I kako ja sad da spremam ispit za utorak,kad nemam pitanja od proslih godina?!?!?!?

Đubre matoro...

On tebe vara,ja njega mrzim

- :отвара смоки и ставља у уста: Био сам неки дан на пецању, али слабо иде.
- Да, да, хајде понуди ме тим смокијем, срамота ме да тражим.
- О, извини. Изволи!

Kada nas političari lažu, kada šalteruša galami na nekog penzionera jer ovaj ne zna da se potpiše, kada vidimo dvoje mladih ljudi kako se igraju mame i tate u našem haustoru, kada sudije kradu naš omiljeni tim ili reprezentaciju, kada nam smanje plate a podignu dažbine, kada policija tuče omladinu bez razloga......

- Прво, није ми јасно зашто си возила под ручном! Јбт, цела Тимочка смрди на запаљену ламелу. Друго, зашто си онда ауто оставила на сред те улице тик испред паркинг места и метнула камен под точак?!
- Па ја сам га лепо паркирала на обележено паркинг место!
- До јаја, значи пролазници су јурили ауто по улици јер сад ручна не функционише... Мене је сад стварно срамота да уђем у ауто.

- Е брате јес' ти онај пешко што га ја пребила риба?
- Ма јок бре, мани ме.
- Ај не сери, знам да си ти, што лепо да не признаш...
- Ма пусти ме бре био сам пијан...
- Ахаха пичко...
- А и биле су две...
- Хаххахаха

Хрватска: На приморју запаљен аутомобил са српским таблицама, возачу нанете тешке телесе повреде, али лекар није хтео да га прими зато што је Србин.
Коментар: - И треба мајку му јебем четничку.

Брисел: Навијачи Андерлехта избили око навијачу Партизана
Белгијанци: -Боли нас курац.

Србија: Дунав се излио код Беочина
-Срамота ме што сам Србин!

