Sinonim za mešanje.

kod nas izraz za nesto dobro uradjeno ili sto tek treba da se uradi

Najveći stepen kreativnosti kod srpskih majstora svih vrsta. U Srbiji se retko ko bavi popravkama a mnogo više je zastupljenije krpljenje i skarabudživanje,pa s toga i ne čudi što nam je industrija rezervnih delova bilo koje vrste totalno izumrla,kod nas rezervni delovi gotovo da nisu potrebni jer se stari krpe dok se ne raspadnu sami od sebe.

osoba koja je ceo svoj zivot posvetila World of Warcraftu, takodje je i kolekcionar svih blizardovih special edition stvari (CD-ova, knjigica, filmica...). Ujedno i masturbira na WoW pornic trazeci od visih sila (Boga) da mu stvori jednu night/blood elficu pored sebe da se druze...

Sugestija navijača, igraču čijim kvalitetom igre nije zadovoljan.

Ono što razdvaja boema, čoveka koji voli da uživa u prvoj jutarnjoj i običnog alkoholičara.

Taj ne piša. Lakše je popuniti Palićko jezero vodom nego njegovu bešiku mokraćom. Jednom ga je neko video da je otišao da se olakša ali je taj neko kasnije završio na nervnom B zbog halucinacija. Ona koja se uda za njega dobro je prošla u životu jer ne mora da briše upišanu šolju i pločice svaki drugi dan, a o podignutoj i spuštenoj dasci da i ne govorim.

Završna pločica keramičara. Nakon platinumske ploče sledi naplata obavljenog posla i napokon dugo očekivani odmor. Ova zadnja platinumska ploča stavlja pečat na završeni rad keramičara.

Klopa laka za nabadanje u blago komatizovano - alkoholisanom stanju, a neophodna kako bi konzumenti zavrsili u svom, a ne bolnickom krevetu.

Mesto (kojeg nema na Google maps), u kojem se snađu mnogi parovi kad odu na godišnji odmor s malom decom.

Znam je. Znam je sigurno. Posmatram je krajičkom oka već više od pola sata, mislim da me nije provalila. Ček' da se prisetim kako je mogla da izgleda kao dete...možda smo se igrali u parkiću preko puta obdaništa...onda bi trebalo da je tu negde moje godište, ali izgleda mlađe, pa dobro očuvana je...nije iz parkića, ne mogu da povežem...možda smo bili zajedno do trećeg dok se nismo odselili sa Miljakovca, ali sigurno nije bila u mom razredu, toliko lud nisam, možda druga smena...ne, onda je sigurno nisam viđao, preklapali smo se samo posle šestog i pre prvog časa, a to smo žurili da kupujemo viršle..
Da nije neki sportski dan u Pionirskom gradu? Možda je iz neke druge škole...ma jes' video sam je na sportskom danu u trećem razredu i kao fazon do danas je se sećam...nije to...
Čekaj, a srednja? Nije išla u „Valter“ sigurno, možda u Trgovačku, pa smo se sretali u „KP“-u posle časova...ne, nije ni to...sada već buljim...čekaj...žurke, bašta SKC-a, koncerti...Akademija? Šta znam, sada mi je tako slatka da ne bih rekao da je ikada kroz onu pukotinu u zidu Akademije videla u zoru krajičak neba iznad Kneza...
Jebote, da mi nije neki rod preko ovih ćaletovih iz Ježevice, možda sam je viđao na nekoj svadbi...ali bila bi na slikama...ne, ovo već nije normalno, znam bre da je znam, samo imena da se setim, ma kako da ne, pa to je najteže... miris!
Da, miris! Mirise ne zaboravljam, naročito mirise kose...puna koncentracija...nemam ništa...samo osećaj da mi je sa njom lepo, sigurno, da me zna, da pred njom nemam tajni, da me razume...koji sam izlapitis...a šta, ovo mi je tek četvrto pivo...četvrto pivo i četvrta banka...Umri Veseline Cvetkoviću...A šta koji kurac, pa nisam klinac...pitaću je, jaka stvar, nešto ćemo zajedno da iskopamo...u breee, ala mi lupa čuka...Ajde...

Izračunao je naš čovek da je slanoća pečenja direktno proporcijalna količini špricera popijenog uz njega.
Pa tako može prilagodjavati salanitet količini pića, odnosno količinu pića salanitetu, a sve u cilju dostizanja kosmičke harmonije.

Najveći jebač među muzičarima. Svaku pevaljku koja dođe u bend, on mora prvi povaliti, najlepše gošće na svadbama i ispraćajima, on je kresnuo. Kada ga vide kako razvlači harmoniku, žene razvuku osmeh, a kasnije i noge. Pevači i svi svirači narodne ali i rok muzike ne mogu da mu priđu kada je u pitanju broj žena sa kojima je bio. Nakon burnog života, osniva porodicu ali nastavlja da uveseljuje snaše na narodnim veseljima.

