Takvi se vise ne prave, ali legendarni su Tom & Jerry, Kornjace (stare), Vitez Koja, Dusko Dugousko i ortaci... Sada se sve vrti oko karti nekih, ju-gi-o i te gluposti, pokemoni, ona cigra kad je zavrte i iz nje ispadaju zivuljke. Ne znam kuda vodi to sve. Ja bi radje pogledao Tom & Jerry nego neke tamo kineze koji se igraju s kartama i cigrama...

Nekada, dok smo kao mali, tek otkrivali film, kad nije bilo masprodukcije i komercijalizovanog razvodnjenog, sumnjivog kvaliteta na ustrb besomucnog kvantiteta.
Kad su bioskopi sljakali punom parom, klinci se provlacili kroz noge onome sto cepka karte, a tapkarosi se satirali od para.
Film je bio carobni dozivljaj odraslima, a kamoli deci.
Nije onda ni cudo sto je decja masta pojacavala velicanstveni svet filma lucidnim idejama koje su se sirile geometrijskom progresijom, i svuda bile prihvacene.

Као по обичају у сваком Америчком хорор филму се нађе нека глупа кучка због које погину сви споредни ликови(њој драге особе).У случају да у филму нема таквог лика сигурно ћете наићи на дете психопату.

90 minuta čiste propagande i klišea što se tiče njihove zemlje, zakona, određenih vrsta ljudi čiji je cilj da prikaže SAD u što boljem svetlu i često onakvim kakav SAD nije

Neizmerno interesantna i beskrajno simpatična pojava porno žanra filmske umetnosti koja sve više i brže osvaja planetu. Uglavnom su proizvod Nemačke sinhronizacione manije (sve živo sinhronizuju). Nijčešća se sinhronizuju dela Afričke i Azijske kinematografije, mada ni sinhronizovana Evropskaa ostvarenja nisu retka (Nemci su Nemci). A glasovi koji dominiraju u ovom žanru su posebna priča. Od dubokog muškog basa (stvara se eho), preko tankog (gotovo komičnog) ženskog soprana (Ja, ja. Fuch mich!), sve do dominantnog baritona koji odzvanja u ušima.

ove filmove uglavnom snimaju ameri. glavni negativac je poludeo iz razloga sto su ga maltretirali u detinjstvu.obozavam ih :)

Gde dobro uvek pobedi zlo , gde uvek znaš kakav ce biti kraj filma i previše fantazije.

Senzacija 80-ih godina. Mlaćenje na milost i nemilost, preletanje razdaljina od 20 metara, skakanje na drvo iz skočnog zgloba, gomila zvučnih efekata udaraca, šum vetra pri pokretu malog prsta. Večito stradanje roditelja ili ti devojke glavnog junaka, i njegova osveta narednih 82 min. filma. Ubedljivo najjača stvar je kašnjenje sinhronizacije 5 sekundi.

Један од врло битних момената у оваквим филмовима су фамозне
...последње секунде...!
У њима се углавном деактивира бомба,убија зликовац,искаче из кола,зауставља покретна трака,бежи од експлозије,хвата сламка спаса,нестаје у облаку прашине.....

Заједнички назив за све филмове у којима су главна тема борилачке вештине. Језик филма је енглески синхронизован преко кинеског. Музика је весела а опет женски вокали на кинеском језику одају посебан утисак мистичности.
Радња сe на самом почетку филма махом одвија у шаолинским храмовима.
У овом делу најважнији аспект би био однос учитеља и ученика. Оног тренутка када ученик кроз мукотрпне сурове вежбе савлада све могуће технике, његов живот полако почиње да се компликује. Појаве се неки негативци и он им се игром случаја нађе на путу. Борбе између ученика и негативаца се одвијају на разним пољима и нивоима, налик на видео игре, док на крају ученик не стигне до "краљице" - главног негативца.
Када њега савлада, он постаје већи "master" од свог учитеља и ту се отприлике прича и завршава. Можда у неком тренутку у филм улети и нека цица коју главни јунак треба да спашава од шефа кинеске мафије.
Ови филмови су прожети многим звучним ефекатима који дају додатну жестину ударцима. Ефекти који наглашавају покрете руку и ногу при ударцима, као и ефекти вриштања, стењања или карактеристичног запињања приликом извођења удараца...
Закон гравитације у овим филмовима је мало другачији од оног каквог га ми познајемо, можда због тога што кинези углавном једу лаку храну, пиринач и рибу, па на њих овај закон не делује као на нас...

U mnogima ne bi bilo nikakve napetosti i akcije da su snimani u eri mobilne telefonije.
Jedan poziv bi sve rešio.

Su samoglasnici uglavnom ženskog vokala a,e,i,o,u.

Glavni vesnici zime.

Zamena za ofucane izraze koji pokazuju krajnji stepen nerazvijenosti.

Tokom kasnih osamdesetih/ranih devedesetih je postojala prava navala nisko-budzetnih horor filmova. U 90% slučajeva priča se svodila na sledeće:

Pet dobrih riba i pet momaka odluče da odu na izlet u neku vukojebinu. Tamo otkriju neku napuštenu kuću i odluče da tu prenoće.

