Jedina živa bića na planeti kojima je zanimljivo gledati sopstveno razmnožavanje.

Франкофонизован израз за задовољство и пријатан угођај који нам својим обраћањем пажње чине људи на власти, они који су неко мудо, који нам требају ко лебац, они који ведре и облаче. И свлаче.

Француски звучи отмено или чак непознато ширим масама. У ствари, то шиљато ”р”, које се котрља са остацима самопоштовања, још колоритније осликава потчињену природу и оштар угао под којим је нагнут онај ко наводно толико ужива.

А задовољство? Оно је ипак само њихово.

Сорта која се гади сваком ко послује са њима.

Ако имало држиш до себе и сматраш се правим домаћином и патриотом, посећујеш манифестације попут вашара. Ако не, прво мораш да схватиш шта је то вашар, панађур, кирбај или како се то већ зове у твом селу. Твоје село нема вашар? Дабогда ђецу за лактове водили.
Не, вашар није леп народни обичај и место где је пожељно повести целу фамилију као да идете на Дејвис куп у Арену, обучени у одећу за славу. Бар не последњих дездваес година. Јер то више није више бенигно и безазлено окупљање припадника једне етничке скупине у порти православне цркве где се врши трговина бозом, лицидерским срцима и, да је среће, тамнопутим робљем. Па добро, можда јесте, али до раних поподневних часова док се не сјате дивље хорде малинара и дрвосеча. Хардкор момака. Онда нема места зајебанцији - кући, намири стоку, слагалица па Аранђел. Управо та екипа је битна за ову причу јер се овде прича о шатри, незаобилазном елементу таквих хепенинга.
Шта је шатра? Шатра је угоститељски објекат у коме те конобар пита "Штаћеш" уместо "Изволте". У очима неког архитекте јако једноставан, прост као и наш човек, домаћин. Велико парче цераде са неколико шипки које служе као носећа конструкција и хладњачом иза. Не шатор. Тако кажу педери. У шатри столови. Али не као кад је свадба или некада давно испраћај. Битан је распоред столова, јер у овом случају столови нису спојени, већ сваки стоји за себе. На породичном весељу под шатром седе људи блиски, међусобно вољени. На вашару је друга ствар, ни са ким не делиш симпатије и свакога гледаш као свог потенцијалног убицу, а са својим убицом не седиш за истим столом осим ако си за то потписао код матичара. Други битан елемент под шатром је бенд који у свом имену има реч бенд са женским вокалним солистом која није прошла аудицију за Звезде Гранда, већ је отерана са позорнице после прве строфе. Дакле, ужасне вокалне способности. Ако ти не ваља, иди у неки фенси ресторан па слушај Оливеру Ћеху или тако те скупље курве. И трећи, најбитнији елемент без кога би вашари нестали брзо попут половина куваних јаја на овалу са предјелом - гого секулић играчице. Госпођице без новаца, срама и рецептора за хладноћу у кожи (или како се то већ зове) јер одлично подносе све временске услове оскудно обучене, као да су пиле антифриз. Е, оне су те које су кључне за ово писаније.
Ако си икад био у таквом угоститељском објекту, (мого си да прескочиш довде јер сам објашњавао овим урбанима шта и како) сигурно си приметио једну појаву која мене изузетно иритира, а виђа се изнова и изнова. Дакле, неке скупине људи који стоје на улазу у горепоменути објекат. Да те подсетим, куцај "rumski vasar 3 decembar i rumske mesalice" у јутјубу. Да се не мучиш, јер знам каква си ленштина, ево ти линк. Е сад, какви су то људи? Као што видиш, одређене старосне доби, обично адолесценти. Момци из руралних подручја, са сома кинти у џепу, донираних од стране родитеља уз речи "Ево сине проведи се нађи неку женску прцај тако сам ја кад сам био млад а и после мало јебига немој рећи мајци". Обучени у пазарске фармерке и ариљске дуксеве и боди мајице. Са трибалима. У оба ушеса минђуше са цирконима, у коси онај гел Макси рози, на паркингу остављен кинески скутер. Са трибалима. Пошли су са мишљу "Ајмо мало, биће пички, јебига." Ниједној нису пришли, немају никакву жваку и једноставно нумеју. Онда се сете: мајку му јебем има тамо подшатром код Шкемпа неких фукси што играју и дају пичке одма, само једва чекају да им приђе нешто скурцем, то бре све Венди до Вендија. Дођу пред шатру, а тамо већ нешто чека двадесетак истих таквих паћеника. Сконтају да је ваљда скупо пиће, а фуље још скупље. Ђеш давати 200 динара за пиво кад има за шесет испред Мечкине продавнице. Препушташ пипкање ужеглих, знојавих спојлера који се тресу на телу неостварене фризерке, професорке социологије или раднице у металоглодачкој индустрији маторим нежењама, малинарима и дрвосечама као и локалним шверцерима док шатра зврји полупразна. Кисело грожђе, јебига.

Interesantan, poluozbiljan izgovor za napuštanje dosadnog društva. Ipak, začuđujuće veliki broj ljudi ga ne shvati kao sprdnju, nego sasvim ozbiljno.

Досањани идеал сваког Балканца и остварене ноћне море његове жене!

Oni koji zele da vam ispricaju kako su se sapleli jutros, recimo, ili kako ih je neko pozvao a bio je pogresan broj, ili vec tako neki "zabavni trenutak", a njihova prica krece od postanka sveta i jednocelijskih organizama...

