Ljudi non stop renoviraju svoj stan, bar tako oni to definišu. Njihova "renoviranja" sastoje se od ugrađivanja natkasni, ugrađivanja čiviluka, konstantnog premeštanja kompletne garniture i pravljenja novog rasporeda u stanu, ugrađivanja gipsa u plafon, ugrađivanja sijalica u gips i sličnih sitnih manuelnih poslova. Nije bitno šta se radi i kada se poslednji put radilo, bitno je da se buši i udara čekićem. "Uradi sam" brošura je njihova biblija. Omraženi su što od strane komšija, što od strane svoje dece. Poznati po tome, da pri prvom kvaru zovu majstora i sufliraju mu dok radi. Koliko god kuršlusa napravili i koliko god puta pali s merdevina, pri završetku fizikalne terapije, opet će se popeti na iste i naći neku novu žrtvu u vidu plafona, lajsni, pločica, parketa i bilo čega drugog u šta može da se zabije bušilica i lupa čekićem

Rečenica koja je, po starim spisima, izgovorena od jednog starog Jevreja dok su radili na baušteli u Egiptu. Tada je neki nesretni Avram ukrao bič od jednog tabadžije iz faraonove garde zadužene za obezbedjenje gradilišta. To je tabadžija saznao i čim su ga videli u beloj suknjici kako brzohodno ide prema grupi Jevreja znalo se da je neko najebo. (R.I.P. Avram)
Od tada pa do dana današnjeg čovek koji ide brzo prestavlja petog jahača apokalipse. Ustvari on mu dodje prvi jer koga boli kurac za bolest i glad u tom trenutku kada je samo bitno da se izvuče živa glava. Bilo da je to lik koji se probija kroz masu u klubu prema nekom sa nepomičnom, apatičnom facom u želji da od nekog napravi meteoropatu ili je to seljak koji prelazi preko oranja i iako mu noge upadaju u rupe on nastavlja da gazi i ide prema grupi budala koji su se usudili da mu kradu rakiju. Kako god biva, činjenica je da će će biti srče.
Dugo se raspravljalo o simbolici takvih ljudi. Neko je jednom rekao "Šejtan nek žuri, mi ljudi imamo vremena". Iz ove stare izreke se izvlači zaključak da je u čoveka koji ide brzo ušao sam šejtan, da je spreman da počini vaskoliko zlo i da je to jedini način da izbaci šejtana iz sebe.
Ako si se susreo sa takvim čovekom a sposoban si da ovo čitaš smatraj sebe srećnikom. Retki su oni koji su uspeli da smire tog čoveka, da ga urazume i povrate ljudskost u njegovoj zatrovanoj duši. Zato, ako ikad budeš video čoveka kako ide prema tebi brzo, sa bezličnom facom a znaš da si kriv BEŽI!

Konstatacija kojom možemo istini da oduzmemo na značaju ili da ublažimo nešto što smo upravo izgovorili nepromišljeno i izbenemo nanošenje duševnog bola sagovorniku. Jedan od lakših i bezbolnijih načina da se zataška istina.

Diskretni heroji, oni retki dobri ljudi iz senke koji se ne eksponiraju, za uzvrat nikada nisu tražili puno, na njih nikada nismo obraćali pažnju...A s druge strane isti ti šrafovi industrije izmamljivali su toliko osmeha deci kroz decenije da bi im trebalo uručiti neko ordenje, priznanje ili ih makar poslati negde na more deset dana. Sećam se dobro - nemaština devedesetih, a u opštom haosu i beznadju tvoji se sete da makar u dečiji svet nije teško uneti malo sreće i vedrine : dignu te iz kreveta u utorak ujutro, i dok pokušavaš da shvatiš zbog čega si iznenada morao da poraniš (u školu svakako ne ideš jer nema grejanja), ćale te natera da zažmuriš, i onda ti proverenim potezom kraj uha promućka kinder jaje - i ti ga stegneš oko vrata tako čvrsto, u blaženom neznanju da je koštalo pola zakasnele devalvirane martovske plate, i da si ga dobio jer mleka i ulja nema a hleb se u vašoj kući ionako mesi. Raspakuješ ga na brzinu i proždireš čokoladu, moleći se u sebi da iz onog žutog govneta ispadne neki novi Pink panter ili 1000 delova za autić, vozić...

A ni na kraj pameti ti nije da su te sitne delove izradjivali očevi i majke neke druge dece, neki drugi ljudi čija su imena i životi svedeni na broj i statistiku pod čekićem liberalnog kapitalizma, koji je i njihovu zemlju pretvorio u rezervat jeftine radne snage. I tada kao i sad, ljudi čije priče ne dobijaju 5 minuta televizijskog programa, sedeći u podrumima zemalja bivčeg Sovjetskog saveza ili nekim novostvorenim banana - republikama neobičnih imena na dalekom istoku, sedeli su po 16 sati i pravili delove za Proku pronalazača - ne znajući ko je Proka pronalazač, i miki mausa koji im se odavno zgadio. Jedinu vajdu od svega toga imala su deca istih tih radnika koja su garant kod kuće imala na kilograme raznoraznih plastičnih igračkica koje bi im donosili roditelji, ili bi ih i sami slobodno uzimali kada odu kod svojih na posao pri povratku iz škole.

Zbunjeno pitanje kontuzovanog pijanca koji pri izlasku iz kafane ne zna svoje odredište.

Prvo što svi stranci izjave kada navrate u Srbiju. Valjda nas zato ovoliko jebu...

