Ima ljudi koji čitav život jure novac. I oni se odriču sveg što je zapravo bitno u životu, samo da bi skupili što više papira. Valjda u toj jurnjavi i ne primećuju obične radosti, nikad ne zastanu da čuju pesmu, al jebeš pesmu, nikad ne zastanu da čuju mladost kako ječi za njima. Oni proćerdaju život i tek negde na posletku shvate besmislenost svog postojanja. Za njih mnogi kažu da su uspeli, jer su bogati.
*
Postoje i ljudi koji jednostavno znaju da greše, ali opet ne mogu u toj gluposti stati. Njih boli što u svom bogatstvu, osećaju samoću, pa kupuju prijateljstva, kupuju ljudski govor. Oni čitav život provode u očajanju, ali se bolesno trude da to prikriju makar pred drugima.
*
Opet postoji i onaj sloj koji nema ništa, a opet je zatrovan. Oni se vode po onoj, ako nemam ja, pa neka nemaju ni drugi. I oni nemaju nikog bliskog, ali ih ljudi opet malo više shvataju, jer veruju da makar nisu od dobra poludeli.
*
I da nije sve tako crno, postoje i oni koji su po svom nastanku predodređeni da budu pre svega ljudi. Oni uglavnom nemaju mnogo, ali nikada ne kukaju na svoje siromaštvo, jer opet svesni su svog bogatstva. Znaju da ako nemaju suprugu da izvedu u restoran, a oni će je provesti kraj uličnog svirača i za nekih 500 dianra naručiti njihovu pesmu. Oni će naći opravdanje i za sujetne, proklete i pohlepne. I dok oni uživaju u svojoj dobroti, drugi će im zavideti, nesvesni da su se takvog života sami davno odrekli. Jer kako reče meni jedan čovek:
-Ne može svako biti šampion, ali može biti čovek.

-Politika-
-------------------------------------------
--Vojislav Koštunica je napokon uspeo da se nasmeje. U njegovoj kancelariji demantuju da ovaj dogadjaj ima veze sa prethodnim žvakanjem stipse;
--Pri dobrotvornoj poseti vrtiću Pčelica, Velimir Ilić je lakše ranio jedno dete bocom šljivovice. Do ovog incidenta je došlo kada je dete uperilo mobilni telefon u pravcu Velje Ilića, na šta ga je ovaj prepoznao kao novinara i odgovorio u karakterističnom maniru;
-- Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je juče da će stati na kraj neobrazovanim političarima i pritom izjavio da on već zna da se izvini na 150 različitih jezika uključujući svahili, jezik drevnih Maja i nemušti jezik;

-Kultura-
-------------------------------------------
--Uvaženi srpski pesnik Milorad Ulemek Legija izdao je juče zbirku rodoljubivih i ljubavnih pesama "Nekom ću da jebem mater a znam i kome", i pritom potvrdio svedocima da su im porodice za sada bezbedne;

-Život-
-------------------------------------------
--Anonimni institut za zdravlje u Švajcarskoj za koji verovatno niko nije čuo objavio je za našu televiziju svoje nedavno saznanje da 10kg paradajza dnevno sprečava rak i sve vrste gripa, kao i da ubrzava rast kose i noktiju na nogama;

-Sport-
------------------------------------------
--Reprezentativac Srbije Marko Pantelić je juče na konferenciji za štampu demantovao tvrdnje javnosti da ima 2 leve noge, kao i da ga je majka kao malog hranila mišomorom;
--Selektor naše fudbalske reprezentacije Vladimir Petrović Pižon sasekao je u korenu insinuacije o svojoj pismenosti kada je u prisustvu novinara i logopeda pročitao esej o uspesima svog tima. Uz danonoćni rad, nezavisni tim kriptologa protumačio je Pižonovu čitanu izjavu kao modifikovanu Andrićevu bajku "Aska i vuk";

