Ortaci nakon što ti izguraju kola iz blata.

Naziv za narod koji se rastuzi kad na RTS-u vidi Srecne ljude.

Blagostanje koje u Srbiji možeš da vidiš jedino na televiziji.

To su one čiča-Gliše ili ako je neko talentovan čitavi portreti koji se crtaju na marginama svezaka za pismene radove iz srpskog jezika i književnosti, dok čekaš da ti na zadatu temu dođe inspiracija.

Za ove ljude automobil je mnogo više od prevoznog sredstva, to je ljubav, to je strast, to je njihov smisao života, kao mali imali su samo jednu vrstu igračaka, a to su automobilčići, maštali su o tome da postanu automehaničari ili autoelektričari a dosta njih to i postane, svrha punoletstva za njih je samo ta da dobiju vozačku dozvolu. Prvi automobil im je obično jugo, on posle nekog vremena postane Megazord, sa škodinim motorom, kožnim sedištima nekog mercedesa iz 80-ih, bude oblepljen raznoraznim nalepnicama, zatamnjena su mu stakla, spušten je do zemlje, a zadnja sedišta su često izbačena kako bi bilo dovoljno mesta za tursku plinsku bocu i bazuku made in PRC, taj auto samo po obliku ostane jugo. Za te ljude miris benzina i paljenja guma je najlepši mogući miris, kao za žene Šanel, zvuk motora ih uzbuđuje, a na turiranje svršavaju. Njihov auto je za njih hram, u njemu je zabranjeno da se jede, jebe, pije, puši, i o tom automobilu više vode računa nego o sebi. Oni prate reli, jer formula 1 je za pičke, mada i nju prate, a znaju karakteristike svakog automobila napamet. Zbog njihove nezainteresovanosti drugim stvarima sa njima se može pričati samo o automobilima, pa zbog toga i svaku temu gledaju da okrenu u priču o tome.

Redovni posetioci svake sahrane u gradu. Nije bitno da li su pokojnika poznavali ili ne, oni su uvek tu da pojedu i popiju na račun upokojenog domaćina.

Тренутак слабости српског родољуба, на вест о урагану који је опустошио неку Америчку провинцију.
Након тога следи враћање у винклу у виду : - Који је мени курац?!? Ма, ко им јебе матер, а бомбардовање, санкције, кромпирова златица, индијанци, црнци.....(могао бих овако до ујутро).

Ono što se može pronaći na nekom veoma neurednom i zapuštenom mjestu, kao što često zna da bude, ormar, frižider, ženska torba, muška soba...

Odžačari.

Najbolja meteorloska aparatura.

Назив за Бус плус контролоре који су почели да се скривају и излећу из заседа као да су у некој игрици. Препознају се по тегет кабаницама, врло простим фацама и крећу се у групама...јер нико неће да се дружи са њима.

Ne može više svako da se leči, nego samo onaj ko ima pare.

Obično oni sa slabim mogućnostima.

Obično stariji, dokonjaci i besposličari. Komšija sa drugog, baba koja stalno puši pred ulazom u zgradu, valjda njenom mužu smeta dim pa je tera pušiti na ulicu. Elem, kao da čekaju nekoga da mu kontriraju, da pokažu kako su pametniji, ozbiljniji i svakako bolji. Samonabedjena uzvišena banda onih koji su uvek bili prazni.

Osobe koje naše domaćice ne podnose.

Nelogika. Barem nije vidljiva običnom čoveku. Pogađanje brojeva na osnovu sekvence pretohdno izvučenih koje deluje poput neke vudu-masonsko-vlaške magije. Marginalci koji praktikuju ovu veštinu u kladži uvek znaju koji broj pada na "Đavoljem točku", mada začudo nikada ne igraju taj broj.

Vrhunac ove veštine se ispoljava kada spiskaju sve pare, pa ostanu da dele savete ostalima, delujući kao lokalni klinac iz igraonice. Ukoliko igrom slučaja ubodu broj, nepisano pravilo nalaže da se dobitak podeli sa njima.

Osobe kojih se Beograđani plaše više od rušenja Gazele i čistih ulica zajedno - kontrolori u GSP-u

Oni koji treba da su u kadru i oni koji ne treba da su kadru.

Gledaju svoja posla

Izraz za ljude nesrećne u suštini ali sa osmehom koji prikriva tu realnost.