Proces kroz koji je većina nas pušača prolazila.Iako je bilo smorno da se krijes non-stop,skrivanje ti je davalo neku energiju,uvek je bilo neizvesno da li ce te videti tetka,rodjak ili pak drug,takodje je vladala bojažljivost od istih.Ta neizvesnost i bojažljivost,davala je neku draz ovom skrivanju,jer ljudi najvise mrze kada ih golica nesto,a to golicanje prija.Zato se skrivanja i dan danas prenose sa kolena na koleno i s generacije na generaciju.Naravno bilo je i onih koji se nisu krili,već su prvu gicu zapalili pred kevom.

Sudeći po društvenim mrežama, kojih je sve više na internetu, 99% populacije. Svi su "ludi", "neshvaćeni" ili ih je "baš briga šta okolina misli o njima", iako prave beskrajne krugove po gradu samo ne bi neko zapazio njihov "otkačeni" stajling. Jer kako već stvari stoje svi moraju znati kako njih "ne dotiče" mišljenje drugih...

To su oni koji koji najvise vremena provode u klimatizovanim prostorijama.
Inace,poslednjih godina klima uredjaji su postali jako jeftini i retko koja firma ih nema ,sve vise ljudi ih ugradjuje po stanovima i kucama,a gotovo svaki novi auto ima klimu.Cesta je pojava da osoba ujutru krene na posao klimatizovanim autom,odradi radno vreme u klimatizovanim prostorijama,vrati se kuci sa istim klimatizovanim autom u stan ohladjen sa klima uredjajem.Jedino vreme za koje on oseti vrucinu je ono koje mu je potrebno da od parkinga dodje do ohladjenih prostorija.Takvi likovi najvise kukaju i kad ih covek slusa pomislio bi da gore u paklu....

Fraza koja se koristi kada neko kaže neku tešku baroniju.

To su oni ljudi koje možete videti u svako doba, bilo da je u 5 ujutru kada samo pekari i oni šetaju ulicom dok se vi vraćate cirke iz grada, bilo da je 2 posle ponoći kada vi cirke bauljate po gradu, oni su skoro uvek sa svojim psima. Uglavnom su dobre naravi i veoma prijatni za razgovor (tu ne spadaju napaljeni klinci koji šetaju "opake" pse i pujdaju ih na sve živo i na taj način leče manjak muda u gaćama). Mnogi od vas su se barem jednom zapitali kako ih bre ne mrzi da šetaju te kučiće, a onda nekim slučajem ste i vi nabavili psa i shvatili da je to najveća ljubav koju će vam neko pružiti posle majke.

A vala ću I ja tebe! Izraz korišten od strane majstora nekog zanata prilikom učenja mladeži istom.

Odličan spuštavac za osobu u kojoj kruže negativne glasine po gradu.

izraz koji se koristi u situacijama kad osoba pri upotrebi nekog predmeta koristi,komplikovaniji,mozda i tezi nacin

Očajnički pokušaj maturanta lendova, sa sedam kečeva, da skrpi nešto i da polaže dva predmeta.

Osobe sa natprirodnom sposobnošću da uvek deluju kao da su u potpunosti deo scenografije. Nije poznato da li imaju svoje mišljenje i uvek se nalaze tamo gde si ih prethodno ostavio. Nikakve ekonomsko-socijalne turbulencije nemaju efekat na te super-ljude, čak i kada ih slučajno nagaziš i okriviš za sopstvenu glupost, oni ostaju potpuno u ulozi. Kao komšija iz zgrade kome se javljaš svako jutro pre posla sa "Šta ima komšija?", a da te nikad nije zanimalo šta radi čovek u 7 ujutru ispred zgrade. Ili lik koji uvek bleji sa vama po gradu a da se za života nisi setio da ga nabrojiš kad bi prepričavao doživljaje. Iako zvanična medicina to ne priznaje, alternanativna nauka tvrdi da je u pitanju "sledeći stepen evolucije čoveka".

Namena bandera nije da osvetljavaju ulice i puteve (kao što većina ljudi misli), već služe prostitutkama (na domaćem jeziku "kurvama") i džukelama da obeležavaju svoje teritorije.
Radno vreme je raspoređeno, i svaka bandera radi 24h dnevno. Psi kao pravi džentlmeni puštaju dame (prostitutke) da se odmaraju ceo dan, pa naporno rade prvu i drugu smenu, i čekaju svoje kučke da dođu kod njih. Tek oko 23h dame dolaze na svoje radno mesto gde crnče celu noć. Prostituke su u neku ruku i pošteđene napornog posla jer imaju na svakih pola sata, a nekad i sat vremena, po jednu puš pauzu.
Jedina mana prostitutki je što ne počiste nered za sobom, a znaju svoje vreme i umeće debelo da naplate.

Koja si ti budaletina, to svet još nije video.

U Srba ih ima mnogo, ali je klanje svinje definitivno u prvih pet(ja se ne secam bombardovanja i svega toga, tako da je meni klanje svinje bila jedna od najvecih trauma)

Mesto na kom je usluga loša i ispod svakog nivoa. Toliko loša da čak i za džabe da je, opet bi bilo skupo.

Inače, knjiga utisaka ljudima uglavnom i služi za to kada su revoltirani i besni zbog usluge ili osoblja tog mesta, da ih nagrde, bace na njih drvlje i kamenje i makar malo im vrate kada zamisle njihova lica dok to čitaju. Ako uopšte i čitaju.

Ruku na srce, nađe se tu i poneki pozitivan komentar, ali da se ne lažemo, većina ih je napisana od strane zaposlenih ili nekih nji'ovih.