- Milorade, idIJote jedan! Opet si bacio prljave gaće na moj fikus! Seljačino neopevana!
- Pa koji će kurac taj korov pored kreveta?!
- Pa da ne mirišem samo prdeže kad spavam! A za koji će nam kurac veš korpa, kad se ne koristi, A?!
- Zbog sira i vojne muzike! I šta oš ti, koju pizdu materinu?! Ja se nisam ljutio kad si umesto leba i rane kupila nove farmerke u koje ne možeš ni stati, zato što si krava debela, iskompeksirana!
- (tanak glas iz sobe) mama, mama, šta je to iskompveksijano?
- Iskompeksirano sine. To je tvoj otac koji zapišava dasku jer neće da je podigne, misli da je Robin Hud, pa je precizan.
- I jesam, kad te jebem ceo uđem u šumu! Ošišaj se bre!
- Jedi govna! Ja bar obavljam posao!
- Pa i ja bih da imam nešto normalno...
- Ma znam. Našla sam tvoju drkotinu pored zečica. Jesam rekla da to više ne kupuješ?! Ako budeš još jednom uzeo, tražicu da mi kupiš vibrator! Ščuo?!
- (drugi tanak glas) tata, tata, a šta je to drkotina?
- Ma jedi bre mali govna! Marš na spavanje, oba! Slušaj ti rospijo, da mi nije dece sad bih te zadavio kao petla bre, KAO PETLA! (pokazuje rukama, počinje da crveni)
- Da meni nije mojih anđela, ja bih odavno pobegla, pa se ti jebi govedino!
- Mama, jev možeš da nam pjočitaš uspavanku?
- Jeste vi čuli šta je otac rekao? Marš na spavanje mamicu vam prisluškivačku!

-Brate uđem danas u bus puno ko šibica, vruće u pičku materinu, stanem pored prozora cijelim putem puhao vjetar u mene ni sekundu se nisam oznojio.
-Boli te kurac bar nisi došao oznojen kao ja na fax smrdio sam sam sebi.
-Ali pazi šta mi se još desilo, sljedeću stanicu ulazi neka pička boli glava, ima sisu ne može stati u Tajsonovu ruku i stane pored mene, svaki put kad je vozač kočio moja ruka se našla na njenoj sisi, hvala ti inercijo.
-U jebote ti ko da si na konju došo na fax.

-Sad položim ova četri za septembar mi ostane dva iz ovog semstra i tri iz onog boli me kurac mogu četri da položim u septembru da jebe rak raka, jedan ću da prenesem.
-Može sad u ovom roku i matematiku da položiš, onaj mali pikac lani na bubicu položio, a nema šanse da te ufate, iznajmiš, nađeš čovjeka neće te koštat više od 50 maraka.
-Moglo bi se to nešto skontat, to kad bi položio bio bih ko na konju.

-Znači sve dobro ide, žabare pogodio, crvena furija me nikad nije izdala, još samo da nočas prođe Kolo Kolo i to je to pare su moje, eto roštilja u nedjelju.
-Ajd evo ti kombinacija za onaj poljski loto upratio sam neke brojeve može se pogoditi, ja juće uzo 200 eura, al jebiga ubaci sve pare u aparat nemam više ni za kifle.
-Ajd probat ću nešto iskombinovati ako prođe eto para za mora, exita znaći cjelo ljeto bi bilo posvećeno hedonizmu, bio bi ko na konju.

On nije glup, ima taj i iskustva i godina, prepoznaje bullshit u najavi, a i neku školu je završio. Nije ni nolajfer, ima porodicu koju voli.
Ali još kad su u petom razredu OŠ klinci birali ko će da igra levog beka između njega i Neše Gišića, on sam je iz kurtoazije glasao za Nešu i puk’o, a svakako bi izvisio, jer su mu namestili izbore falsifikujući glasačke listiće napravljene od listova iz sveske na kockice.
I kad su mu 10 godina kasnije nudili posao za članstvo u stranci, on nije hteo, iako je Neša-Jebeni-Gišić hteo, pa je sad Neša u opštini neko mudo kod kojeg svakog prvog mora da nosi nekakve papire na potpis, a ovaj ga ne pušta bez par sati načekavanja, jer mu se može.
On je lepo znao da može da se ovajdi o masno parče nasledstva iz miraza ako se malo ušlihta tašti, ako savije kičmu i bude na usluzi, ako po pedesetsedmi put sasluša storiju o uzornom uspehu njenog drugog zeta, arhi-fakin-tekte, klimajući glavom ko Nodi na spidu.
I znao je odlično da je mogao da napreduje na poslu, samo da nije direktorku nazvao nesnošnom kučkom, kada ga je ostavila zadnjeg u kancelariji da joj kobajagi sredi štampač, a hoteći u stvari da joj instalira stojka, a na šta mu je ona posle iz osvete promptno napisala nalog za celozimni terenski rad.

I on nije takav zato što je hrabar i što voli da podjebava kretene, u stvari možda malo i zbog toga, ali pre svega je takav, jer se plaši. Plaši se, jer zna da će ga u suprotnom unutrašnje ja prejebati, počeće da ga pritiska i da mu vrti u grudima ko hilti i neće stati dok ga skroz ne satre. On zna odlično da je tako napravljen, bandoglav i lud i principijelan, jebo ga ko ga je stvorio, a on zna da to nije bog, jer mu bog ne bi napravio takav darmar, da odudara i svesno neće da igra igru i zna da će tako najebati, ali neka.