Сванула је још једна недеља, прва мисао је да се већ сутра(!) ради. Петак је био диван, лагани дан на послу, изашли смо са децом увече у град на сладолед. У суботу ујутру смо отишли у парк, па на оближње језеро, а поподне је већ почела да ми ради жила лудара и вилицу сам почео несвесно да стежем при самој помисли на данашњи дан. Наиђе, срећом, предвече комша Мицко к'о кец на десет, да балавимо о фудбалу и тенису и лочемо клековачу. Кад смо се дотакли формирања владе, знао сам да ме ухватило лепо и уопште нисам мислио на оно што ме очекује данас. Зато ми је сада утолико лошије. Гледам се мамуран у огледалу и тако бих волео да не морам да се бријем. То значи да ћу морати и у уторак и у четвртак! А да сам се обријао у понедељак, онда бих морао још само у среду, јер је петак ионако опуштен дан на послу, па се брада од три дана прећутно толерише. Жена је обукла ону девојачку једноделну летњу хаљину са амебама, сину је ставила јебену лептир машну а ћера је у белим доколеницама. Заједничко им је да је све то купила њена мама. То значи да ћу ја морати да ставим ону огавну кинеску свилену кравату са све иглом од турског злата што ми је донела са истанбулске шверц-туре. То такође значи да ћу морати својски да се потрудим да не срчем супу са полураспалим кнедлама и поједем сву кувану шаргарепу коју ми ташта сипа у енормним количинама само зато шта зна да је презирем. Па ћу морати да хвалим ринфлајш који се и у сиромашнијим земљама даје кучадма. Ех, да мије бар таст жив, па да попијемо по љуту-две као аперитив. Али ни он није могао даље, сиромах, чак је фрапантно да је доживео целих 56 поред такве гује. Па оне њене мале сарме са превише сафта и стврднутог фила које би код моје кеве ладно завршиле у канти. И одвратна баклава са десет кила шећера и ужеглим корама. О пиву после ручка могу само да сањам, а кафу ће ми, као случајно, засладити сахарином из ината. Нећу се усудити да тржим другу, наравно. А онда, кад крене да оговара комшинице и индиректно ми набија на нос како сам јој ћерки уништио каријеру и претворио у роба, мораћу да одем до дневне собе да прегледам телетекст, што ће њој бити довољно да ме оптужи да сам коцкар и развратник. Кад будем покушао да објасним да нисам коцкар, она ће рећи да лажем, а ко лаже, јелте, тај и краде, па ће произвести закључак да вероватно имам и швалерку коју успешно кријем од њене ћерке. На то ће ме жена подозриљиво скенирати из више углова и остаће сумњичава следећа 3 дана. Сва срећа те сам са клинцима уговорио да ме тада питају да изађемо напоље да се играмо, па ћу избећи даљу тираду. Осим ако не пада киша или је гадна зима. У том случају ћу изаћи на терасу да попушим пола кутије цигара све одлажући повратак у дневну собу и ролу глиненог голуба. Негде око 5, жена ће једва приметити патњу на лицу мом измученом и почећемо да се спремамо за кући, којој ћемо церемонијално кренути тек око 6, после дугог опраштања и паковања хране за понети, јер је она сада сама и то нема ко да једе и бациће, а греота је (а није греота). И пустиће сузу док љуби децу која расту као из воде, мени ће нехајно пружити хладну руку без икаквог стиска, а онда ће дуго држати ћерку у снажном загрљају, као да је шаље на линију фронта без наде да ће ова преживети.
Ипак, осећај удаљавања од лисичије јазбине донекле надомешта патње мог недељног поподнева, капирам да је цело вече преда мном, па људи, још увек треба да се игра дерби кола у Италији и пар заосталих утакмица код Енглеза, Мицко рече да ће можда бацити нека крилца на роштиљ, у фриџу имам бар 4 пива заосталих од синовљевог рођендана. Све делује кудикамо боље, викенд ће ипак бити целисходан, на крају крајева, могла је да позове на ручак и своју сестру (та је тек кучка) или да нас тера да останемо да гледамо Сулејмана заједно, не дај боже. Већ на паркингу испред зграде, снимам да је комша распалио ћумур на тераси, срце ми лупа јаче, чини ми се да ћу запевати. Жена ме чудно гледа док откључавам врата и кроз ходник се разлеже моје јетко: ''Једва чекам да недеља дође, танана милена, да недеља дође...''.

Autobus dođe za 2 minuta. Prazan, mesta koliko 'oćeš. Uđeš i dobro proceniš gde ćeš sedeti. Obrati pažnju na sledeće sitnice:

1. Nikako iznad točka, drmaće te k'o centrifuga (naročito preko ležećeg policajca).
2. Nikako na onoj strani gde "peče zvezda"!
3. Nikako na prvom sedištu pored bilo kojih vrata, jer će te neka bakuta ( ili deda, u svakom slučaju neki fosil...) podići već na sledećoj stanici.
4. Obavezno proveriti da li radi patent za otvaranje najbližeg prozora ( u slučaju da uđe neki klošar, cigani što imaju ˝vaške u glavu k'o pErinač", neki dripac što jede "deset u pola s lukom" ili gospa sa kantom kiselog kupusa ).
5. Pre nego što sedneš pogledaj ima li nekih zelepljenih žvaka ili okrzane iverice na ćošku sedišta da se ne pocepaš (ako si u onom starom busu, novi imaju plastična)
6. Sedi do prozora da ne moraš da se svaki put zarotiraš i skloniš noge da onaj ko je pored tebe siđe na stanici.
7. Stavi slušalice, pojačaj do daske i uživaj – kad te neko nešto pita, pravi se lud, čak i ako ga čuješ!
Nećete primetiti ni one ludake koji uđu u bus i psuju i svađaju se, pričaju o "Titi" i Draži, ni one što su se od tolike gužve nagnuli preko vas i drže se, ni vozača koji trubi, jebe majku onome što je izleteo iz sporedne ulice k'o manijak, babu koja kuka da je pre 3 dana operisala nogu, pa te moli da sedne na tvoje mesto... Samo zažmurite i uživajte u muzici i mestu koje ste sebi tako lepo izabrali...