Situacija kada se neko veče u kafiću ili klubu posveti određenom piću i svi misle da je ono tad mnogo jeftinije, pa krenu da ga konzumiraju u velikim količinama. U promociju su ponekad uključene i atraktivne hostese koje navlače polupijane goste da uzmu još. Na kraju kad stigne ceh često se ispostavi da je popust bio minimalan ili da ga uopšte nije ni bilo, što može da izazove šok ukoliko se radilo o nekom skupljem piću.

Forica kad prvi put izvedeš devojku u kafić u kome si već dugo vremena starosedioc. Znaju te konobari, znaš i ti njih dobro. Dogovoriš se sa konobarima šta će da ti donesu, naravno neko skupo piće. Kad ulaziš u kafić, ponašaš se džekovski, iako te znaju svi i znaju kakav si inače, ali caka je da devojka ne zna. Naravno tražiš kao i obično, on donosi po običaju red bul a njoj šta je već naručila. Efekat je odličan, devojka ostaje zapanjena, a ti jebeš to veče.
Ali konobari su zajebana sorta.

Stara rakijaška zajebancija.
Pre samog početka pečenja rakije trebalo bi da komina bude spremna a to se ogleda u tome da kad se promeša smesa od ugnječenog voća, dole na dnu bureta treba da se spusti sav talog od voća a da se gore digne voda i bistar sok od smese u kome se možeš ogledati. Onda kad pogledaš u takvu smesu, trebalo bi da vidiš svoj lik na površini i od toga nastade izraz "videti majmuna".

San svakog gosta koji je došao u jedno seosko domaćinstvo.
Pored podrazumevane rakijice, slatkog, kafe, ratluka, vanilica, soka od zove, ledenih kocki, domaćeg vina, pihtija i kiflica sa sirom i kimom, pravi domaćin uvek skine i "nešto sa tavana", kao šlag na tortu.
Kad smo već kod torte, nije retkost da rumena domaćica napravi jednu, ako zna da će joj doći gosti iz daleka...

Veoma popularno osvežavajuće, negazirano i bezalkoholno piće veoma poznato u širokim krugovima onih koji se drže Vukove maksime "Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano". Ali, ne lezi vraže, nije problem samo što artikal nazovu tako skaradnim imenom, već što naziv izgovore tako puni sebe, nadobudni i kao neverovatno upućeni i sigurni kao što bi neko rekao da je 2 plus 2 jednako 4.

Da, inače se sok zove Happy Day, ali šta sad...

Kada sedite na kauču sa nogama na stolu na kojem se obično nalaze kafa sok pepeljara i sl. a u krilu vam se nalazi laptop.
4-10h nakon toga totalno menjate položaj i noge se nalaze preko ivice stola glava je nageta na stranicu kreveta, gubite osećaj za okolinu i postajete pasivni u odnosu na vašu sredinu.
Ova pojava se naziva internet koma.
Gubitak vida u određenim trenutcima, amenzija, smanjenje motoričkih funkcija organizma, i slinjenje sa jednim okom poluzatvorenim se smatraju kao najčešći simptomi.

Kulturološki šok za sirotu dečicu iz provincije, svojevrsna vakcinacija za dane buduće, stvaranje antitela kojima će moći blefirati da su blazirani velegrađani kad jednom budu studirali.
Nauče da ne preskaču tramvajske šine. Savladaju umetnost čekanja zelenog na semaforu, ali samo da žmirne, nikako da skroz zazeleni ko što čeka ona stoka seljačka. Savladaju i odlaske u javni toalet, da ne pišaju iza drveća pored crkve svetog Marka.
Jako potreban i bitan momenat svakog budućeg rođenog Beograđanina.

Inžinjerski nekreativni, logični, sa ciljem da čim pročitaš naziv znaš na čemu si. Bez bespotrebne lirike, preterivanja, prenesenog značenja. Bez pokušaja da im naziv deluje moderno, neko bi rekao evropski.

Nekadašnji Flavor Aid koji je pravila Droga Portorož. Flavor Aid je bio
prah koji kada se ubaci u litar vode i dobro promuća daje sok.
Uglavnom Flavor Aid kao djeca nismo baš koristili prema propisima, već
smo ga uglavnom konzumirali oralno, direktno iz kesice i bio je stravično ljut. Drogeraši su se prepoznavali po plavom, crvenom, žutom, ljubičastom jeziku. Intenzitet obojenosti jezika je bila stvar prestiža, po tome se moglo konstatovat koliko se dotični nadrogirao (FlavorAidom) i kolike je muke podnio.