Jovan je ocistio godinu na fakultetu i srecan je kao malo dete.Uziva u trenucima srece dok pakuje stvari i sprema se za polazak kuci.Zna da je pred njim dug put kuci od cak 9 sati,ali to sad nije vazno,toliko je srecan da bi pristao i na duplo duzi.Dok je pakovao stvari osetio je glad.Svestan da mu je frizider prazan otisao je do obliznjeg fast fuda i smazao masnu,socnu i zacinjenu pljeskavicu.Vratio se u stan,spakovao stvari i zaputio taksijem ka autobuskoj stanicu.Kupio je kartu i seo u autobus na svoje omiljeno mesto pri kraju.Oseca se fenomenalno,nema nikakvih zdravstvenih problema,stomak je u redu,ali Jovan je oprezan jer zna da je jako osetljiv.Autobus je krcat,neki ljudi su prisiljeni da stoje.Pored Jovana je seo covek srednjih godina,impresivnih gabarita,ima oko 120 kilograma i 2 metra visine,proizvodi specifican miris koji predstavlja najlepsu kombinaciju znoja i sljivovice.Jovanu to sad ne smeta,on je srecan i zadovoljan.Autobus je krenuo,9 dugih sati su ispred Jovana.On uziva prelistavajuci svoj indeks i zadovoljno se smeska.Prva tri sata su brzo prosla,ali Jovan odjednom pocinje da oseca probleme sa stomakom.Pocinje da se nadima i lagano preznojava,crne misli mu se roje po glavi.Da li se njegova najgora nocna mora upravo pretvara u stvarnost?Pokusava da se pribere,umirio se na svom mestu i ne uzmice ni centimetar.Nada se da ce sve proci,ali ne lezi vraze.Problemi postaju sve veci,Jovana je oblio hladan znoj po celu i on pocinje da se plasi.Proklinje onu prokletu pljeskavicu i pita se koji mu je djavo to tebalo.Cak je i njegov kolega znojosljivar to primetio.Jovan razmislja da li da ide do sofera da ga pita da stene negde pored puta da bi obavio nuzdu.Obeshrabruje ga shvatanje da je autobus pun i kako bi ga bilo sramota da pred svima obavlja nuzdu.Njegov cilj je pobediti neprijatelja,to govno koje cuci u njemu i ceka da izadje na veliku scenu,a cilj ne bira sredstvo kako onomad rece Makijaveli.Jovan pravi odlucujuci korak,ustaje sa svog mesta i polazi ka soferu.
Jovan(tihim glasom):Oprosti majstore,da li bi mogao da stanes na neku pumpu ili restoran,moram na wc,ne mogu vise da izdrzim.
Sofer:Sta?Sere ti se?(dere se kao Plasido Domingo,svi u prednjem delu autobusa su se trznuli).Mogu ja druze stati,ali sledecih pola sata nigde nema pumpe ili restorana,mogu samo pored puta ili da cekas pola sata ako mozes izdrzati.
Jovan:Ma stani odmah,ne mogu vise ni minut da izdrzim.
Sofer zaustavlja autobus pored puta,otvara vrata,a Jovan izlece kao djule.Pored puta je livada,otvoreno prostranstvo.Jovan nema gde da se sakrije od znatizeljnih pogleda ostalih putnika.Oni koji se nalaze na strani autobusa blize Jovanu posmatraju ga kao da je Farma na programu i samo ponavljaju kako im je drago sto oni nisu na njegovom mestu.Bakuta sa prvog sedista koja je do tada hrkala kao da testerise vadi svoje naocare,model iz 71',sa dvostrukim zastitnim socivima,brise ih dva puta da bi imala sto jasniji pogled na ovu zanimljivu predstavu
Za to vreme Jovan shvata da je zaboravio poneti maramice iz autobusa i da nece imati cim da obrise dupe posle svetog cina.Razmislja kako bi mu dobro dosao onaj indeks,kako bi ga samo slatko sad pocepao.Zato se prihvata nekog lista koji se nalazio u blizini i cvrsto ga stisce kao najrodjenijeg.Podstaknut pogledima znatizeljnika iz autobusa koji skoro da navijaju izbacuje to prokleto govno iz sebe pri tom dozivljavajuci katarzu.Moralno i duhovno uzdignut i uz ogromno olaksanje uzima list i ponosito brise dupe.Zakopcava hlace i slavodobitno krece ka busu.Na ulasku je docekan sramezljivim pogledima putnika,ali Jovanu to nije vazno,on je sada pobednik,protivnik je pobedjen,a nocna mora zavrsena.U tom trenutku autobusom se prolama aplauz za mladog junaka koji ponosito seda na svoje sediste i uziva u velikoj pobedi.Preziveo je i nocnu moru.

