Ljudi koji imaju težak život. Imaju tonu iskustva, koje ih je nateralo da budu obazrivi. Žive socijalno i nestabilno, zavise od mnogih faktora. Poseduju izuzetnu količinu upakovanog straha, ponekad sasvim neopravdanog. To su osobe koje će se pre nasmejati nego one koje je život mazio, koje su site, ali taj smeh neće biti od srca. Taj smeh će skrivati sivilo, prekrivati tugu. Neće dati vihoru zla da odvuče i preostalu snagu kojom te osobe raspolažu. A te snage je malo.

Gledaju da nikoga ne uvrede, da se ne mešaju u tuđe živote. I svoj im je veoma komplikovan i nimalo lak. Predstavlja nerešivu enigmu. Ne nameću se, zatvorene su u sebe, izjedaju se iznutra. Ne žele nikome da govore svoju muku. Niko i ne zna šta ih muči. Mada se mogu prepoznati na prvi pogled kao osobe koje imaju određene nedostatke za sreću, niko ih neće gledati sa razumevanjem, neće nuditi pomoć. Sklanjaće se od njih kao od neke bolesti. Želeće da ih što pre prođu, preskoče, da ne stupe u kontakt s njima.

Mnogo brige obuzima takve ljude, ali se ipak oni zadovolje i najmanjim stvarčicama. Nisu halapljive, štaviše, sasvim malo im treba za sreću. Ali to malo, nikada ne dobiju. Brižljivo čuvaju ono što imaju, ne želeći da izgube ni delić onoga što poseduju. A poseduju veoma malo. Zbog toga su i obazrivi.

Kupuju crni hleb, gledaju po radnjama gde je šećer najjeftiniji, preračunavajući se koliko im je ostalo, ne bi li deci kupili bar litru mleka. Uvek jedu posle dece, i to ono što ostane. Nekada su bili zadovoljni svojim životom, a danas se sa velikom dozom sete sećaju tih dana, kada su umesto sebi pomagali drugima. Kada su imali mnogo više nego danas. Kada su bili srećni.

Danas, krišom kupe novčić na ulici, zgazeći ga i gledajući da ih niko ne vidi. Pre se tako odlučuju da skrpe za život, nego tražeći milostinju od drugih.
Ljudi koji rado pomognu, bar koliko je u njihovoj moći.

Odjeb mekušcu nezadovoljnom zbog mrvice u čaši rakije.

Kada u vas zivot i svakodnevnicu, tiho i neprimjetno udje neki bolid... I nedugo zatim, predje donji prag vase tolerancije...

Osobina savremenih srpskih brdsko-planinskih sela.

Specifićna grupa ljudi koja rijetko kada priznaje svoju ćestu govornu manu, misleči da je to neprimjetno. Nečemo se lagati, razlika i nije ogromna, ali ćesto u oćima sagovornika možemo primjetiti da mu dotićni ide na živce. Tuće u mozak baš k'o i Bata Živojinovič po Njemcima.
Obićno su to jako prićljive osobe, koje neče tako lahko stati sa ćavrljanjem, te nam ostaje jedino da čutimo i trpimo baš kao što smo trpjeli ćasove u školi.
Jbg, čivot ide dalje.

Kažemo kada vidimo lika kako nosi buket cveća svojoj curi za rođendan.

Čuvena rečenica, koju kada čujete, na pamet može da vam padne jedna jedina osoba, koja u emisiji ovo ponovi svega 130 puta i time osim što truje ljude "kvalitetnom muzikom", traži od vas da mu date jos svojih para kako bi podržali mlade Grandove nade u ostvarenju svojih snova, a to ce vas koštati svega xxxxx dinara + PDV + troškovi operatera + bakšiš za igračice.

Jebu se još uvek, učestalo i kad im se ćefne.

Za razliku od onih uvek nasmejanih, ultra pozitivnih ljudi kojima je čaša uvek do pola puna, koji uvek imaju leptire u stomaku i ptičice oko glave, a koje uglavnom krasi i nizak koeficijent inteligencije i u čijem bi stanju želeli da se nađete isključivo kada želite malo da odmorite mozak, postoje i oni kojima je čaša uvek do pola prazna, a sa kojima se mnogo bolje razumem u svim životnim situacijama.

Ljudi iz najbliže okoline, redje prijatelji, nešto češće baba i deda, a gotovo uvek roditelji. Pod utiskom da će te kritikom najbolje vaspitati, jer si sad već mator konj pa ne mogu da te istuku kad procene da je neophodno, daju sebi za pravo da ti sednu za vrat i kljucaju u glavu dok neko od vas ne popizdi i taktički se povuče.

Nikada neće priznati da je inicijator svega njihovo nezadovoljstvo i raspoloženje koje su im drugi narušili (za šta oni ne mogu biti odgovorni), i kada nisu u pravu ostaće na tome da su makar prećutno u pravu, a pošto si najmladji i najzeleniji, ne smeš puno da protivrečiš kako ne bi iskazao nepoštovanje..More!

Ujedno i ljudi čija je egzistencija dovedena u pitanje. Dok iole imućnija studentarija, pa čak i oni prosečnih primanja, sebi mogu priuštiti ta dva obroka vikendom, ovi nesrećnici su primorani da tegle kuvana jaja, hleb i jogurt kroz Limanski park. Da sama ironija svoj kapacitet iskorišćava do krajnjih granica, primetićete i po tome, što ovaj sloj nemaštine popunjavaju uglavnom najbolji prestavnici svoje generacije.

