- Ima li polubijelog?
- Bilo, pa prošlo.

Мајка:Шта је било у школи?
Дете:(мисли)Са ким сам се сад тукао, или је због оне девојчице, али реално шта ћу ја кад има онакво дупе...(каже)Ништа!
Мајка:Како то?!
Дете:Лепо!(олакшање)

-Е мој шмекеру! Па не ради се то тако! Ти би одмах за ручицу па у рч? Тактички скроз погрешно. Мораш да знаш знање као ја. И немој да се чудиш што си добио пушку. Глуп си и нормално је да ће она тако да одреагује.
-Шта ми ти кењаш мајке ти? Шта је било кад те она мала отерала у три лепе пред целим крајем кад си, као, хтео да је цепаш за опкладу? Индијанцу један!
-Друго је тад време било...
-Шта кењаш то, леба ти? То се десило пре три дана овде испред зграде!
-Без обзира, друго је тад време било...

-Дедо, а где си био за време рата и против кога си се борио?
-Ја сам сине требао да будем на крајњем југу наше земље, тамо је баш било лоше, па ме твој прађед, а мој отац, некако спасао обавезе те остадох кући са женом. Е ту, и са њом сам ратовао. Ту је било најгоре.

Најновији пример је Ненад Маринковић,повратник у Партизан.
Његова изјава поводом повратка: "Имао и сам и понуде из иностранства,али када ме је позвао Партизан нисам имао дилему.Циљ нам је да уђемо у Лигу Европе и узмемо дуплу круну,све осим тога бих био неуспех". Класична изјава било ког повратника у српски фудбал. Иначе он је након одласка из Партизана играо за Смедерево,Сервет,Хапоел Акру и Бнеи Јехуду, сигурно је да су се тимови отимали око њега али пресудила је љубав према клубу наравно, као и код сваког играча који се враћа у Србију.

-Није имао ништа, био је сироче судбине..
-Ко ?
-Немања..
-Знам, јеби га, жао ми је што је млад свршио своје.. Је л' знаш како је умро?
- Па, чуо сам да га је његова похлепа докусурила,али не знам причу.
-Покупили га са улице они Цанетови шарлатани са златним кајлама и бембарама и одвели у природу, на неку пољану, јебемлига.
-И ?
-И ништа, није имао достојанства, важније су му биле паре од поноса. Ови криминалци му рекли да трчи колико може, онолико земље колико претрчи ће бити његово.
-И он је повјеровао у то?
-Залудан је био, а и кад годинама немаш ништа сачуваш барем вјеру у нешто. И урадио је како су му рекли, трчао је и трчао. Срце је пумпало његову крв,убијали су га мишићи, дрхтале су му жиле на слепочници али он је наставио да трчи, пред собом је видио само евре.Трчао је сатима, преморен је дахтао, у сумрак се вратио и пао пред Цанетовом бембаром.
-Умро ?
- Какав курац умро, није могао да умре док не види те паре.
-И је л' их видио ?
-Видио је само цијев Цанетовог пиштоља.Изгледа да је имао код њега неке старије дугове, а овај није знао да прашта, прво га је добро преморио и још се Шоне добровољно јавио на рапорт, мученик је сам себе измарао.Кад се вратио пресудиле му утоке.
-Трчао је киломерима а добио је тачна онолико земље колико му је у ствари било потребно.
-Јебига.

-И тако брате ја пролазим поред трафике и видим излази лик и закопчава шлиц, а унутра нека ликуша навлачи фармерке. Значи све, све ми је било јасно!

Баба: Ју свашта, види ову како се скинула гола?!
Унук: Па шта, шта јој фали, нека рса...
Баба: Хајде гаси то, срам те било. Погледај само како јој је лице, па шминку можеш шпакном да скидаш.
Унук: Јој баба. Где живиш?! Па није ово више Тито, партија, омладина, армија. Сад је нешто друго важно.
Баба: Пу јебо те бог накарадни, шта ти знаш. Ове гологузе гледаш. Нама је лице било важно. А ово данас... е Тито, Тито што нас напусти.

A: И, сине, како ти се свиђа Господар прстенова?
Б: Слабо, оче. Све је било описано пластично и живо, уопште ми се није свидело.
А: А туче? А крв? А одсецања глава и пробадања хладним оружјем?
Б: Чему то? Уопште нема промишљања о, на пример, oсећањима оног лепог плавокосог, или о платонској љубави два хобита, или елегичности појаве последњих Вилењака.
А: Сине, ти си педер. Ја само што нисам свршио од среће кад сам видео ту количину клања. А два мала геја боље ни да нису убацивали у филм.

- Е де си ти јеботе 100 година?..
- Ма био на мало на екскурзији брате...
- И? Како је било?

Могући одговори:

-Па добро...
(Катастрофа, никад горе. Не само да ниси примирисо риби, а камоли нешто више, него си се и испалио пред стадионом свог омиљеног клуба у Серији А, пуко си брдо кеша не знаш на шта, а ноћи су пролазиле тако што би се екипа окупила око неког шупка који (наводно) зна да свира гитару, и онда му рибе џарале туки на сваки одсвирани акорд.)

- Одлично...
(Лоше. Било је ту неког мувања и надања, благог пипкања, седења у крилу, ал то чисто како би после могао да причаш и да се тешиш како си као имао шансу, ал је ти дебил ниси искористио... Видо си стадион омиљеног клуба и пукао брдо кеша не знаш на шта)

- Екстра!
(Добро. Смувао си габорку која се цело школовање ложила на тебе. Курва ипак није хтела да да, уз образложење да „треба да прође мало времена“ али несвесна да немаш ни најмању намеру да је после екскурзије дотакнеш, а камоли неком кажеш да си био с њом, осим наравно ортацима ван школе који не знају како изгледа. Видо си стадион, пуко брдо кеша...)

- Значи брутално, најбоља екскурзија у животу!
(Повалио си)

- Mamo evo ga kondukter.
- Ovaj Gospodžo, koji je ovo autobus?
- 75.
- Pogrešili smo. Izalaz' napolje Avatare, nama treba drugi neki.

- Сине бабино шта је било за ручак данас?
- Па наручили смо били пицу?
- Пицу?! Па кували вам мајка нешто?
- Кува, кува. Пре десет дана смо јели пасуљ.

Studio je ofarban u svetle boje , jer je tako veselije a i stvara kockarski osećaj , na stolu tri čaše vode , za svakog člana komisije , voditeljku je opremio neki tamo modni studio (butik ) , bubanj čeka i kezi se sa onim bojevima unutra i kreće špica
(igrač nagradne igre ispred malog ekrana koji je i ovog puta uplatio najbolju kombinaciju sastavljenu od zajebanih i skokovitih brojeva : "ajde breeee počinji više aman" )... "Naša tročlana komisija je utvrdila da su ispunjeni svi uslovi i da izvlačenje može da počne... prvi broj je broj 8 brooj 8 " .