1. Budis se, toliko ti se spava da ne znas ni zasto si se probudio, pogledas kroz prozor, napolju prolom oblaka, taman krenes da se jedes, kad odjednom, setis se da je upravo poceo raspust, nasmesis se od uva do uva i vratis se natrag na spavanje.

2. Ustajes u 8 da bi isao na nekakav izlet na koji vodi profesor geosa(blejac), pisa ti se, mislis se "nije strasno, zavrsicu nakon sto jedem, spremim sve, etc.", medjutim zaboravis. Odes do mesta gde se svi trebate naci, uzmes sa ortakom gajbu piva, popijes 2-3 i cekas da sat otkuca 9, kada bus krece.
8:50, tebi se opako pripisava, al nema gde, mislis "ma stacemo valjda negde brzo" i ukrcavas se na bus.
9:20, treses se od nemogucnosti izvrsenja svoje telesne potrebe, pitas profesora "ocemo li skoro stati negde?", on odgovara (na tvoju veliku zalost)"stajemo tek kod stepojevca. za sat i po vremena"
9:30, poskakujes od bolova u predelu besike
9:31-11:00, isto kao i 9:30
E SAD, u trenutku otvaranja busa, cupas napola otvorena vrata, probijas se napolje, u sprintu (koji bi i Usein Bolta osramotio) pretrcavas 20m, otkopcavas se i pustas da najlepsi osecaj na svetu struji kroz tebe punih 7 minuta, uz facu koja se ne moze porediti ni sa cime!

3. Prva smena u skoli, sere ti se ko pavijanu, al ko ce u wc u skoli? Nema veze, potisnes to i zaboravljas. Kasnije u toku dana, odes da vozis rolere(a pocetnik) u neki udaljeniji deo kraja. Vozis, uzivas, sve dok ne pocne da te steze cudan osecaj u stomaku. Setis se propustenog sranja iz prve smene, pocnes da se polako vracas kuci(de ces pocetnik a brzo?), voleo bi da prosto skines rolere i potrcis, al sta je tu je.
35 min kasnije, dovlacis se do stana, upadas unutra ko nenormalan, sa sve rolerima sedas na WC solju (naocigled starijeg brata koji se brije), i prepustas se milini uzivanja. Od tog dana, imas mnoooooogo veci Respect prema WC solji.

4. Ova varijanta je mozda suvisna posle ovih prethodnih, ali svi ste se vracali odnekuda mrtvi umorni zeleci samo krevet i san. E pa trenutak kada se konacno strmopizdite u jedan, ce vas rasplakati od srece.

5,6,7,8... Ne mogu ja sve napisati. Svako ima neke svoje momente :)