Centar centra grada. Plato sa koordinatama 0,0,0 za sve ose jer odatle počinje svako druženje ukoliko se nalazite u gradu. Svakog trenutka možete da se poistovetite sa gomilom ljudi koji kao i vi čekićaju nekog svog gledajući na ogromni sat koji bode oči svojom ultra preciznošću kako bi znali u kojoj meri pičke da lomite zbog kašnjenja.
Ako vam pođe za rukom da se sastanete, nastavljate dalje dok vaše mesto zauzima drugi čekićar koji možda čeka huligana iz Padinske skele da mu donese šalove za kurčenje po zimi.

Starac Fočo od stotinu ljeta: matori deda sa štapom koji odaje utisak da jedva stoji, ali dobija iznenadni pogon ako mu se u vidokrugu pojave novine 24 sata, ubeđen da su se pojavile kod nekoga isključivo da bi ih on uzeo.
Baba - trkačica: to je biće koje brže trči od Bolta kad treba da zauzme slobodno mesto, ali ako nema slobodnog mesta, onda će se do zemlje poviti i podići prvu osobu mlađu od 100 godina: ajde sine, baki teško i ja sam u tvojim godinama ustajala...
Antipolitičar: obično deda koji raspreda o političkom (ne)vremenu i drži govor, kao da se sprema da se kandiduje za predsednika.
Cigančići: oni ne moraju da se brinu da li će ih kontrola izbaciti. Pevaju, vrlo često praveći neki svoj remix, da nije reči teško bi pogodio o kojoj se pesmi radi. Često poželiš da im daš pare, samo da ućute.
Ludak: to je ona vrsta ljudi koja kreće da se dernja iz čista mira, i uvek priča ili se svađa, najčešće sama sa sobom.
Žena sa decom/trudnica: taman kad smestiš guzicu, ona uđe u autobus i vreme je za ustajanje. Kakve si sreće, najčešće ide do okretnice.
Mangupi: prepoznaju se po klasičnom (mangupskom) načinu odevanja (neizostavni šuškavci i air - max). Željni su pažnje, pa najčešće urlaju iz sveg glasa, pišu po svim delovima basa, ili na neki drugi način prave budalu od sebe.
Biznis man: Za ovakve ljude, koji nekako odudaraju od gomile, često se pitaš zašto se uopšte voze autobusom, pored tog skupog odela.
Smrdljivci: oni kada dignu ruku, pola autobusa pada u nesvest. U ovakvim situacijama ljudi žale što nemaju naviku da nose gas masku sa sobom.
Otvarači/zatvarači prozora: Rade antagonistički, uvek u pogrešnom trenutku. Na 40 stepeni zatvaraju prozore jer će ih ubiti promaja, a kada je napolju ledeno, treba im svež vazduh.
Vozači: najčešće voze bas, ko da voze vreće s krompirima, nadrndani su i nervozni.

Überodgovor.
Ovim odgovorom se sva priča završava i vi iz priče izlazite kao apsolutni pobednik.

Posebna sorta ljudi dosadnija od zubne bolesti. Umesto da se detetu priča što raznovrsnije, da se polako upoznaje sa što više izraza, jok, oni zapnu za jedno ko mutav na telefon. Kad se uhvate nečega, vrte to ko pokvarenu ploču što jednostavno para uši i uništava mozak pa sve da si beba.

Znoj. Smrad koji vonja na sve strane ne dopuštajući čoveku sa funkcionalnim čulom mirisa da se približi izvoru.

Jedna od najiritantnijih grupa ljudi na svetu. Ne mislim ovde na ljude koji povraćaju na izletima, ekskurzijama itd. već na one koji povraćaju na redovnim linijama. Iako dobro znaju koliko im smeta vožnja javnim prevozom, oni će uvek pokušavati da izdrže do kraja puta, ali naravno, nikad neće uspeti u tome već će veličanstveni sadržaj svog želuca podeliti sa nama, a onaj miomiris će ostati da pripoveda o tom događaju ostalim putnicima, jer naravno, autobus se neće prati naredna 2 dana.

Kad čovek sam sebe ozbiljno zapita, to je najlakši način da odustane od radikalne promene.

To su obično osobe sa kojima smo bliski i koje nas poznaju bolje od drugih ljudi. Ono što je karakteristično za njih je to što nam iz najboljih namera neprestano "sole pamet" zbog raznih sitnica (fizičkog izgleda, ponašanja u društvu, loših navika, interesovanja za stvari koje nisu popularne, negativnog mišljenja netolerantnih pojedinaca o nama...), ne shvatajući da su na taj način užasno naporne i da mogu dovesti do toga da nas oteraju od sebe.

To su ljudi koji imaju jedan "mali" kompleks: misle da su oni najveci, najjaci, najzajebaniji itd. Ponasaju se opako, a mnogi ih tako i shvataju umesto da im stave ruku na vrh glave( vrlo vaspitno, posto shvate koliko su zapravo smesni tek kad vide da su ispod nivoa vaseg ramena ). Moze da kaze ko sta hoce, ali ovo vazi za dosta onih izvornih Grka(ne one na severu, tamo ih ima dosta koji su vrlo slicni nama Slovenima, pa su pokupili i neke manje prgave osobine). Imaju zelju da prevazidju najkrupnijeg/najviseg tipa u drustvu u BILO KOM ASPEKTU!