Tebra vidi što sam se obuk’o kod Čajneza za 500 dindzi mogu d’idem u parlament.

- Hoćeš da mi daš neke parice za šoping, ovo ono? U Italiju da idem.
- Jesi li normalna, šta ćeš sad u Italiji?
- Preporučila država. Korona je mačji kašalj, a i žene ređe oboljevaju, tvrde stručnjaci.
- Ovi naši stručnjaci?
- Pa da, Lončar.
- Jes!
--------------------------------------------------
- Seks sa ružnim muškarcima je dobar za samopouzdanje, tvrde stručnjaci.
- Ajdebežiukurac bre, kepecu.
--------------------------------------------------
- Što sklanjaš glavu? Pa sperma je odlična za kožu, tvrde stručnjaci.
- Imam bubuljicu na dupetu, ako već toliko brineš.

Drugi dnevnik, 21.7.2143. godine (i dalje tačkast, počinje zvucima paramparamparamparam pam pam paaam)

Botoksirana spikerka: Dobro veče, dragi gledaoci, ovo je drugi dnevnik Radio Televizije Beogradski Pašaluk. Počinjemo vestima sa naše jugozapadne granice. Naš izveštač Bekljulj Krasnići će nam reći nešto više o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Demokratske republike Požeška Nahija.

Krasnići: Dobro veće i vama. Demokratski izabran predsednik, nasljednik tragićno nastradaljog u avionskoj nesreći velikog vojvode autonomne pokrajine Velika Šumadija Velimira Ilića Četvrtog, danas je proglasio nezavisnost ove nove države aljbanskog naroda. Podsetimo se da koreni ove države sežu do 18. veka, kada se otac Miljoša Obrenjija, poznatijeg kao Miloš Obrenović doseljio u ove krajeve. Naš narod je osećao svetu dužnost da opet naselji ovaj prostor posle pomenutog jer je to naša obećana zemlja. Nama je Alah poklonio ove divne predele, šume, malinjake i plodne njive u dolini Skrapeža i Rzava.

Botoksirana spikerka: Hvala vam, kolega Krasnići. Sada ćemo se uključiti u video link preko 16G mreže Mobilne Telefonije Beogradskog Pašaluka kako bismo čuli šta o tome ima da kaže predsednik Beogradskog Pašaluka Boris Treći Nikolić Šešelj.

Predsednik: Dobro veče. Zvanični stav vlade Beogradskog Pašaluka je da se nikad neće odreći Požeške Nahije kao kolevke srpske civilizacije. Naš narod nikad neće prihvatiti nikakve kvazi države na svojoj teritoriji, tako da možete samo da prihvatite da nam popušite kurac. Svako odstupanje od rezolucije UN petnes iljada šesto šeset šes' biće novi razlog za proteste naših vlasti kod evropskih institucija, kako biste pojeli sva govna koja ste izasrali.

Krasnići: Gljuposti, ova država je već priznata od strane 134 države sveta.

Predsednik: Da, ali od šesto i kusur država koliko ih trenutno ima. Napomenuću ipak da je naša vlast za mirno rešenje konflikata sa vlastima ove kvazi države. I kome ti da je glup, jebem li ti dete od kilo?!

Krasnići: Tebi, pićka ti materina veljikosrpska!

Predsednik: Čekaj samo da ti dođem dole, silovaću te kornetom od sladoleda što si prodav'o dok ti Tuljanić nije sredio da radiš na televiziji! Pokazaću ja tebi đe se telad vežu!

- Šta će nam ovoliki super lepak? I reci mi zašto dovlačimo ove vaze? Kome da prodamo to posle? Ko je lud ovo da kupi? To je, bre, starudija još iz vremena kad je Bajone bio na televiziji.
- Nemoj biti tupan celoga života. Jel' se sećaš kad si ispustio onaj ćup?
- Kako se ne bi sećao, skinuo si mi s plate. Posle si sličan takav prodao onoj modnoj kreatorki.
- E nije neki sličan, nego taj isti.
- Pa kako? Puko je na tri polovine, kao Marko Kraljević kad lomi koplje. Svojim očima sam video.
- E moj Kraljeviću Marko, ja sam to lepo zalepio tutkalom, pa sam naslonio Zagora da sakrijem pukotine.
- Šta ćeš ako primeti? Garant će tražiti pare nazad, a nemamo kinte već nedeljama. Zadnji dinar iz šteka smo dali za ove vazne i lepak.
- E pa bila je da prijavi reklamaciju.
- I šta je bilo?
- Rekao sam joj da je to kintsugi, japanska umetnost popravljanja razbijene grnčarije.
- I šta je ona rekla na to? Jel' popizdela?
- Jok! Naručila još dvadeset komada. Hoće da ukrasi reviju sledeće subote. Nego dosta priče. Ja ću da lomim vaze, a ti lepi.
- Sad kontam zašto te ljudi zovu Jova Del Boj...