34 razloga zbog kojih je bolje biti zena nego muskarac

1.Ne dobijate histericni napad ako vam opadne nekoliko vlasi kose sa glave. (ne dobijam i ja,sisam se na 3mm)
2.Sanse da vas uhvate u ljubavnoj aferi mnogo su manje nego kada su u pitanju muskarci. (to uopste nije tacno)
3.U toku masaze ne morate da crvenite zbog reakcije u vidu erekcije.
4.Ako dozivite brodolom mesto u camcu za spasavanje vam je zagarantovano.
5.Frajeri jos uvek misle da moraju da placaju vase racune,a vi mozete ustedjeni novac da investirate,recimo,u novog decka. (da,da samo forsirajte sponzorusa fazon,a naplaticemo vam i te kako)
6.Bolje je biti tatina curica,nego mamin placljivi deckic.
7.Potpuno vam je jasno sta se krije iza “20cm”. ( ne razumem )
8.Nece vam oduzeti vozacku dozvolu ni zbog najveceg prekrsaja u saobracaju(sifra “krokodilske suze”)
9.Muskarci mogu Rivalda samo da uzdizu u nebesa,a vi mozete sa njim i u krevet. (toliko o poznavanju fudbala,i ko bi se normalan jebo sa Rivaldom)
10.Riki Martin vrcka guzom samo za vas. (Riki je peder!!! Hahahaha)
11.Kada vas pitaji da li zelite da se udate,dobijate prsten koji kasnije mozete dobro da unovcite. (bas fin pristup braku)
12.Muskarci imaju kraci zivotni vek,a zene inkasiraju zivotno osiguranje.
13.Ne morate da cekate da vas smrt rastavi,vec kada primetite da je veza otisla do vraga,mpzete da odete bez objasnjenja. (pa to moze i muskarac)
14.Daleko je bolje koristiti vibrator nego voditi ljubav sa gumenom lutkom.
15.U zenske casopise stavljaju bolje i vrednije poklone.
16.Cim podignete prst da stopirate odmah ce vam neko stati. (to jeste,al svasta moze da vas ceka unutra)
17.Ne dobijate nervni slom kada komsija kupi bolji auto od vaseg.
18.Uvek znate da je dete vase.
19.Zene se lakse i brze napiju,sto se pozitivno odrazava na budzet.
20.Ako bas pozelite,mozete da naplatite seks dok kazete keks.
21.Retko zalutate,i to uglavnom zato sto vas nije blam da upitate nekog za pravi put. (ovo je nevidjena glupost)
22.Mozete da usrecite mnoge prodavce cipela. (hahahahah)
23.Ne morate da znate imena svih nacionalnih fudbalskih klubova i rezultata od 1980. godine.
24.Ne morate mesecima da stanujete s nepoznatim tipovima u sobi i nosite iste zelene krpice kao i oni.
25.Posledice burne noci mozete da sakrijete pomocu pudera. (pa mozemo i mi ako hocemo(al necemo) )
26.Nakon vruce noci ne morate sa strahom da pitate “kakva sam bila”.
27.Ne morate da se brijete svakog jutra.
28.Nikome ne morate da kazete koliko imate godina (to pitanje se ne postavlja damama).
29.Nemate gomilu odece koja je ofarbana u masini ili pogorena peglom.
30.Postoji cela vojska robova koja se brine za tvoj fizicki izgled i dusevno stanje.
31.Ne morate da renovirate kuhinu nakon jednog pripremljenog jela. (muskarci su bolji kuvari)
32.Kada ispeglate nesto od garderobe to se i vidi.
33.Na kraju krajeva zene su te koje odlucuju koliko ce se ljudi roditi. (o ovome se ne vredi raspravljati)
34.Ne morate da ucestvujete na Olimpijadi zvanoj “Ko ce vise popiti,ko ce vise recki ubeleziti,ko ce ispricati vise viceva i sl.....

Velika Britanija, prva polovina devetnaestog veka:

- Pogrešna propaganda - Ljudi u kurcu smo, Portugal, Španija i Francuska nas prestižu u kolonizaciji, treba nam zlata, začina, kaučuka i još sto kuraca, zgaziće nas imperijalisti. Idemo u svet da ubijamo, pljačkamo, silujemo i odvodimo u roblje!
- Epilog : politička smrt.

- Ispravna propaganda - Ljudi, imam ovde naučnika, pametan čovek. Dokazao da smo nastali od majmuna a da je bela rasa dominantna, sve ostalo mora da nam služi, na to imamo svako pravo. Automatski, to znači da su Afrika, Amerika i novootkrivena Okeanija sa Polineziom i Tasmanijom naše zemlje, samo nismo znali za njih. Spremaj brodove, krećemo u pohode! Za gordog albiona! Milioni ljudi u glas uzviknu - TAKO JE! I u narednih više od sto godina najmoćnije sile Evrope, pod izgovorom najmoćnije i najnaprednije rase, izvrše najstravičniji aparthejd nad Afrikancima, Indijancima, Maorima i Aboridžinima. Čarls Darvin, najobičniji predlagač, lično nikoga ne ubije. Epilog : zvaničan podatak, Darvinove tvrdnje odgovorne za smrt više desetina miliona ljudi.

......................................................................

Nemačka, tridesete godine dvadesetog veka:

- Pogrešna propaganda - Ljudi, hajde da pljačkamo, ubijamo, silujemo i ubijamo sve što nije arijevsko!
- Epilog : budala zatvorena na psihijatriju.

- Ispravna propaganda - Ljudi, neobuzdana pošast zvana judaizam koja truje dušu i širi se svetom preti da nas uvuče u ponor i zauvek upropasti. Moramo stati na put tom zlu i saseći ga u korenu, zato ovim putem predlažem da sakupimo sve Jevreje i Rome, bacimo ih pod led, žive kremiramo, jednom rečju likvidiramo na bilo koji neophodan način. Milioni ljudi u glas uzviknu - TAKO JE! - i u narednih nekoliko godina izvrše pokolj nad svim nearijevskim što mu je došlo pod ruku. Hitler, najobičniji predlagač, lično ne ubije nikoga. Epilog : zvaničan podatak, Hitler ubio 40.000 000 ljudi.

..............................................................................

Rusija, tridesete godine dvadesetog veka:

- Pogrešna propaganda - E drugovi, biće izgleda nekog rata, nego hajdemo na vreme da kopamo rude i pravimo tenkove, za svaki slučaj.
- Epilog : budala, niko ga ne uzima za ozbiljno.

