„Poštovanje, moje ime je (slijedi neko milozvučno ime: Slađana, Sunčica, Dunjica…)“ rečenica je koja se posljednjih godina sve češće čuje u telefonskoj slušalici. Učestalost je dosegla zastrašujuću brojku od 8 do 10 puta dnevno.

Nakon ljigavo-slatkastog pozdrava slijedi jedan od scenarija:
izabrani ste… dobili ste nagradu… dopustite da vam predstavimo svoje spektakularne proizvode… provodimo anonimnu (??telefonom, koristeći broj iz imenika!!) anketu… koji su vaši politički stavovi… koji su politički stavovi vaši susjeda… koliko razreda osnovne škole ste uspješno priveli kraju… koliko vrećica (i što je u njima) iz supermarketa donosite dnevno kući… koliko ih donose vaši susjedi… koliko toaletnog papira trošite dnevno… a vaši bližnji?... od kojih ste bolesti bolovali… od kojih bolesti boluju u vašem kvartu… kupite talijanski namještaj (telefonom!)… jeste li zadovoljni svojim seksualnim životom… imate li ljubavnika… a zašto…?

Kada se može očekivati poziv koji će vam zauvijek promijeniti život, svjetonazor, vjeru u ljude:
- u vrijeme ručka
- kad imate najviše posla
- kad se odmarate
- u vašem najintimnijem trenutku (štogod to bilo)
- ukratko u bilo kojem trenutku 24/7

Savjet: mirno, ne prozborivši, prekinuti vezu nakon prve tri riječi iz definicije i nježno odložiti slušalicu. Ne baciti je kroz prozor, ne tresnuti njome o zid ili pod! Nije ona kriva.

Omiljena rečenica srpskih medija. Ultimativan način da se gledaocima predstavi da situacija nije tako ozbiljna kako se čini.

Kaze se za iskompleksiranog lika koji muva ribe sa pricom: toliko sam gotivan i popularan, svi bi da se druze sa mnom.

Nova verzija Nigrutinovog hita; svi biste htjeli da vas jebe Bekam, prilagodjena danasnjim desavanjima u Drvengradu!

Recenica koja sledi posle nemogucnosti neke osobe da objasni ili odgovori na pitanje druge osobe koju nesto zanima!

Krajnji argument u uzavrelim svađama posle roditeljskog.

Hm,sekta. Koliko znam nije bilo primera nasilja, ali ih se ipak plasim.
Zanimljivi, sto su isuzetno uporni na nenametljiv nacin...?!?! Ma koliko to zvucalo paradoksalno.

Pitanje koje se usmerava osobi koja je rečenicu završila nekim od brojeva 2,3,5,6,7,8 ili 0.5 (iliti i po). Naravno, u 99.9% slučajeva ta osoba će ponoviti broj što vama omogućava da bacite koju rimu.

Najčešće pitanje prilikom predstavljanja novog automobila koje je obrnuto proporcionalno sa vašim znanjem o karakteristikama istog.

Pitanje koje se postavlja nekome kada on jedini uradi nešto dobro i zajebe ostale

Izgovor srednjoškolca koji na polugodištu ima 5 zaključenih kečeva i 47 neopravdanih časova.

U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki...
U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)

Neočekivano pitanje koje postaviš napucanoj gospodji koja nosi malog fensi psa i troši prosečnu platu u Srbiji na "Fifijeve" kozmetičare i veterinare!

Fraza koja dugo godina pokusava da u ljudskom mozgu odrzi ideju ravnopravnosti...kada pogresimo svi smo ljudi a kada treba da pomognemo...e tu se definicija menja u suprotnom smeru

Neverovatna zbirština ljudi skupljenih s koca i konopca, pojavljuje se isključivo tamo gde su najmanje poželjni, niko ne zna ispod kog su kamena izmileli, a ako ćemo pravo, niko i ne želi da sazna, osim možda organa gonjenja.

Način na koji nas novinar uvodi u laž koju je smislio ne bi li imao veći tiraž ili gledanost, pošto su priče kojima svakodnevno farbaju narod žešće smorile i njih same. I tako u svoj toj dokolici smisle neku pričicu za farbanje ovaca i likova kojima je IQ jedva dvocifren, pa od normalnog čoveka očekuju da im poveruje u priču iz koju nisu pustili nijedan snimak, sliku, nisu našli svedoke, a još je i izvor hteo da bude anoniman. Dok bi se u bilo kojoj zemlji, koja je ozbiljnija od Zimbabvea, ovaj medij kritikovao i ljudi bi ga svakodnevno kačili na kurac, kod nas su ti mediji sinonim za velika muda, slobodu, pravdu, jednakost... Kako niko ne proverava tačnost ovih podataka, zato što novinari ne smeju da kažu ''ime'' izvora jer je to kršenje ljudskih prava.

Pitanje koja razbija neprijatnu tišinu između dva lika u teretani koji se ne znaju, al tu vežbaju.

Ako se nalazite u Srbiji, onda sigurno nije zbog Shaume, nego zbog toga sto je svo 19-oro salterskih sluzbenika (sem vas) na pauzi.

Vodimo, imamo prednost. Na putu smo do pobede!

To su bili dani kada sam se cimao po 10 i više dana da nađem neki film, pesmu, video klip... I kada bi ih našao bio bih presrećan kao da drzim suvo zlato u rukama...i puštao ih po 30 puta nanovo a posle 5 minuta pauze, opet... i pamtio svaki detalj, svaku reč... moj video rekorder i kasetofon su bili svetinja!

Dani kada bih dolazio sa žurke i maštao o devojci koju sam upoznao a posle 5 minuta maštarenja bi mi dosadilo i na sve nacine bih se trudio da dođem do njenog broja (ALI KUĆNOG, jer mobilni je tada bio u domenu mašte), i kada bih ga dobio 2 sata bih se premišljao kako da je nazovem i sta da kažem ako se njen ćale javi, koju foru da prospem. Danas bih joj jednostavno poslao zahtev za prijateljstvo na fejsu, ali gde je tu mašta? Ona vidi moje slike i spazi stomačić, spazi da nigde nema BMW-a oko mene i odmah me odpiše! Onda sam se bar mogao uzdati u moj humor i šarm, ako mi fizikalije nisu baš dobre.

Dani kada sam po celu noć pio sa drugovima, i dolazio kući, odmarao 10 minuta i odmah bi se smorio, opet ih ispozivao na KUĆNE TELEFONE I opet bi smo išli na zurku – jovo nanovo! Danas samo sednem za kompjuter i tu se loodo zabavljamo!

Dani u kojim sam u onim americkim filmovima gledao mlade hakere – klince kako probijaju vladine šifre, upadaju u banke i trezore pomocu te velike stvari – KOMPJUTERA, i razmišljao - šta bih ja sve mogao sa tim “Božijim poslanjem” da uradim!