Он је највећи швалер у селу. Ма шта швалер! Швалерчина! Има изглед Конана-варварина, а душу к'о памук. По занимању је пољопривредник и ковач, али је више времена провео дрљајући и орући међуножја румених сељанчица и закивајући им га својом алатком. Иако је превалио четрдесету, још увек је тиха патња свих жена у селу: и младих сеоских девојчурака којима су тек почеле да расту длаке по пичићу, али и њихових мајки које и дан-данас чежњиво гледају у Радета па им због тога буде топло око срца, али и пола метра ниже.
Чак је и омиљена конобарица из сеоске кафане, Слађа, једна од многих које је Раде поседовао. Раде је био завео тада једва пунолетну Слађу, али ју је оставио због Мице-касирке из суседног села. Прича се по селу да је он уствари Слађи направио дете, и да је зато Слађа стално добијала батине од свог бившег мужа Жике. Али Жика, иако познат по тешкој и јакој руци, никад није насрнуо на Радета, јер Раде јак к'о земља.
Женио се 2 пута, 2 пута се и развео и има троје деце. Иако није ожењен, никад није сам. Увек се ту нађе: или нека распуштеница, или удовица, или жена која из ината вара свог мужа зато што је паре за нови трактор прокоцкао на покеру у кафани, или нека млада, румена и бујна сељанчица којој хормони кипе као надошли квасац. Прича се у селу да се једне ноћи десило да се у размаку од пола сата из две комшијске куће чуо женски блажени врисак и стењање иако је у једној кући живела добродржећа удовица, а у суседној млада распуштеница. Сви се заклињу да је обе те ноћи посетио Раде.
Раде је се прочуо алфа-јебач и ван свог села. Прича се за њега да је крајем осамдесетих, као двадестогодишњак, на мору, дан за даном, трсио: Савину Гершак, Сању Долежал, Сузану Манчић и Сузану Перовић. А прича се да је и деведесетих у Паралији, повалио Вики Миљковић, Јами и Драгану Мирковић, тадашње влажне снове многих сеоских момака.
Раде је разлог многобројних брачних расправа. Он је узрок (оправдане) љубоморе сваког ожењеног мушкарца у селу. У селу важи једно правило: Ако ниси добар са Радетом, Раде је сигурно добар са твојом женом, девојком, сестром или ћерком. Због тога нико и не жели да се замери Радету. Иако љубоморни, сви мушкарци у селу желе да буду као Раде. Али је Раде један. Раде је узор свим младим момцима у селу. Сви желе да чују чика-Радетове ловачке приче и савете за добру шеву. Али Раде је пре свега велика другарчина. Кад он дође у кафану, нема човека кога не части. Нема човека у селу коме макар једном није помогао. Познат је и као велики шаљивџија па је због тога кафана увек пуна кад у њу дође Раде.
Иако је узрок многобројних брачних ломова, Раде је једна од сеоских институција и живих легенди. Проћиће године и године, деценије и деценије, а легенда о Радету ће се и даље прености са колена на колено и свака прича ће почињати са: ''Био је у селу један Раде...''
___________________________________________________________________
Негде на сеоском путу, на аутобосуком стајалишту... Иде Раде низ ливаде па спази младо женско чељаде.
млада румена сељанчица (МРС): ''Здраво!''
Раде: ''Здраво, мала? Шта ти радиш овде сама?''
МРС: ''Па ето, чекам другарицу из града. Хихихи!
Р: ''А је л', мала, а чија си ти беше?
МРС: ''Ја сам Милкина ћерка. Хихихи! Ми смо 100 метара од твоје куће. Мој отац је Миле-мајстор. Хихихи!''
Р: ''А ти си значи Милетова ћерка! Што си порасла! Колико ти оно беше имаш година?''
(у себи): ''Милкина ћерка! Ух, каква је! Иста мајка, мајку јој јебем.''
МРС: ''Па, ето, пуним скоро 21 годину. Хихихи!''
Р: ''У, бре! А је л', мала, Бога ти, па зар те није страх да стојиш овде сама? Може неко да те украде.''
МРС: ''Па, ето, можеш, ти да ме пазиш да ме неко не украде док ми другарица не стигне. Хихихи!
Р: ''Да те припазим. Па може. 'Ајд' пођи са мном до оне шљиве тамо, да ти покажем нешто.''
МРС: ''Хихихи! Може! Хихихи!''
___________________________________________________________________
сеоски јебач-јуноша: ''Чика-Раде, није да се фалим, ал' ја сам ноћас ону, Марицу, чика-Миливојеву млађу ћерку, јеб'о, три пута сам свршио, а да га нисам вадио.''
Раде: ''Е, синовац, синовац! Некад сам ја могао да јебем, и по пет пута да свршим, а да га не вадим, па сам онда мог'о комотно преко мога и гвоздену шипку да савијем. Сад више не могу. Занемоћале ми руке.''
Staro srpsko ime koje ima neka magična svojstva. Daje se detetu kome hoćete unapred da odredite životnu profesiju. Ime obuhvata profesije kao što su automehaničar, zidar ili mašin-bravar.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.