- Ispravna propaganda - Drugovi! Drug Lenjin bio je u pravu, komunizam je jedini spas za čovečanstvo, i tako mi svega - predvodiću vas do spasa, makar prolio i poslednju kap krvi! Milioni ljudi u glas uzviknu - TAKO JE! I u narednih nekoliko decenija vlast ih pošalje u gulage i radne logore dalekog i surovog Sibira, da tamo umiru u agoniji. Staljin, najobičniji predlagač ne ubije nikog. Epilog : zvaničan podatak, Staljin poslao u smrt 60. 000 000 ljudi.

............................................................................

S.A.D, šzdesete godine dvadesetog veka:

- Pogrešna propaganda - Ljudi hajde da ubijamo, sejemo strah i zavodimo nacizam!
- Epilog: zajebi ovu budalu, ajmo na pivo.

- Ispravna propaganda - Ljudi ovako stoje stvari : crnčuge će da nas pobiju i pojedu, keve mi rodjene. Nego vidi ovako - belci moraju u pećine, a crnci će se sami roknu, pa onda mi ispadnemo napolje i svet naš, kapirate? Epilog : Čarls Menson, najobičniji predlagač ne ubije nikog. Šaka sledbenika iskasapi nekoliko ljudi, meju kojima i trudnu ženu Romana Polanskog.

.......................................................................................

S.A.D, početak dvadeset prvog veka:

- Pogrešna propaganda - Narode, industrija, privreda i ekonomija su nam u kurcu. Treba nam nafte, inače odosmo ja sa vlasti a vi u pizdu materinu, sve će banka da vam uzme.
- Epilog - gubitak moći i uticaja na ostatak sveta.

- Ispravna propaganda - Unajmiš šaku Arapa, ubaciš ih u tri aviona, daš njihovim porodicama dovoljno para da imaju za oam narednih kolena i rokneš avione u pentagon i dve naseljene zgrade, u srce Amerike. Unajmiš nekog tamo Osamu da glumi ludilo i prihvati odgovornost, zbog čega ćeš ga na kraju kao likvidirati. Onda izadješ pred kamere i kažeš - Narode, veliko zlo sa istoka nam preti, sve muslimansko moramo pobiti! Ovo je gore i od komunizma! Milioni ljudi u glas uzviknu - TAKO JE! I u narednih trinaest godina (koje i dalje traju) se regrutuju, i odu u Irak, Libiju, Siriju..Da daju svoj i uzmu tudj život za naftu, pod parolom demokratije. Epilog : vlada Sjedinjenih Država lično nikoga ne ubije. Zvaničan podatak - verska netolerancija nikad veća, nebrojeni civili nastavljaju da ginu kao muve.

ONA

(28h pre izlaska)
Zvao je,jebote,zvao je!!! Zove najbolju drugaricu i melju cetiri sata o tome da li treba ici kod frizera,manikira, predikira,fakira,psihijatra i na barem tri plasticne operacije...
Urla na telefon od adrenalina sve dok otac (koji od nje ne uspeva da zaspi) ne pocne da je davi krvavih ociju.
Prica sa mamom do tri ujutru o tome kako joj je otac dok je pevao serenadu u Malom Mokrom Lugu pokisnuo i dobio tubrerkulozu i ko zna sta jos...
Noc provodi besano,hipnotizirajuci u orman ne bi li joj se "ukazala" garderobna kombinacija za sutra.
Ujutru odlazi u grad i kupuje novu odecu jer je zakljucila da nista u ormaru nije dovoljno dobro.

(10h pre izlaska)
Sizi zbog podocnjaka (pobogu otkud sad oni kad se zdravo hranim) i proverava sta joj fali od sminke.
Trci do najblize parfimerije po olovku za oci koja ce joj stati u torbicu. Olovka je 3 cm veca od torbice pa je sece caletovim kombinarkama i zasere nove krem pantalone koje su joj do te sekunde bile savrsene.
Ide po nove pantalone.
Na putu do kuce shvata da su joj vrhovi ispucali;placa frizerki duplo da je primi preko reda, a kad je vec upala, stavlja i farbu koja joj ide uz te pramenove.
Kupuje usput i novi parfem,iako mu tete u radnji nisu jos ni cenu napisale.

(5h pre izlaska)
Pocinje sa donjim rubljem. Izazovno-ne. Otkaceno-ne. Postupak se ponavlja kao kod pasijansa,kad otvorite sve karte pa probate ponovo. Grudnjak joj ipak ne odgovara uz bluzu.Place i maskarom zasere pantalone.Pomahnitalo uzima mamine iz njenog ormara.