Reći nešto apsolutno van konteksta trenutne diskusije, bez ikakve veze sa predmetom ili temom razgovora.
Bupniti, lupiti, odvaliti,

Krajem devedesetih,dok se jos u skolu islo sa 15 dinara(ko je imao 30 dinara taj je bio dobrostojeci),imalo se za sok(naravno u casi na slamcicu),shock zvaku(zelenu),poneku slicicu i naravno uzinu...I eto,neko se seti da pored pice,peciva,sendvica i svakojakih djakonija,napravi i kiflu sa eurokremom...Postade ta kifla hit,trcalo se cim zvoni kako bi prvi stigao na red,da pre svih narucis svoju kiflu sa eurokremom i uzivas gledajuci druge kako se guraju i skacu jedni po drugima dok cekaju u redu...

Tip koji uglavnom započinje veče sa žestinom (rakija,viski,pelinkovac,votka...)a kasnije prelazi na pivo ili vino...Uvek popije malo više nego što bi trebao tj. kad mu je najslađe ne prekida već nastavlja još malo...Pije 2-3 puta nedeljno...Uvek će u dnevnom sedenju u kafiću pre odabrati pivo nego neki sok ili topli napitak...Bitno se razlikuje od teških alkoholičara,jer mu je razum sačuvan...Samo je u piću malo uspešniji od proseka !

Leti, pri najvećim tropskim temperaturama za to doba godine, (37 C), na trafici otvaramo frižider sa ladnim sokom ili bilo čim ladnim i držimo ga što duže otvorenim samo da bi nas zapuhnuo talas hladnog vazduha, jer inače je temperatura u frižideru oko 4 C.
Zimi, prolazim ti ja pored istog tog frižidera, i vidim u njemu jedan jedini sok. Ožedneo (uvek se na snegu ožedni) otvaram ja frižider i imam šta i da osetim! Po licu i nezaštićenim rukama osetim topao, gotovo vreo vazduh.

Kad se neko toliko popali na određenu temu da krene da balavi i nekontrolisano priča kao da su mu disajni putevi blokirani, a uz to mu srce lupa od besa kao da se bori sa tri šoka.

Joj, to je meni bilo nesto lepse od bilo cega slatkog kad sam bila mala. Kad god odem negde na rodjendan, slavlje ili u goste, trazila sam sok od jagode posto mi je on bio omiljeni. A danas sam ga zamenila sa Pepsi-jem i Schweppes-om. :) Jao, kako je bilo lepo kad mi sipaju u casu, a on onako gust, tamno roze boje, a mirise.....mmmmm....i popijem ga u jednom cugu, na eks! Lepi su i od kajsije, breskve, kupine....ali jagoda.....zakon!

Opis čoveka enormne dlakavosti. U pravom smislu reči životinja. Sisar je blaga reč. Odlakavio i po dlanovima i po tabanima, divljačkog temperamenta, samo čekaš kad će da počne da hoda na sve četiri i da urla kao orangutan. Izaziva podozrenje i latentni strah kod ostatka društva. Ne vredi pričati s njim, jer su male šanse da će te razumeti. Striktni mesožder. Pije čak i sok od mesa. Kilaža trocifrena, obrve spojene, vokabular siromašan, ali asortiman onomatopejskih zvukova bogat. Na nogama ima vene k’o kablove. O parenju njegovom malo se zna.

Retoričko pitanje upućeno ukipljenom detetu. Koje je upravo obrstilo muškatlu u gostima. Ili prosulo sok od maline na tetkin heklan stolnjak, konac jaka petnaeskinja. Ili traži peto parče čokoladne torte, od kojeg preti kombo useravanje.

Podsećanje koje u bebećoj glavi izaziva slike helijumskih balona, zelenog flomastera, odskačućeg Tinki-Vinkija i Miroslava Ilića u kaubojkama, ali ne i toga što je "dogovoreno". Jer za dogovore zabole i resorno ministarstvo, a kamoli četvorogodišnjaka kojem je uspeh ako se seti da ne proguta kinder-žumance.

No, važno je da savesni roditelj ispadne autoritet i da se vidi da se potrudio i "komunicirao" kod kuće, pa nema veze. Bitno je odigrati "dil" tačku.

Osoba koja ne pije sok polako zato što uživa u njemu, zato što mu se piće ne sviđa, zato što je kafa vruća. On pije polako zato što je jebeni govnar koji zna da se sva ostala deca prosto utrkuju ko će da bude brži u ispijanju, pa kad drugima ništa ne ostane u čaši ili šolji, on će da mljacka, muti po čaši, grgori po ustima i pravi nam zazubice.

Reakcija na pojavu lika, mrkog pogleda, koji izgleda kao ruski trokrilni orman.

Naš narod kaže:
"Ne daj Bože šta ti majka misli, a daj Bože šta ti misli žena!"

Preterana brižljivost naših majki dovodi do toga da nam uvek misle ono najgore: da nam se nešto desilo, da smo imali udes, da nas je neko oteo, napio, sipao drogu u sok, silovao; dok žene zbog svog fixnog položaja u društvu (kod kuće), misle da: smo u striptiz baru, na pokeru sa društvom, da pijančimo, drogiramo se, da karamo neku lepšu od nje, uglavnom da nam je mnogo dobro, i to bez nje.