- Koji car je ovaj tvoj matori! Pa on svuda bio. Slušao bih ga ceo dan...

- Ma pusti ga, Kežman...Ja ga slušam ceo život, pa mi i nije toliko zanimljiv. Još kad počne da mi kenja kako se bolje živelo tad, Tito, fudbal, ovo, ono...Mani...

- Jebote, tebi ništa ne sme da se kaže... K'o da sam ti brknuo u oko!

( Običan lik O.L. ovaj gore pomenuti D.P)
O.L. Kol`ko sati?
D.P. Izvinite ako sam nepristojan, ali koliko je časova?
-----------------------------------------------------------------
O.L. Daj jedan leb, i kilo mleka.
D.P. Molim vas, jedan integralni hleb, i sveže obrano mleko sa 0.5% masti.
-----------------------------------------------------------------
O.L. Imaš sto jura na zajam?
D.P. Da li ste u poziciji, da mi pozajmite deo vaših finasijiskih sredstava, u iznosu od stotinu eura?
----------------------------------------------------------------
O.L. Dodaj bre debilu, ne driblaj.
D.P. Kakav je ovo sebičan sport, molim vas sarađujte malo.
----------------------------------------------------------------
O.L. Ko li ovu jebe?
D.P. Sa oproštenjem, ali smatram da ipak neko stupa u seksualne odnose sa ovom gospođom.
--------------------------------------------------------------
O.L. Mićo (hik)....dognaj još dva ladna...(hik).
D.P. Konobar...(hik).....jel može da vam ne persiram...(hik).

- Nemoj bolan čovječe krasti Marku patike, pa to nam prvi komšija!
- Ma ko mu jebe mater, što ih ne čuva!

- E sad idem da prebijem pičku onom Milovanu!
- Glupane, pa to ti je brat, gdje ćeš njega?
- Ma ko mu jebe mater, što je majmun?!

- Čova, banovaće te bolan, sereš samo po sajtu!
- Ma ko im jebe mater nek banuju!

1. drugarica: „…Joj ne znam dal da izađem večeras, nisam nešto pri parama, a i muka mi je više od debila koje srećemo po gradu, nikako da se nađe neko normalan, a s druge strane i da mi priđe taj normalan, ja sa ovakvim lošim iskustvom od ranije i razbijenim ilizujama o muškarcima ne bih mu pošteno ni dala šansu, a i taj nazovi normalan najverovatnije bi imao piskav glas, lošu frizuru, ne bi pio, imao bi loš smisao za humor, i ja ne bih imala želju da se kresnem s njim, a i sigurno bi se ispostavilo na kraju da je debil, a onda bi došao onaj frajer od prošli put, na kog se tajno ložim ali me užasno nervira, i ja bih opet otišla s njim, i sutra bih se kajala, jer bih mu najverovatnije rekla nešto što ne bi trebalo…“

2. drugarica: „znači ne idemo u grad?“

1. drugarica: „pa ne.“

"Ej,znas sta ima novo?!...Zeni se Radoje!"
"Jao! trson! trson!...ta na na na na na na!"
(onomatopeja svadbarske pucnjave i teme Uzickog kola)

- Gospodine, da li se sećate šta se dogodilo 9.4.1997. uveče?
- Sećam se, bilo je prohladno veče. Pirkao je svež prolećni povetarac. Na ulicama nije bilo nikoga. Čulo se samo šuštanje gustih krošnji i zvuk starog autobusa koji je tuda prolazio. Mesec se mogao lepo videti, kao velika sjajna lopta. Dok sam koračao mokrim trotoaraom...
- Dobro bre, ne zanimaju nas temperatura i vlažnost vazduha. Da li ste videli da je M.M ubio N.N. ?
- A to. Jeste. Ko zeca.

A mog'o sam da budem dobar sin...

Evo da dam primer. Da im ga dam, pa nek se pozabave.