Keva:"Pu što je zagušljivo,izlazi da provetrim!"

-Brate, palimo u Sutomore sutra!
-'Sti lud? Sezona je, djeć'mo se smjestit'?
-Vazda ima onih izdajica pored puta, ne brini!

-Evo ljubavi, naša kućica naša slobodica.... šta kažeš?
-Vidi, ja jesam navikla na male stvari, ahahaah, ali sunce ti jebem, pa šta je ovo? Gde će dete da mi trči i da se igra? Ispod kreveta? Ker ovde repom maše napred nazad. Ti slobodno ostani ako želiš, ja odo da tražim nešto prostranije, tipa kutiju od zamrzivača.

Tamara: Jel si kod kuće?
Miloš: Jesam.
Tamara: Evo sam ja po gradu, svratiću za 10-ak minuta.
Miloš: Važi ćao!

Miloš (razugovara sam sa sobom sređujući): U jebo te kakav krš... Dobro ovako ćemo čarape u veš mašinu ionako su za pranje, majice i duksevi u fioku od radnog stola, knjige i skripte idu u kuhinju a ovo posuđe u rernu, prašinu sa radnog stola ću časkom ovim boksericama, kućište mi je štrokavo al' ko jebe kućište, neće Tamara u njega da gleda, papagaja ću da pustim na terasu, torbu sa letovanja ispod kreveta, ventilator u orman, uh taman sam ga uklopio, k'o dupe na nošu, CD-ove ispod tepiha, valjda ih zato i prave tako pljosnate, mačku zaključavam u kupatilu da me ne jebe kao prošli put, to je to, ko kaže da ne može da se sredi sve za 5 minuta.

11 minuta kasnije:
ZVVVVVRRRR
Miloš otvara vrata:
Tamara: Stigla sam.
Miloš: Hajde upadaj... U jebo te, odlete papagaj, ubiće me keva!

Od sad i protiv tigrastih komaraca.

Student - Kako bre ne mogu da se iselim!?
Tetkica - Necu da potpisem dok ne oribas toalet, pokupis prljave peskire i gace sa terase i pobacas u kontejner, skines necim ove masne fleke sa zidova, kreveta, stolova, stolica, vrata toaleta, ormana, lustera, zavesa, ulaznih vrata i po 2 metra zida na obe strane od vrata u hodniku, ograde, prozora i parketa, pokupi ova jagnjeca rebra ispod stola, ne interesuje me sto nije tvoj, i ove pilece trtice ispod kreveta sto niko nije hteo da jede. Oprosticu ti ovu koloniju mrava pod sudoperom, ali molim te, baci ovog mrtvog pacova sto je umro od holesterola.
- Dobro brate tetka, jesi ti zavrsila faks za sanitarnog inspektora jebote!?
- Jesam, ali nisam imala vezu da se bolje zaposlim pa se zlopatim sa vama Vizigotima.

Dođemo kući posle opake žuraje, ne palimo svetlo zbog roditelja, i krećemo da mašemo rukama u stilu Eminema i slično.

Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu brat

A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.

B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*

A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.

B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*

A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.

B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.

A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*

B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?

*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)

Prenos omogućio:
Tanak zid, bez zvučne izolacije.