Особа А:,,Е,сад,левим оком нишаниш(прстом показује на СВОЈЕ лево око које,из наше перспективе,стоји десно),а на десно зажмуриш.''
Особа Б:(учини управо супротно)
Особа А:(видно изнервирана),,Тупсоне,ту ти је лево око(показујући прстом на лево око особе Б)!''
Особа Б: -(додајте сами)-

Profesorica: Pokazi strane svijeta.
Ja: sjever(gore),istok(lijevo),zapad(desno),jug(dole).
Profesorica: Wtf? Na mjesto jedan.
Ja: Koji k....?

- Dajem ti svoje srce draga!
- Daj mi bubreg da kupim ajfon pls!

Мрдни канто! МРДНИ БЕ, мрднаја с памет!

Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.

- ГДЕ МИ ЈЕ ЧОКОЛАДНО МЛЕКО ИЗ ФРИЖИДЕРА?!

Vučić: ugled Srbije se na zapadu veoma popravio.
Baba, sa suzom u oku, sebi u bradu: srce moje, znala sam da će da im kaže.

Ja: Baba, šta ima da s' jede?
Baba: Kiselog kupusa, da znaš kako sam ga lepo skuvala.
Ja: Daj, bre, baba! Mani me kiselog kupusa! Ima l' šta normalnije?
Baba: Možda je ostalo boranije od juce.
Ja: Au! Hvala, ali ne hvala! Ješću suvog 'leba.
Baba: Slušaj, mala! Mnogo ti izvoljevaš! Ješćeš ti meni kamenja, kad prestanem da ti kuvam!!

-Овако, прво ћемо да узмемо кило краставаца за салату, требају нам и јаја, и електричну четкицу за зубе, кажу да пере боље од обичне.
-А што просто не свратимо до еротик шопа?
-(Збун)
-Извини на перверзији, излете ми, моје мисли, луде мисли, знаш како је...

Nosim požutelu zavesu iz svoje sobe, kad iza ćoška - BABA!
"Gde ćeš to?"
"Da bacim, baba, vidi kako je žuta"
"Nemoj, nemoj, zauvar je"
"Pa kako zauvar, šta ćeš sa ovim?"
"Može, ćeri, da ti Milenija iskroji suknju od ovoga, vidiš kako su lepi ovi cvetovi, ovo mi je kupila Raja u Dubrovniku '47, samo se stavi postava, i k'o novo"
"MAMAAAAAAAAAA! Baba oće da mi šije suknju od zavese! Uradi nešto!"

Bilo koji stažista: možda je pseudoneuroplastična hiperdektomija u predelu hiperkardijalne aorte.
Bilo koji drugi stažista: ne, nema ospica iza levog uva.
Bilo koji treći stažista: a beringokokusni virus koji napada parapolipeptičke mrvice u slezini?
Bilo koji četvrti stažista: onda ga ne bi svrbeo domali prst na levoj nozi. I to ne objašnjava činjenicu da mu je srce toliko slabo da će umreti za deset sekundi.
Haus: Svi ste vi idioti. To je kambodžanski grip, koji se nije na vreme manifestovao na magnetnoj rezonanci jer je pacijent jeo sladoled od malage na Kopakabani prošlog aprila. I lažov je. dajte mu mentol bombone i oporaviće se na vreme za svetsko prvenstvo u košarci.
(završna scena: Haus kod kuće svira klavir, i peva Odu radosti unatraške. Na bantu jeziku. Obožavam tog čoveka.)

Na primer pošta, elektrodistribucija i ostala javna preduzeća.

posle 10tak tura pica krece Saban Saulic - Gordana
Mare: ijaaaaaaaaaaaaaaaao JA NISAM COVEK OD KAMENAAAAAAAAAA !!! DAJTE PANCIR OVA PESMA UBADA U SRCE!!!!!!!!!!!!!!

- Idem kući pešaka...
- Gde ćes peške na ovu cikotinu? Srce puca!

ili

"Cikotina napolju, mis i macka zajedno spavaju."

- Hotel, sveće, ruže... Boli tebe uvo kad si šmekerica. Kako bilo, pričaj.
- Ne znam, ne sećam se. Znam jedino da se ona svukla i da sam ja tad bio (razjapljena usta) i da je srce počelo da trokira. Svučena da ubije brate. Kako sad stojim ovde pred tobom, ne znam... Kao da sam ubio litar rakije.