Стра и трепет за српски народ. Чим видимо да нам куцају на врата, знамо да се за наш случај занима држава или мафија, што му дође исто. Овај израз се баш односи на мушкарце, не зато што жене нису људи кекеке, већ зато што су Жене у црном уствари бабе, па шњима мош лако, само залијепиш на капији Раткову слику и оне се туда не мотају више..

SVI imaju iste mane , ali nemaju iste vrline!!!!!

U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki...
U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)

Naporna rabota. Kad se dvoje debelih u'vate u koštac, na sve strane leti salo, znoj i ekcem nastao na prevojima od prevelikog trenja i nemogućnosti da se do tih delova dopre vodom i sapunom. Ako uopšte i uspeju dovesti svoje genitalije u kontakt, ne prija im preterano jer debeli muškarci uglavnom imaju male penise zakopane u salo a debele devojke mesnate pičke.

То може да буде Лепа Брена, која поново шутира ваздух уз Миле воли диско. Може бити и обичан деда, који и након тридесет година препричава како је спасио дављеника, и сви су га славили, мада је она табла са похвалом давно зарасла у маховину. То су људи чијих је пет минута истекло баш у тренутку кад су помислили да су бесмртни. Слава удари у главу. Статистика је чудо, од шест милијарди људи, ти живиш у јебеној заблуди да си откровење века? Чудо невиђено? Ниси. Милион је усијаних глава који исто тако мисле да су посебни. И ако спасиш живот некоме, то је гест вредан дивљења, али зар стварно очекујеш да ће ти се људи клањати до краја живота? Не, заборавиће те, ко што забораве и кад директор спава ученицу, а какав је то шок био! Досадићеш им. Али то је природан процес и није разлог да се налочеш или завршиш предозиран. Врхунац лицемерја људи, чији су душевни проблеми почели када им нико није тражио аутограм, јесу „мотивациони говори“. Тајсон, звучи познато? Сировинчина, криминалац са вансеријским талентом. Али, вишак Y хромозома однео је победу и противникову ушну шкољку. Онда постаде сјебан алкохоличар. Локао је данима, ноћима. Да дан траје дуже и тад би локао. Затим је изашао у јавност са причом да је потпуно нов човек, излечен од свих пошасти. Има тога и код нас. Аца Лукас, Чеда и даље броји змајеве додуше, али... Једног дана ипак олакшаш душу и признаш целом свету како ти последњи хепатоцит јетре умире, јер све време лочеш као суманут, али ти си борац! Храбар! Ти ћеш другима да будеш мотивација? У чему, острога ти? Људи не једу данима да би прехранили шта су изродили, па се не претворе у ходајућу смрт. Нудиш ми књигу са својим победничким мислима! Можда је прочитам. Сутра. Или након сабраних дела Сање Маринковић.
То што те је слава распалила по тинтари и што ниси био у стању да се бориш са парама у којима си се купао, изазива опаки бол у доњој половини мог тела. Ниси центар универзума и настави да живиш нормалним животом, можда скапираш да је живот једнако добар и кад си Бог за своју породицу.

Значајан проценат људи у српској популацији. Деле се на две групе:

- Оне који воле Цигане
- Оне који ''воле'' Цигане

Првима свака част, помажу Циганима кад год стигну, заиста их третирају као људе који су једнаки другим људима и искрени су у томе. Штета је што су то неретко врло наивни људи, па се деси да помогну Циганима, а Цигани их израде максимално.

Други су тешки фолиранти. Само причају како су им Цигани океј, а у ствари испољавају све супротно.

На пример, ако кажеш ''Цигани су прљави'', они ће те прекорити и питати те како те није срамота да тако нешто причаш, како су и Цигани људи и блабла. Међутим, у ситуацији након руковања с Циганином, одмах гледају да нађу влажну марамицу или да што пре оперу руке негде.

Још упечатљивији пример је следећи. Ако кажеш ''Цигани краду'', прекориће те и питати како те није срамота да тако нешто причаш, како су и Цигани људи и блаблаблабла, а онда, у аутобусу ГСП-а, кад Циганин прође поред њих, аутоматски ће се ухватити за џеп да провере да ли им је ту новчаник.

Поред људи који воле и ''воле'' Цигане, постоје и људи који се не фолирају, па отворено признају да их не воле, односно мрзе, али о њима у другој дефиницији.

Omiljena serija Sabana Saulica

Dokaz da i majka priroda ume da pogreši!

Komična je situacija gledati izraz lica tetkice, profesora ili nekoga ko vam traži pljugu kad im kažete da niste pušač. Gotovo gledaju sa nevericom.
Profesori vas gledaju u smislu: "Da, da...Zajebavajte nekog drugog.",
učenici su u stilu:" Što ste pičke, teško vam da date pljugu!"
tetkice su strašno smešne, uglavnom se deru na vas šta god da im odgovorite.

Poslednji vapaj upućen neljudima.

Етичка мањина.

Zivotinjska vrsta koja se gadno istripovala da je pametnija,znacajnija i vrednija od ostatka zivog sveta,i da je isti stvoren samo da bi njima koristio.

Oni koje jednom vidis,zaintrigiraju te i do sledeceg susreta konstruises u glavi nesto sa tim nekim (kako mi to zene najbolje umemo),onda ga vidis opet i zazalis za sve potroseno vreme i umorene vijuge na doticnog.