(3h pre izlaska)
Pere se,depilira,smirgla zube,kida desni. U kadi se nalazi 30cm debeo sloj raznih soli,kiselina,lekovitog sljunka i izumrlih skoljkasa. Cupa obrve,pusi,uzima cigaretu sa pogresne strane,psuje,grize na svaki pokusaj ulaska u kupatilo. Cale od muke pisa u kriglu.

(1h pre izlaska)
Stavljajuci peti sloj maskare zasere pantalone.Vristi i skida sa mame zadnje pantalone u stanu. Svi joj se sklanjaju sa puta jer seje smrt gore od sifiliticara-triperasa radikala sa hiper gripom (!).

(10 min pre izlaska)
Poliva se miomirisima,trlja pazuhe sa mirisljavom jelkicom iz automobila i shvata da se zaflekala parfemom po pantalonama. Lupa glavom o volan i pokupi tramvaj.

(15 min posle dogovorenog termina)
Stize na dogovoreno mesto,ugleda ga i pomisli : "Boze, kako je lep!"

ON

(3h pre izlaska)
Gleda TV i cacka nos.
Pokusava da se seti sta se dogovorio za veceras.Usled misaonih napora,nesno se gladeci po jajima,shavata da nije mlatio majmuna vec dva dana,jer se u subotu toliko zapio,da je tek juce donekle dosao sebi...
Nakon drkanja se ipak seti da ga veceras ocekuje kafa sa jednom od dve zenske od subote,kojima se ne seca ni face,a kamoli imena ali je nasao broj izvrljan na podlaktici.

(2h pre izlaska)
Odlazi gladan u kuhinju ceskajuci se po jajima,kad tamo na stolu cvarci,slanina i luk.
Obilatu veceru zaliva sa dva piva i podriguje silinom osrednjeg nilskog konja,sve dok pobesnela keva ne uleti u kuhinju.
Trazi od keve 500 din. Keva ni ne pomislja da mu da. Objasnjava kevi kako ima novu ribu i kako mu trebaju pare da joj kupi neki cvetic i pokloncic. Keva dirnuta vadi 640 din i pocne pricati kako joj je tata '79. god doneo na satanak 5 ukradenih crvenih ruza,pa je hteo da je poljubi,ali je dosao vlasnik vrta sa grabuljama,pa su morali da beze,a tata jos od tada ima kurje oko.
Ne docekavsi kraj dobro poznate sage,bezi mahnito iz stana do kafica. Kupuje pljugu i dva piva od kevinih para i tu odgleda kraj tekme.

(pola sata pre izlaska)
Dolazi kuci i suocava se sa vecnom dilemom: tusirati se ili samo oprati jaja?
Gleda skraceni snimak druge sezonske lige zapad u malom fudbalu za veterane invalide i zakljucuje kako sutra ionako ima mali fudbal,pa ce se znojiti,te nema smisla da se sad ceo kvasi.
Dok desnom rukom perucka onu stvar,levom uspesno rusi sve cetkice za zube u lavabo.
To ocigledno uzasne kevu koja je upravo dosla da izvadi ves iz masine,pa ukopano zuri u prizor pred sobom.

(15 min pre izlaska)
Sedi na krevetu,vadi carape ispod kreveta i njusi one koje jos uvek mogu da posluze...Dok gace ipak ne mogu. Mogu jedino nekoj gatari i forenzicarima.
Krece,ali na vratima mu se prisralo,a to se ne propusta.
Grabi Sportske Novosti,ceska se,prducka i meditira sve do zadnje strane.

(15 min nakon dogovorenog termina)
Dolazi na mesto sastanka igrajuci dzepni bilijar. Ugleda je i pomisli: "A,u kurac! To je ona s manjim sisama...!"