Životni moto sponzoruša

Visoko iritirajuća pojava koja se, za razliku od pravog aplauza, dešava na neprimerenim mestima i predstavlja nemogućnost izvođača ove radnje da se odupre emocijama kakve ispoljavaju ostali primati, ili osobe ometene u razvoju, u trenucima odobravanja viđenog, ili doživljenog.

Izrazi koji se moraju uvek čuti dok se vozite gradskim tramvajem/trolejbusem/autobusem.

Glavni krivac kvarova svih elektricnih aparata.

Scena: predgrađe. Zatopljeni filter kamere, usporeni snimak. Mačka pretrčava užareni asfalt. Vintidž Mustang automobil prolazi cestom, u njemu dvojica likova isturenih laktova. Ne pričaju. Kamera lagano pomera fokus na šareno obučene ljude koji sede na pragovima. Oni su znojavi. Svima pantalone spale do pola guzice. Radni dan, a bleje, jebiga, da ne poveruješ kako se lepo živi od otimanja Nikon fotoaparata britanskim turistima kad se zagube u faveli. Nema debelih, nema bobuljičavih, ten im je uniformno kremast. Pozdravljaju klimanjem glave ove u automobilu. Znojavi su.

Prelaz kamere na pendžer mlade deve. Iz radničke porodice je, niža srednja klasa. Obučena je u majicu bez rukava i odsečene teksas pantalonice. Sise precizna trojka. Danas se potrefilo da ne volontira u crkvi kod oca Miguela, ne ide ni da prodaje cveće i ne skuplja pare za siročad iz čileanskog samostana. Ona se smara. Vruće joj je, i vrućina je tera na grešne misli. Steže brojanicu na grudi, moli se za održanje nevinosti katoličkog pičića. Sad dvojka je ipak u opticaju, sevanje u dvojku valjda ne spada pod jurizdikciju šokačkog Isusa. Znojava je.

Kadar na ulicu. Grupa iz kraja dolazi. Nabavili su i jednog Kineza. Tu su bubnjevi, radio kasetaš, gusle i vuvuzele. Bam, tras, decibeli basa lome zvučnike. Tempo ubrzava. Fastforward videa sa 14 na 24 frejmova. Tu je i on. Papi. Nosi maramu ispod šešira. Atlet majicu da istakne biceps, vidi se da je dečko radio na sebi, ali nije nagruvan k'o Dorian Jejts, jok, ne, to je od salse. Latino seksi, crn i mističan. I on je znojav. Oko vrata mu je ogrlica sa žetonom. Ukr’o od Cobeta kaiš sa gigantskom kopčom. Došao je da kobjasni neke stvari, znaš iz geta je, težak mu je život. I on repuje. I dok to radi, mlati rukom u kameru. Pantalone mu spadaju. Sreća pa ne mogu dalje od dubokih zeleno-ljubičastih patika sa ogromnim jezikom. Prelazak na refren, uzvlačenje pantalona. Opet priča u kameru i rukama preti snimatelju.

Oštar kadar nazad na malu. Ona je čula latino ritam, greh je nadvladao, krv je nečista. Kadar ruke koja steže brojanicu. Ah, fleška - Papi je tu! Silazi, trči. Opet 14 frejmova po sekundi. Baba uzela u ruke džoger i zabarikadirala hodnik da joj spreči put da se vidi sa Papijem. I baba je znojava. Gazi babu, baba leže, i baca poslednji pogled na ikonu Svetog Karmelita od Bogote. Babina ruka pada i brojanica ispada iz babine ruke na pod, dole je laminat, jebiga sirotinja. Pogled sa ulice na ulaz zgrade, mala istrčava, njegova bejbi je konačno sa njenim Papijem. Papi će noćas jebati, u oba slota. Dernek se nastavlja. Oh, kako su svi oni tako kul šareni, bezbrižni, puni nade, neispunjenih snova, a opet tako krimi i strastveni. I znojavi.

O, majku vam milosnu jebem, zar je problem kupiti običan glicerinski sapun, uniseks antiperspirant, običnu jednobojnu majicu, i neki polovan fen. U vr’ glave 20 evra, mala cena za veliku uslugu neidenja na kurac.

Sinonim za silikon. Danas se koristi kao sleng u radionicama, za masu koja lepi metal, staklo, drvo.

Čovek koji samo tako ume da nam se posere u sevdah čupajuci pesme iz naftalina koje ne da ne zna niko iz ekipe nego sto i tamburaši sležu ramenima kad čuju ime. Ako je kojim slučajem znaju, osuđen si da se narednih 5 minuta zgledaš sa ortacima i kolutaš očima.