"Konj", "Vuk", "Sat", "Moskva", "Zelenjak" naših baka i deka.

Savremena verzija "Mi o vuku, a vuk na vrata".

Trauma na koju je osuđen gotovo svaki punoletni muškarac, naravno ne računajući one buržuje koji imaju vozni park u vlasništvu. Pošto je prosečna plata u Srbiji mizerna, vlada pravilo da se kola smatraju članom porodice i to možda i najbitnijim članom. Onda je jasno zašto stari koji svoju platu svakog prvog preračunava u benzin i gleda hoće li imati svako jutro da ode do posla i natrag, ne želi ključeve svog prekrasnog da daje u ruke tek stasalog kurajbera.

Umetnost je jednostavno takva. Tanana je, fluidna i neuhvatljiva, a umetnikov rad je natprirodan vanvremenski čin, kojim se tmina pretvara u iskričavu svetlost, a ništavilo pretače u lepotu. Ne može to na silu i ne, nikako ne smeš požurivati The umetnika. Njemu je potrebno svih pet elemenata, laboratorijski uslovi i neograničena osa vremena da bi dobio "to nešto".

Lepo su i stari Rimljani govorili "Ars Longa Vita Brevis", iliti "Umetnost je duga, a život kratak". A stari Rimljani znaju najbolje, jer su, dozvoli, stari.

U razgaženoj svakodnevnici zgodan izraz za odugovlačenje trivijalnih radnji.

Srbija Srbija Mi Srbi Unija Evropska unija Srbija boljitak radno mesto Srbija Mi Srbi Srbi Mi Srbi Srbi budućnost deca stari mladi stari stari pa opet mladi i deca deca! Kosovo Srbija majka Rusija Srbija Srbija penzije posao Unija Unija Evropska unija budućnost boljitak Srbija Srbija i Srbija!

Ono što Vuk Bojović radi sa razuzdanim primatima.

Ženska osoba koja je antiteza naivnoj Crvenkapici. Ako ju je vuk ikada i pojeo našla je jedini izlaz (da ne kažem otvor) odatle.
Prekaljen, zajeban igrač. Golemo životno iskustvo nesrazmerno godinama.

Slova zbog kojih se Vuk Karadžić prevrće u grobu.

Stari srpski izraz za bavljenje trivijalnim stvarima i gubljenje vremena.

Bleda kopija Mandusica Vuka.Ono u "Universal soldier" Vuk zove dosadni cetvrtak.

Stari način rješavanja nesporazuma, najčešće onih oko imovinsko pravnih odnosa na imanju i toga ko je čiju ženu.
Stradanje prilikom lova se, jel'te, karakterisalo kao nesrećan slučaj, tako da krivicu nije snosio niko.

Vuk koji sa ovcom razgovara o tome šta će jesti za ručak.

Iznenadna situacija kad se vuk nađe među jarićima ili lisica u kokošinjcu.

Engleska verzija Vuk Aj Lije, a ne onaj urban dictionary što vas prže...

Pravi primer za narodnu poslovicu "Vuk dlaku menja al ćud nikada"

Ono što bi Romul i Rem uradili da im je umesto vučice došao vuk.

Čekajući dok se ne oženim i napokon konfiskujem jedan od mnogobrojnih setova za ručavanje kao i čaše od rumunskog kristala koje već godinama čekaju neku meni nepoznatu priliku, setih se stare "gorenje" veš mašine koju smo pre par godina promenili, jer je proširila radius kretanja tokom centrifuge i pretila da polako napusti kupatilo i ode u posetu "obodin" frižideru, svom dobrom ortaku iz radnje. Ei Niš te-ve smo promenili pre par godina sa nekim panasonikom, koji je posle par meseci kad smo krečili pao na ekran te nam vratio naš dobri stari Ei koji je podsećanje na svoju prisutnost umeo da iskazuje na taj način što ti digne sve dlake sa ruku na metar ipo od njega. Elem, nakon uspešnih 23-4 godine radnog staža, iz trećeg puta smo ga uspeli poslati u penziju. Danas je taj dan, kada smo odlučili da više nećemo da koristimo noževe iz starog NDR-a jer nema smisla da ih oštrimo do drške, te prelazimo na onaj set iz Čehoslovačke. Odo da jedem..aj prijatno.

Najviše će se piti onoga čega ima najmanje u kući.

Uvod: Plačem, plačeš, sama sam u hodniku, glumim Toni Brexton (ona je bila riba dok je to radila), masnica mi na oku, gledam kroz zamagljen prozor, plačem i dalje sa masnicom na drugom oku, podižem haljinu - masnica mi i na nozi, na sisi mi tetovaža sa tvojim imenom (imam dobre sise), ti si Vuk Kostić, želim te, svarovski luster, ikona plače, rotvajler trči, valjam se po podu.

Zaplet: U pozorištu - ti sa njom, ljuta sam što su za spot izabrali statistkinju lepšu od mene, razbijam masku o zid, staje muzika, trenutak napetosti, slow motion maska se raspada, ja padam sa balkona, čuju se otkucaji srca.

Kulminacija: Nisam pala, premam omču od platine, dolaziš da me tražiš, bežim od tebe kroz šljivike i livade. Teleportovala sam se, opet sam u kući, držim omču, milujem masnicu na nozi i na sisi tetovažu sa imenom tvojim, pevam nešto nepovezano, riba sam. Šalju te u zatvor jer si Vuk Kostić.

Rasplet: Zajebala sam i Sindi Šeldona sad, opet stade muzika, otkucaji srca, sprema se sahrana - a meni srce kuca, došao si na moju sahranu, moram ja da umirem u spotu jer jebiga ti si Vuk Kostić. Držiš je za ruku a ja u sanduku. Opet teleport, ja te držim za ruku ona je u sanduku, nemam masnicu, ona ima tetovažu na sisi. Kraj spota. Otvara oči.

Politička ideologija koja je potpuno izgubila svoju primenjivost u današnjem diskursu, osim kao pežorativna reč koja se koristi u prepucavanju izmedju takozvane Prve i Druge Srbije. Kao što je rekao Orvel, reč je potpuno bez značenja jer je ljudi koriste u obraćanju jedan drugom, u pekari, na poslu, lepe je kao etiketu životinjama, ženama, deci... Nažalost, zbog ovoga je izuzetno lako imati fašističke ili fašistoidne elemente u društvu bez mogućnosti da se one kao takve nazovu i izdvoje jer se reč sreće svuda i niko ne obraća pažnju. Kao u priči kada čobanin dva puta viče "Vuk, vuk!", i kada na kraju vuk zaista dodje onda nikoga nema da pomogne. To je ujedno i jedina zvanična ideologija koja je u velikom broju zemalja zakonski zabranjena. Razlozi: u svojoj suštini je anti-slobodna, anti-moderna, anti-civilizacijska i anti-humana.