E, tu su se zajebali jer dok oni unose stvari u kuću, nešto ih iz žbunja posmatra. Šta ih posmatra, to je stvar umetničke slobode scenariste/reditelja ali se najčešće svodi na: demone, vukodlake, vampire, monstrume, devojčicu koja je živela u toj kući i nasilno umrla, psihopatu sa nožem od pola metra itd. Uglavnom te zverke će cele noći maltretirati ukućane pokušavajući da uđu u kuću i pobiju sve. Ovi jadnici će se cele noći braniti zakucavajući prozore, praveći zamke i improvizovana oružja itd. U jednom trenutku će probati i da pobegnu ali, pretpostavljate, džip neće da upali. Do jutra neće niko preživeti osim najbolje ribe u filmu i njenog momka koji je uspeo da navuče sve zverke unutra, kuću polio benzinom i sve digao u vazduh.

Neizostavni deo filma je i najmanje jedan dobar seks. E tu postoje dve mogućnosti. Jedna je da to uradi najbolja riba sa svojim momkom ili neko drugi od ukućana. Oni naravno, nemaju seks nego vode ljubav. Druga mogućnost, lepa vampirka gotskog izgleda hipnotišućim glasom doziva jednog od momaka koji se nekako izdvojio iz grupe (npr. otiš’o da piški u poljski WC). On joj prilazi, počinje ljubljenje, skidanje, divlji seks, ekstaza....arghhhh. Na vrhuncu seksualnog uzbuđenja ona mu zariva zube u vrat.

I kako zlo nikad ne umire, film se završava scenom gde vidimo da je jedna od tih zverki ipak preživela. Ovo je ujedno i dobra osnova za nastavak filma ako prvi deo dobro prođe.

Skup ljudi sa enormno velikim očima kojim kosa visi u pramenovima kao da je mesecima nisu oprali.

Nešto poput pornjave, svi se prave na isti kalup, ali i pored toga imaju svoj auditorijum, dovoljan da ohrabri režisere da i u budućnosti snime još filmova ove vrste.
Bez obzira da li se radi o čudovištu iz Loh Nesa, zajebanoj bijeloj morskoj psini, inteligentnim ajkulama iz naučne labaratorije negdje na Pacifiku, opakoj zmijurini Amazona, piranama ili mutiranim ribama močvara Floride, od početka se zna ko će jebati, a ko biti jeban. U prvoj polovini filma, mogu se vidjeti tek naznake i obrisi ale, da bi u nastavku ista bestidno isplivala u svom punom bijesu.
Redovni akteri:
-zajebani baja koji je pametan, hrabar i snažan (taj jebe tek na kraju i to dva puta),
-njegova simpatija (ona bude fino jebana, isto tek na kraju),
-negativac ( jebucka kroz čitav film, al na kraju on fasuje, i to gadno),
-crnac, koji je često i naučnik ( on najebe odma' na početku),
-atraktivna plavuša (posle crnca),
-još par bezveze likova ( služe da bi se popunio kadar i scenario, obično svi najebu, osim eventualno jednog, koji na kraju nit jebe nit je jeban, al' je bar stekao iskustvo i traumu),
-gladna živuljka (kroz čitav film, jebe pa rastura... sve dok se ne namerači na onog prvog baju koji joj uz tešku muku sjebe znanje, al' ni on tad nije definitivni pobjednik, jer poslednji kadar filma obično na kratko prikaže sićušnog potomka opake nemani koji čeka da stasa za drugi dio).

Једини филмски жанр са заплетом простијим од порнића. Сценарио за исти пише се попуњавањем следећег једноставног упитника:

Филмови који се пуштају деци из едукативних разлога. На биологији ти пуштају емисију о томе како гепарди лове газеле, на историји пад Рима, на музичком живот Моцарта... Филм се никад не одгледа до краја. 25 минута професор покушава да намести комп, укључи пројектор, стави титл, замрачи учионицу, па онда 10 минута почиње шпица, а филм се онда гледа 10 минута који остану.

Свих 10 минута док се гледа филм цело одељење добацује. Говоре у фазону:
-пази, Цезаре, убиће те кучкини синови;
-бежи мајмуне видиш да ће да те поједе онај лав;
-у брате, гле пичке, ала бих је трсио...

Филм се не наставља следећи час јер професор мора да пита и тада падају лоше оцене јер су сви мислили да ће гледати филм.

Za razliku od nolajfera drugih zemalja, koji strinine pare za rođendan troše na novu GHVCB 356789 ULTRA GIGA MEGA grafičku karticu, dave štrumfa dok igraju najnoviju ekspanziju WOW-a i poseduje barem 20 malih bubuljica, 5 majonezari i 4 sloja šlaufa. Elem kod Srbina ovaj izraz dobija sasvim drugo značenje. Srpski nolajfer nema najnoviju GHVCB 356789 ULTRA GIGA MEGA grafičku karticu, ne, on nema ni kompjuter, povremeno zadavi štrumfa dok gleda stariji domaći film sa Nedom Arnerić, bubuljice dobija samo od džedženja u birou za nezaposlene, a salo se ne dobija od sava hleba, poli parizera i dobro jutro margarina.