života da se pije, ih kako smo mi nekada...''
Majka: ''Pa ja, od tebe će pokupit' sve što nevalja''
Ja (još do pola svestan): ''Eee, pa gde ste vi, š'a ima?''
Otac (znalački i iskusno): ''Šećeruša, je li?''
Ja: ''Ne sećam se...''
Otac (rezignirano): ''Pa da, šećeruša...''

- I ajde slušam te, sta uradi sinoć?
- Ništa, došla kod mene i lagano počela da se skida sa vrata i da me hvata za Džodrana.
- I? Ajde rokaj, nemoj da ti vadim reči kleštima?
- I ja se nešto istripujem i zapalim iz sobe, sad da me pitaš što ne bi znao da ti kažem...
- Tebe brate ćale nije dozeza, izgled da ga je izvadio pre vremena ako me razumeš, nisi baš čitav. Devojka ti se nudi ko ko na tacni, ispada Suzana Mančić i ti uprskaš. Debilu.

Deda- Deder, sine, podigni tu času, leba ti.
Ja- Ok deda, ne mogu sad, kasnije cu.
Deda- Jao kakav si bre, ja sam bre u tvojim godinama skupljao đubre po celom selu samo da bih ga zapalio na sred sobe i time preživeo okrutnu zimu. Tad su bile zime, a ne ovo sad. Ovo što vi sad zovete zimama mi smo zvali bre kasno leto...
Ja- U redu, dižem, dižem...

------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ja- Deda, gde ti stoje brufeni, nešto me boli glava?
Deda- Jao, kakavi si bre, ne mozeš da istrpiš ni obicnu glavobolju. Ja sam u tvoje vreme sam sebi izvadio kompjuterski čip iz glave, i to bez anestezije...
Ja- Deda, to je 'Terminator', gledao si ga pre pola sata
Deda- Ouuuu......gornja fioka.

Sedim za računarom, tri dana nisam izaš'o napolje, oči podbule stomak još više, od neredovne i nepravilne ishrane.

Keva otvara vrata moje sobe i prvi zraci svetlosti se prolamaju kroz gust sloj ustajalog vazduha, dima i guznih isparenja... "Sine, što ne izađeš malo napolje?"

Ja:"Pusti me, kevo, radim nešto..."

Keva:"Pa šta radiš, crni Marko, već danima buljiš u taj računar, nit' progovaraš nit' izlaziš napolje..."

Ja:"E, ae pusti me, k'o da je meni lako..."

Keva:"Sine, pa više ni u kladionicu ne ideš! Evo, daće ti mama pare za kladžu, idi malo među decu, ako treba i kockaj se malo, al' nezdravo je to što sebi radiš!"

Bejzd on tru ivent.

Mojoj majci. Kevo, ova je za tebe!

- Dobro jutro Mare, ruševino stara! Zašto sediš sam u sobi sa izrazom lica govečeta koje sluša Betovena?

- Pokušavam nešto da skapiram, ali jednostavno to logički ne mogu da povežem. Kako je propalica kao ti, bez dinara u džepu i odvaljena od dedine zozovače, uspela da sinoć privede u onu jazavičju jazbinu od tvoje sobe onakvu seks bombu... Ne, nikako mi ne ide u glavu.

- Matori, se sećaš evropskog prvenstva dvehiljadečetri?

- U čemu?

- U boćanju 'bem te blesavog. U fudbalu, naravno. E, pa je l' se sećaš kako su ga Grci osvojili?

- Sećam se kako su ga osvojili ali moram da napomenem da oni ni dan danas ne znaju kako im je to uspelo.

- O tome ti pričam, matori. Samo sam slušao minijaturnog Ota Rehagela u svojoj glavi, čisto da se ne zanemari taktika, a što se tiče ostalog- Zagorakis je odradio svoje.

Vraćam se sa posla, ulazim u kuću, sažvakan celodnevnim rmbačenjem i gradskom gužvom u špicu; još sa vrata osećam miris gulaša!
Keva viče: "Ajdeeeee da jeeeedeeeš! Spremila sam guuulaš!"
Odgovaram: "Evo, samo da ostavim stvari u sobu!"
Process: >>removing all gadgets<< :loading:
. . .
Keva opet viče: "Ajdeeee bre, o'ladi se ručak, čekamo te 15 minuta!"
Derem se iz sobe: "Evo bre, samo da poskidam ove gadžetse sa sebe!"
Čuijem ćaleta koji gunđa: "U naše vreme je bilo bolje, bez sve te tehnologije, nismo ni struju imali, pa smo opet bili živi...a sad čekam ovog magarca pola sata dok mi creva vrište bariton..."

Dr.House, bolnica Sv.Kozma i Damjan, Pirot... 4:00 (for handrid auars)

(sestra bojažljivo kuca na vrata doktorove sobe)
- Doktore, doktore... imamo hitan slučaj! Doktore...
- mrmgrhh hhhrrrkkkk zzzzzzzz
- Doktore, molim Vas, probudite se! Hitno je!
- Šta koj kurac hitno?! El gori kuća?!
- Jao... ne doktore, doterali neku babu, guši se...
- Cjaoo... ajde skuvaj mi jednu gorču, neće bakuta nigde bez mene...
(ustaje lagano, češa se za muda i traži pljosku po belom mantilu)
...posle pola sata, izlazi na uviđaj...
- To li je ta baba? Kako ste stara-majka?
...
- Alo! Baba! El me čuješ?! Pitam šta vam je!
- Čujem sine.. (kroz kašalj) nisam mogla da spavam, guši me nešto, jedva dišem...
(doktor se okreće prema pomoćnicima - doktorima na praksi)
- Srki, Robi, da vas čujem... šta joj je?
(Srki - štreber) - Ja mislim da ima as'mu! U njenim godinama to je normalno!
(Robi - kuler) - Ma pljuge su stoposto, vidi joj žute nokte...
(Dr)- Burek!
(Srki, Robi, Sestra) - Burek?!?
(Dr) - Jeste! Burek i jogurt! Oću odma, pošalji vozača kod šiptara, taman sad ima i taze leba, nek mi uzne dve vekne!
A vas dva konja, dajte je na infuziju, i bense'din od 200mg u venu, i nemoj me dirate do 7 ujtru, pa kud crklo da crklo!

..posle dva dana, baba izlazi iz bolnice...
- E fala vi doktore puno! Evo tu je 5l vina, i ako vi treba prase il jagnje, slobodno da se javite!
- Aj baba u zdravlje!