Iako bih za sebe morao reći da živim u gradu, svakako bih slagao na neki način. Nisam bio ni sa sela. Ali da bih došao do škole u centar grada bilo mi je potrebno par sati. Tada sam pešačio do škole jer nisam imao para za drugi prevoz. Bilo je i bližih škola ali želja mojih roditelja je bila da se školujem i odrastam u pravom gradskom duhu u društvu malicioznih dečaka, uobraženih devojčica i prepotentnih nastavnika. Već posle prvih par dana tada su počele noge da me bolu od hodanja, leđa su me bolela zbog teških knjiga. Patike su mi prsle i kada je padala kiša bio sam mokrih nogu po ceo dan. Bivao sam iscrpljen toliko da sam bio u stanju da prespavam pola dana u školskoj klupi.
Ono što me radovalo tih dana jeste prizor gradskog užurbanog života. Nikad se nisam zadržavao u gradu. Uvek sam imao toliko vremena da stignem u minut na čas i da se vratim kući peške pre nego što padne mrak. Samo usput, prolazeći bulevarima, trgovima i popločanim stazama uspevao sam da ga vidim. Bio je tako divan. Tramvaj broj 1. Kada bih ga ugledao osećao sam se kao pred nekakvim božanstvom. Elegantnan crveni tek dospeo iz Španije. Kada je on prolazio čitav asfalt je blago poigravao pod njim. Takav zvuk bi me naročito uzbuđivao. Onda bi stao na tramvajsku stanicu gde bi se vrata automatski otvorila par ljudi bi užurbano izašlo, a zatim bi deca uskočila u vagon hitro a stari penzioneri sa šeširima na glavi i bake poštapljene polako uz pomoć mladih džentlmena bivali ukrcani. Zatim bi se začuo karakterističan zvuk sirene na tramvaju, vrata bi se zatvorila i on bi nastavio da klizi dalje šinama. To je bio najlepši prizor u očima jednog deteta.
Moja želja za vožnjom tramvajem se pojačavala iz dana u dan, iz trena u tren. Bio sam ljubomoran na decu koja su prepričavala doživljaje iz tog prevoza. I nisam slušao o tim događajima samo bih se izgubio kada bi pomenuli da su bili u tramvaju. Mogao sam da osetim prijatan miris unutrašnjosti, i gomilu ljudi koja zadovoljno sedi na svojim mestima. Zamišljao sam kako ustupam svoje mesto kakvoj staroj baki ili mladoj devojci uz osmeh... "Ništa, ništa mlada damo, samo sedite tu. Tako." Kakva nepravda, oni su se vozili u tramvaju a meni mokre noge. Svakog dana sam odvajao po nekoliko dinara od svog obroka. Malo sam jeo i bivao iscrpljeniji iz dana u dan. Ali moja želja je bila sve jača i jača i nisam hteo da posustanem.
Bio je to lep sunčan majski dan. Nakon poslednjeg zvona koji je označavao da su časovi za taj dan gotovi. Istrčao sam do prve trafike i spremno zatražio kartu za tramvaj. Dali su mi nekakav papirić. Zahvalio sam se uz širok osmeh. Nikada ranije nisam kupovao na trafici. Samo sam u pekari pazario pogačicu sa čvarkom.
Stao sam na stanicu tramvaja 1. Dok sam čekao bio sam izgubljen od uzbuđenja toliko da sam jedva primetio da je tramvaj stigao. Kada sam pošao da uđem shvatio sam da je tramvaj pun. Toliko pun da ni jedan čovek više nije mogao da stane. Ljudi su bili sabijeni. Čudio sam se tom prizoru i shvatio sam da ne mogu ući. Ali pored moje ubeđenosti da ne može stati ni jedan čovek više, nekoliko starih penzionera je uspelo da se ugura na moje zaprepašćenje.
Ostao sam da čekam sledeći tramvaj 1. Nakon par minuta pojavio se sledeći. Ovaj nije bio tako elegantan kakvog sam zamišljao. Bio je neprijatne spoljašnjosti, trule crvene boje, prljav, polupanog stakla. Jako neprijatno je škripeo. Vrata su se uz škripu jedva otvorila. Niko nije izlazio iz njega, bio je poluprazan. Nisam imao mnogo vremena da razmišljam. Pogledao sam na oznaku i pisalo je 1. Dakle to je on. Ušao sam bez razmišljanja, srce mi je lupalo. Osećao se snažan miris mokraće u njemu, dok sam koračao kroz mračni vagon, nagazio sam na nešto što bi moglo biti živo, čovek neki a možda i nije bio živ. Jako sam se uplašio kada je tramvaj krenuo i umalo nisam pao. U mraku sam ugledao prazno mesto. Kada sam seo osetio sam da je to mesto mokro bilo. Nisam imao snage da ustanem. Noge su mi se odsekle od uzbuđenja i samo sam čekao da tramvaj stane da izađem. Srce mi je sve više i više lupalo. Sledeće čega se sećam je da su mi prišla dva krupna čoveka, predstavili se kao kontrola i tražili kartu. Dao sam im papir koji sam dobio na trafici. Tada sam shvatio da to nije karta nego nekakv fiskalni račun. Uvalili mi na trafici. Kontolori su mi rekli strogim tonom da ne mogu da se vozim bez karte u tramvaju. Toliko sam se uplašio da nisam mogao ni da plačem a hteo sam da vrištim, glas mi se oduzeo. Tada je jedan od kotrolora izvario metalni bokser i krenuo da me puni pesnicama u stomak dok me je drugi držao za ruke. Nešto su vikali na mene, a sve to je snimao telefonom neki student. Posle su me izbacili iz tramvaja i udarali mi glavu o ivičnjak.
Nikad se više nisam vozio tramvajem.